Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom.
Čak i danima nakon tragedije, miris gustog dima se i dalje može osetiti u vazduhu na obodu Subotice, u ataru Malog Radanovca. U ponedeljak uveče, narandžasto-sivi stub dima koji je prekrivao nebo bio je zastrašujući prizor za ljude koji žive širom grada, pa čak i za stanovnike Palića. Meštani i oni koji žive dalje od grada pohrlili su u Đevđelijsku ulicu da vide šta se dešava. Izašle su cele porodice, mladi i stari. Neki su izveli pse, dok su drugi stigli motociklima i biciklima do obližnje čistine. Ono što je možda izgledalo kao spektakl koji je iz daljine okupio zajednicu, u stvari je bilo uništenje celogodišnjeg napornog truda jedne lokalne porodice.
Celogodišnji trud je uništen u požaru skoro momentalno
Do pre nekoliko dana, rol bale sena su se uzdizale u vis na ovom crnom tlu
Manje i veće krave, telad i bikovi gledaju upitno posetioce
Kada sam stigao na lice mesta dan posle požara da pitam porodicu da li bi bili voljni da mi kažu šta se dogodilo, na kapiji me je dočekao gazda farme, Mirko Komesarović. Upravo se vratio iz prodavnice. Starčeve ruke se vidno i nekontrolisano tresu dok pokušava da pronađe fotografije buktećeg plamena na svom telefonu.
– Celo telo mi se trese. Glas, ruke, ne mogu vam pokazati to mesto. Moja žena plače unutra bez prekida, kaže isprekidanim glasom, a zatim me je zamolio da sačekam njegovog sina, Sašu, koji nosi teret gazdinstva na svojim plećima i koji mi rado pokazuje imanje.
Porodično gazdinstvo Komesarović nema zaposlene. Svaki uranak, svako letnje baliranje, svaki zadatak oko životinja i svakodnevni veveričji točak gazdinstva za proizvodnju mlečnih proizvoda članovi porodice obavljaju golim rukama, sami. Ta tragična noć u ponedeljak bila je prva posle mnogo godina kada nijedno od njih nije spavalo ni minut.
Saša Komesarović i ja krenuli smo putem pored porodične kuće koji vodi do gazdinstva. Ovo područje ima jedinstvenu istoriju, jer ga je nekada vojska koristila u ekonomske svrhe, a ovde su se izvodile vežbe sa tenkovima. Zahvaljujući toj vojnoj prošlosti, iz Đevđelijske ulice vodi betonski put, koji je porodica zatvorila ogradom, jasno stavljajući do znanja prolaznicima da je u pitanju privatan posed.
Kako se krećemo napred, predeo je oivičen kanalima strmih zidova dubokim dva do tri metra Vodoprivrednog preduzeća DTD. Dolazimo do još jednog račvanja, koju je porodica zatvorila od nepozvanih posetilaca masivnom barikadom od drvenih greda i letvica. Ova mera predostrožnosti im je očajnički bila potrebna, jer je ovo područje nezaštićeno rubno područje, gde se redovno pojavljuju nepozvani gosti. Poljoprivrednici su ranije hvatali korisnike opijata i nepoznate vozače koji su vozili velikom brzinom. Grupe migranata su takođe ranije prolazile kroz ovaj deo, a mnogi su tamo bacali i kućni otpad. Da porodica nije ogradila ulaz i izgradila barikadu, područje bi bilo prekriveno divljom deponijom.
Nakon prelaska barikade, stižemo na mesto tragedije, gde su pre do nekoliko dana rol bale sena bile formirane u ogromne, pravilno raspoređene planine koje su se mogle videti iz daljine. Sada je na njihovom mestu žalosna praznina. Crno tlo rasprostranjeno po više kvadratnih metara nije ništa više do spaljena zemlja. Saša i ja stojimo tamo na ivici čađi, ogromnog ništavila, i prevodimo ovo uništenje u brojeve.
– Imali smo oko 5.500 bala sena. Toliko smo nagomilali, za to smo radili neprekidno tokom cele godine. Ta količina je trebalo da nam potraje tokom cele zime. Sada ih je ostalo možda četiri ili pet stotina. Ne mogu ni da kažem koliko će nam to potrajati, rekao je Saša Komesarović.
Teško je čak i proceniti tačan finansijski gubitak, ali Saša kaže da je šteta između 100.000 i 150.000 evra.
Nakon što smo napravili nekoliko fotografija, odšetali smo se do drugog, lepšeg dela farme, gde mi se odmah javlja osmeh na licu: u štalama me krave, telad i bikovi, i veliki i mali, upitno gledaju. Oko stotinu životinja. Kao da pitaju: Ko si ti? Ali ne daju mi da ih mazim. Ali onda sam se brzo namrgodio kada sam pomislio koliko je stočne hrane potrebno da bi se životinje dnevno hranile. Onih nekoliko stotina bala koje su ostale mogu značiti samo privremeno olakšanje, a zima još nije ni počela.
Saša nastavlja svoju priču.
– Lavež pasa nas je upozorio na problem. Kada smo primetili požar posle 19 časova, odmah smo pozvali vatrogasce. Međutim, dispečer je rekao da su već primili prijavu i da je jedinica na putu. Ispostavilo se da je prvi pozivalac samo rekao nadležnima da na obodu grada gori suva trava i žbunje. Čuvši to, pokušao sam da nateram osobu na drugom kraju linije da shvati da to nije žbunje, već pet hiljada bala suvog sena! Pošaljite koga god možete!, priseća se Saša.
Plamen koji je buknuo u nebo pretio je da se proširi na ostale poljoprivredne objekte. Čista je sreća bila što te večeri nije bilo vetra, jer da je vetar duvao i malo, plamen bi ih dohvatio za nekoliko sekundi. Saša je pokušao da otkotrlja bale koje još nisu gorele sa putanje vatre.
Vatrogasci koji su stigli počeli su da gase požar sa četiri vozila, ali su se vodeni mlazevi pokazali gotovo nemoćnim protiv gorućih bala. Plamen su mogli samo da lokalizuju, pa je stočna hrana gorela celu noć. Gašenje je takođe bilo otežano nedostatkom vidljivosti u mraku. Jedan od interventnih kamiona sa cisternom je uleteo u kanal, a oštećeno vozilo su mogli da spasu samo drugim teškim vozilom. Radovi na gašenju su konačno završeni tek oko 14 časova sledećeg dana, a jedno manje vozilo se vratilo da prekontroliše mesto događaja u utorak uveče.
Preostalih nekoliko stotina bala sena mogu pružiti samo privremeno olakšanje
Na farmi se brinu o stotinak životinja
Dok su se vatrogasci tokom noći borili sa plamenom, iz obližnjeg grmlja iznenada su izašla deca tinejdžerskog uzrasta sa suznim očima, kaže Saša. Njihovo prisustvo je odmah izazvalo sumnju.
– Na pitanje šta su tamo radili po mraku, jedan od njih je odgovorio da je samo prolazio ovuda i video požar. Na preciznije pitanje da li je on pozvao vatrogasce, konačno je rekao da jeste. Drugo dete koje se iznenada pojavilo reklo im je da ih je bilo petoro i da je jedan od njih počeo da se igra vatrom kod suvih bala sa senom. Ostali su mu rekli da prestane jer bi to moglo da izazove mnogo problema, ali taj dečak ih nije poslušao, pa je varnica za nekoliko sekundi izazvala nezaustavljiv požar. Na pitanje zašto nisu pobegli, jedno od dece je reklo da je to zato što su želeli da pomognu pri gašenju požara. Počinilac koga su deca imenovala tada više nije bio na licu mesta, pobegao je. Roditelji su kasnije došli po ove tinejdžere, a policija ih je sve odvela u policijsku stanicu, ispričao nam je detalje naš sagovornik. Saša je takođe rekao da ne znaju kakav će biti ishod ovog policijskog slučaja, jer nisu dobili nikakve informacije o tome od policije.
Saša je pokušao da potraži pomoć zvanično u Gradskoj kući dan nakon požara kako bi saznao da li će gradska opština pružiti finansijsku podršku njegovom gazdinstvu. Tamo mu je rečeno da za takvu pomoć nema predviđenih sredstava u budžetu grada. Zvaničnici su mu predložili da kontaktira medije i pokuša da organizuje javno prikupljanje sredstava. Takođe su mu savetovali da naplati štetu od osiguravajućeg društva, ali, kako je Saša rekao, nijedno osiguravajuće društvo neće zaključiti ugovor na bale stočne hrane skladištene na otvorenom, pa je porodica Komesarović ostala potpuno bez sigurnosne mreže i institucionalne pomoći.
Potvrda koju je izdalo odeljenje za vanredne situacije ministarstva unutrašnjih poslova dokumentuje ovu katastrofu. Vest o ovoj tragediji već je pokrenula inicijative za prikupljanje sredstava na društvenim mrežama, jer je stoci farme sada potrebna svaka bala sena, slame ili lucerke. Porodica Komesarović moli poljoprivrednike i javnost da ako žele da pomognu da ih kontaktiraju na broj 069/288-68-26.
Nyitókép: Stub dima koji se dizao u nebo mogao se videti širom grada (fotografija Šare Lacko Varju)
