Proteklih dana smo ponovo mogli videti izbeglice sa Bliskog Istoka u većem broju u Subotici. Većina se zadržava na autobuskoj stanici. Juče smo ih sreli i mi: desno od glavnog ulaza, pored zida i u dvorištu za parkiranje, pored stanice su spavali u vrećama za spavanje u prepodnevnim satima. Sa jednim od njih smo razgovarali, rekao nam je da se zove Mohamed i da je sa svojim poznanicima stigao iz Pakistana. Žele da stignu do Nemačke, a na put su krenuli pre četiri meseca, mnogo su se zadržali u Iranu, zatim i u Turskoj i Grčkoj. U Srbiju su stigli pre oko dve ili tri nedelje. Mohamed pomalo govori engleski, objašnjava nam da su bili na granici gde su ih, prema njegovoj tvrdnji, mađarski policajci pretukli i gde su ih i psi izujedali. Uskoro se iz vreće za spavanje iskobeljao i njegov drug: on već odlično govori engleski. Potvrđuje reči svoga druga o policajcima i psima. Kažu da nemaju dokumente, ali da žele da stignu do Nemačke.
Na blagajni autobuske stanice saznajemo da su se izbeglice ponovno pojavile pre dve ili tri nedelje. Prema rečima blagajnice ne stvaraju probleme, nema incidenata, ali konstantno prolaze. Većina putuje dalje autobusima, ima ih koji kreću prema Tavankutu, Kelebiji ili drugom pograničnom selu, a ima i onih koji idu prema Beogradu.
U međuvremenu se na licu mesta pojavljuju aktivisti Humanitarnog centra integracije i tolerancije. Ova organizacija je izvršni partner Visokog komesarijata UN-a za izbeglice (UNHCR) koja se bavi izbeglicama. Nikola Bokun nam priča da njihova organizacija sedište ima u Novom Sadu, svakodnevno dolaze u Suboticu i brinu se o izbeglicama, a pomažu im i u obezbeđivanju hrane. Od jutarnjih sati do kasno u noć, u smenama, se zadržavaju na terenu, a noći dežuraju njihove subotičke kolege. Lekarsku pomoć izbeglicama pruža organizacija Lekari bez granica.
Čuju se različita mišljenja o ciljevima izbeglica koje stižu na mađarsku granicu, od kada se tamo nalazi ograda. Ovde većinom dolaze oni koji žele legalno da pređu u Mađarsku, nakon propisane registracije, a radi se većinom o porodicama. Oni koji i dalje žele da prođu bez kontrole, pokušavaju da pređu granicu, a nakon neuspeha se vraćaju u Beograd.
Na subotičkoj željezničkoj stanici ovoga puta izbeglice nismo sreli verovatno zbog toga što u grad stižu autobusima, pa im je jednostavnije da ostanu na autobuskoj stanici. Aktivisti koji pomažu izbeglice su nam ispričali da se ne zna zbog čega niko ne upućuje ove ljude u prihvatni centar koji je izgrađen jesenas, jer ta zgrada služi baš u tu svrhu. Svakako treba računati da će se sa popravljanjem vremenskih uslova ponovo povećati broj izbeglica, govore nam aktivisti.
Sat kasnije, na korzou, prilaze mi Mohamed i njegov drug i pitaju kako mogu da stignu do Kelebije.
