Graditi uprkos haosu

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

„Jedan od najvećih izazova ove godine bio je da očuvamo našu političku samostalnost i kao zajednice i kao stranke u uzavreloj političkoj situaciji u Srbiji”, tvrdi dr Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji je za dnevni list „Magyar Szó” govorio i o tome da li je SVM uspeo da ostane jedinstven tokom ovog turbulentnog perioda, ali se dotakao i teme kako se može voditi autentična politika u eri kada mnogi kompromis tumače kao izdaju.

Ako biste morali da opišete 2025. godinu u jednoj rečenici, kakva bi ona bila i zašto takva? Šta je za Vas bilo najteže?

– Ona je bila sadržajna. Obično govorimo o mirnoj godini kada nema izbora, ali sa stanovišta javnog i političkog života, ovu godinu nikako ne možemo nazvati mirnom. Najteže je bilo da očuvamo našu političku samostalnost kao zajednice i kao stranke u ovoj uzavreloj i izuzetno turbulentnoj političkoj situaciji. Da pokažemo da je SVM samostalna politička stranka vojvođanskih Mađara sa sopstvenim profilom, i da nas ne mešaju ni sa kim. Istovremeno, da ukažemo na to šta mi to radimo i kako to zastupamo drugačije u poređenju sa svima ostalima na političkoj sceni.

Raspoloženje i događaji su i dalje u velikoj meri bili određeni tragedijom na železničkoj stanici u Novom Sadu. Tokom talasa protesta koji je usledio, rukovodstvo stranke je dosledno isticalo važnost uspostavljanja stanja normalnosti. Deo društva je to doživeo kao relativizaciju ove tragedije. Kako ocenjujete ove reakcije?

– Naravno, bilo je situacija kada se osećalo da su mnogi ljudi pogrešno protumačili našu poruku. Jedan od razloga za to je bio taj što su neki ljudi veoma glasno pokušavali da okrenu javno mnjenje protiv SVM-a. Iako smo uvek govorili: normalnost znači da se o fundamentalnim pitanjima javne politike mora raspravljati u institucijama, pre svega u skupštini, koristeći alate demokratije. Istovremeno, govorili smo i da je, kao stranka mađarske manjine, naša primarna dužnost da zastupamo interese sopstvene nacionalne zajednice, i to nam je iznad svega. Zato smo govorili ne samo o kontinuitetu obrazovanja, već smo i učinili sve što smo mogli da obezbedimo da obrazovanje u osnovnim i srednjim školama, kao i u visokom obrazovanju, funkcioniše koliko god je to moguće. Alternativa ovome bi bila da oni koji su želeli da im deca idu u školu prepišu ih u školu Mađarskoj ili negde drugde. Drago mi je što je vremenom sve više ljudi shvatalo da je SVM bio u pravu, a da se nije pojavila nikakva konkretna ponuda sa opozicione, blokaderske, anarho-liberalne strane. Takođe je bilo izuzetno važno da nastavimo da rešavamo pitanja relevantna za našu zajednicu. U ovoj neverovatno teškoj godini, na primer, razvili smo drugu strategiju ekonomskog razvoja, osnovali Fondaciju „Pásztor István”, koja je već pružila podršku vrednu 135 hiljada evra onima kojima je potrebna, ali smo uspeli da privedemo kraju i nekoliko značajnih investicija, kao što su Muzej štampe i štamparstva „Magyar Szó”, kupovina zgrade sedišta Kulturno-umetničkog društva  „Egység" u Kikindi, renoviranje sedišta Mađarskog udruženja zanatlija i preduzetnika u Temerinu, kao i zgrade pozorišta u Bezdanu. Takođe je bilo važno da kada su pretnje vrebale sa druge strane, jasno stavimo do znanja da postoje stvari koje ne možemo podržati ni pod kojim uslovima. Ove godine, izgradnja se odvijala praktično u haosu, odnosno usred toga. Znamo šta se dešavalo na ulicama i u zemlji, da je opozicija bacala dimne bombe u parlament, da su pokušavali da parališu sve državne organe, i mogli bismo nastaviti unedogled. Da srpsko-mađarski odnosi ostanu kakvi su bili u proteklih 11 godina, da SVM ostane oličenje normalnosti i stabilnosti i da nastavimo da rešavamo pitanja koja su važna za vojvođanske Mađare: to nam je bilo važno, kao i da našu zajednicu držimo podalje od ovog fundamentalno srpsko-srpskog sukoba.

Da li je poslednjih meseci postojao trenutak kada je unutar rukovodstva stranke došlo do neslaganja oko toga da li treba oštrije se izjasniti? Da li su postojali različiti stavovi?

– Predsedništvo i savet SVM-a sastaju se u proseku jednom mesečno. Kada su demonstracije počele u novembru 2024. godine, a zatim se situacija zaoštrila u januaru ove godine, imali smo više sednica koji su trajali više sati. Pitao sam oko 60 ljudi da li je ono što radimo dobro ili bi bila potrebna promena u nekom pravcu. Ne zato što nisam imao stav, već zato što sam smatrao da je važno da svi slobodno izraze svoje mišljenje. Svaki put je najviši upravni organ stranke jednoglasno potvrđivalo da je pravac koji smo zastupali dobar.

Da li je učešće na sva tri nivoa vlasti tokom ovog perioda značilo veću odgovornost ili uži manevarski prostor za stranku?

– Jasno veću odgovornost. Morali smo biti u stanju da objasnimo partnerima da insistiranje na političkoj samostalnosti stranke i zajednice ne znači da će SVM biti loš koalicioni partner. Ako mi, na primer, ne izađemo na ulice zajedno sa našim koalicionim partnerom, to ne znači da dovodimo u pitanje značaj i rezultate ili opstanak koalicije. Uprkos činjenici da su mnogi ljudi iz opozicije pokušali da podstaknu sukob između SNS-a i SVM-a, tu nema nikakvih neslaganja. Izjave predstavnika i lidera opozicionih stranaka sa podrškom manjom od 1 odsto takođe se mogu svrstati u kategoriju za podsmeh, prema kojoj je neshvatljivo da se unutar SVM-a nije razvila neka vrsta sukoba. Verovatno su krenuli od sebe. Drago mi je što je SVM bio i ostao jedinstven sve vreme. Zbog društvenih procesa, smatrao sam da je važno da svaka tri meseca posetimo svih 137 mesnih organizacija i da lideri stranke vode direktan dijalog sa članstvom i saslušaju njihove stavove. Moram reći da nismo razgovarali o ovim sukobima unutar društva i uličnim događajima, ova pitanja uglavnom ne bi se ni postavljala.

Kako se može autentično voditi politika u eri kada mnogi kompromis tumače kao izdaju? Da li je stranka ikada ove godine osetila da se približila liniji preko koje bi kompromis značio samopredaju?

– Ne osećam da je bilo takvih situacija. Nismo doneli nikakvu odluku, niti smo bili primorani da donesemo bilo kakvu odluku koja bi značila samopredaju, pokornost ili kompromis, ni iz perspektive SVM-a ni iz perspektive zajednice. Nisam mogao da prihvatim da ćemo u skupštini glasati o Vojvođanskoj deklaraciji, koju je sada već većina ljudi zaboravila, ako bi bila stavljena na dnevni red, niti da ćemo morati da učestvujemo u uličnim akcijama ni na jednoj strani. Ponosan sam što, pored toga što se ponašamo kao dobar i pouzdan koalicioni partner u najplemenitijem smislu te reči, i što doprinosimo očuvanju i daljem razvoju dobrih odnosa između dva naroda i zemlje. Nismo učestvovali ni u čemu čega bi trebalo da se stidimo.

PROŠIRITI PROSTOR ZAJEDNICE

Idealnim prilikama u zemljama u kojima žive nacionalne manjine vlasti odrede životni prostor određene nacionalne manjine, koji ili uspevaju u potpunosti da iskoriste, ili ne zbog nedostatka vitalnosti, ili možda samo delimično, ali se može desiti i da neke zajednice uspeju da povremeno prošire ovaj prostor. Šta je okarakterisalo ovu godinu u našoj zajednici u tom pogledu?

– Možemo pomenuti nekoliko konkretnih primera. Jedan je da naša zajednica po treći put ima ustavnog sudiju. Očekuje se da će dr Atila Dudaš stupiti na dužnost baš na dan kada izlazi božićni broj dnevnog lista „Magyar Szó”. To znači da mađarska zajednica u Vojvodini već 27 godina ima ustavnog sudiju, koga je predložila poslanička grupa SVM-a. Postavljanje višejezičnih putokaza, koje se sistemski radi sad prvi put posle četrdeset godina, takođe je jedan važan pomak. Ne kažem da u poslednje četiri decenije nije bilo jednog ili dva izuzetka na ovu temu, ali ovakvi putokazi nisu postavljani sistemski na nivou celih opština. Posle Sente i Bačke Topole, višejezični natpisi će biti postavljeni na teritoriji opštine Kanjiže u januaru, a zatim tokom 2026. godine u još pet opština, a i nakon toga nastaviti. Ili, na primer, šta se dešava već mesecima u vezi sa izborom člana Saveta REM-a. Nismo se borili prvenstveno za sebe, već da se stvari dovedu u red u glavama liberalnih krugova i lidera međunarodnih organizacija delegiranih u Srbiju u vezi sa tumačenjem manjinske personalne autonomije. Morali smo da odbijamo zaprepašćujuće napade u popriličnom broju navrata. Kada se ovaj intervju objavi, verovatno će javno slušanje kandidata u skupštini biti već održano i ostaće samo plenarno zasedanje. Kako stvari stoje, u drugoj polovini januara, Ištvan Bodžoni kao pripadnik mađarske zajednice ​​će postati član Saveta REM-a. Ako iskorišćavanje prostora tumačimo na ovaj način, onda možemo tu da navedemo i brzu prugu na relaciji Beograda i Subotice. Ovo naravno nije manjinski projekat, ali istovremeno, SVM je godinama i decenijama imao ozbiljnu ulogu u tome. Ovaj projekat će potpuno promeniti svakodnevni život i mogućnosti mađarske zajednice u Vojvodini u pozitivnom smislu.

Uzgred, da kandidat nije bio Ištvan Bodžoni, odnosno da nije bio pripadnik mađarske zajednice, da li bi tako žestoko branili odluku nacionalnih saveta?

– Naravno da. Postoji niz državnih organa u koje nacionalni saveti mogu zajednički delegirati člana. Naravno, pripadnik mađarske nacionalnosti ne završi uvek u tim organima, ali nacionalni saveti uvek zajednički predlažu člana. Ono što se sada dogodilo jeste da je prvo 15 od 24, a zatim 20 od 24 nacionalna saveta reklo da će predložiti Ištvana Bodžonija, između ostalih. Verujem da je to većina koja bi trebalo da bude nesumnjiva. Šokantno je to što čak i organizacije civilnog društva i međunarodne organizacije koje rade na zaštiti ljudskih i manjinskih prava raspravljaju o tome da li je 15 od 24 ili 20 od 24 dovoljna većina.

POTREBNI SU SVI

Na temu ekonomskog razvoja, može se reći da je nacrt nove strategije završen, da je trenutno u toku javna rasprava, da je završeno drugo naučno istraživanje koje vrši analizu uticaj prve strategije razvoja, a najavljeni su i novi konkursi. Kakve su perspektive za ekonomski razvoj u 2026. godini?

– Bez ikakvog pretvaranja, želeo bih da kažem da ta perspektiva zavisi od toga ko će pobediti na parlamentarnim izborima u Mađarskoj 2026. godine. Ako Fides–KDNP i nacionalna vlada Mađarske ostanu na vlasti, onda će sigurno biti nastavka. Smatrali smo važnim da naša zajednica bude spremna za ovo. Učinili smo to uprkos činjenici da su društveni procesi u Srbiji otežavali sprovođenje dobro osmišljenih strateških i naučnih aktivnosti. Veoma sam ponosan što je naša zajednica, pod vođstvom SVM-a, a posebno pod takvim okolnostima, uspela da stavi na sto ovaj neverovatni intelektualni proizvod. Takođe sam ponosan što je toliko ljudi, naime 88 stručnjaka, pristalo da učestvuje u radu na ovome. Mnogi od ovih stručnjaka su naučni radnici, mnogi su profesori na univerzitetu, a mnogi od njih nemaju nikakvu stranačku povezanost. Ako uzmemo u obzir urednike, kontrolnu grupu i sve ostale, možemo reći da je drugu strategiju napisalo 100 ljudi. Za nekoliko nedelja imaćemo finalizovanu viziju za budućnost do 2033. godine. Posebno je zadovoljavajuće staviti takav intelektualni proizvod na sto u vreme kada neki, ako ne i mnogi, ali izuzetno glasno tvrde da polako izumiremo, da ovde već niko nije ostao, a oni koji su ostali su ludi i stari. Takođe nam je bilo važno da uporedo analiziramo rezultate prve strategije razvoja. Predstavljeni su naučno potkrepljeni statistički podaci, na osnovu kojih sam rekao da bi bilo vreme da se izvine oni koji ne žele da vide širu sliku.

Pošto ste i ovaj put naveli predlog SVM-a, kao i kritike različitih programa i projekata koji se sprovode pod njegovim rukovodstvom... Znamo da pratite ove stvari, odnosno razne kritike i optužbe, pa čak često i odgovarate na njih. Zašto?

– Ima onih koji kažu da je politika svuda u svetu postala aktivnost u kojoj postoje dve paralelne stvarnosti, postoje dva tabora i svako se obraća svom taboru, odnosno isključivo samo potvrđuje stavove svog tabora. Verujem da nas nema toliko da bi mogli sebi dozvoliti luksuz da se odreknemo dela svoje zajednice. Reagujem da bi se oni koji ne ispoljavaju mržnju, koje ne pokreće neka lična osveta prema SVM-u ili neka vrsta iracionalne mržnje, mogli suočiti sa činjenicama. To ću isto činiti i ubuduće. U svakom slučaju, verujem da zdrava kultura debate treba da bude deo politike. Naravno, da bismo mogli da rapravljamo, potreban nam je protivnik približno iste političke težine, kakvog trenutno nemamo.

Nek nastavimo po prethodno navedenima. „Svi koji se osećaju da pripadaju mađarskoj zajednici, nek pomognu”, citirao je Ištvana Pastora, tadašnjeg predsednika SVM-a, iz manifesta Mađarske stranke 18. februara 2012. godine, na konferenciji organizovanoj povodom devedesete godišnjice osnivanja Mađarske stranke i njenog subotičkog ogranka. Početkom marta 2024. godine, nakon izbora za predsednika stranke, takođe ste istakli, između ostalog, relevantnost saradnje i otvorenosti, pre svega prema onom sloju intelektualne zajednice „koja se poslednjih godina udaljila od SVM-a više nego što bi se to moglo smatrati zdravim”. Šta se izdešavalo po ovom pitanju u proteklih godinu ili godinu i po dana?

– Svako ko je spreman da bar malo objektivno sagleda naš javni život i barem je na osnovnom nivou u toku zna da su se u našem javnom životu u proteklih godinu i po do dve dogodile ozbiljne promene. Dobijali su reč, dodeljene su nagrade, objavljene su knjige od takvih ljudi za koje se to ne može baš smatrati za praksu u prethodnih godina. Neko ili primeti to, ili namerno zatvara oči i nastavlja da ponavlja mantru da je SVM isključiv. SVM svakako nije isključiv. Jedan od najkonkretnijih dokaza za to je upravo ono o čemu sam ranije govorio, da su praktično svi prihvatili poziv predsednika stranke i učestvovali u izradi plana ekonomskog razvoja. Voleo bih da svi koji ne mrze slepo SVM i koji ne žive u prošlosti vide stvarnost, i budu spremni da barem razmisle o tome da se sve što se ostvari i sve što se može ostvariti, može ostvariti samo tad i na takav način ako postoji jak SVM koje može da sprovede volju zajednice na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Nijedna druga mađarska stranka nije uspela samostalno da dobije mandat u narodnoj skupštini već 29 godina. Ne mislim da bi mađarska zajednica bila zadovoljna samo čitanjem saopštenja. Trenutno, ovo deluje kao neka vrsta alternative, ali ne mislim da iko može ozbiljno da shvati ovu alternativu.

SVIM SNAGAMA

Koji su bili najvažniji momenti u osnaživanju stubova srpsko-mađarskih odnosa ove godine?

– Tvrdim da stav da je dodela nagrade „Pásztor István” bila najvažniji praktični korak u ovoj stvari nije subjektivan. Ne samo sama dodela nagrade, već i ono što se desilo nakon toga. U politici sam prilično dugo, mnogo sam video, ali nikada nisam imao priliku da tako izbliza vidim kako funkcioniše srpsko-mađarska saradnja. Nas četvoro smo prisustvovali ručku nakon dodele nagrade i bureka. Međutim, činjenica da smo moj brat i ja bili tamo na ručku, tokom kojeg su se razmatrala najpoverljivija bilateralna politička, ekonomska i energetska pitanja, mnogo govori o ovim odnosima. Ali i činjenica da su Viktor Orban i Aleksandar Vučić prihvatili ovu nagradu i došli da je lično prime već govori mnogo. S obzirom na njihovu zauzetost, mogli su da pošalju i predstavnika na ceremoniju dodele nagrade. Ovo je posebno velika stvar u slučaju Viktora Orbana, jer je dve nedelje pre ovoga posetio predsednika Trampa u Vašingtonu, zatim došao u Suboticu, sledećeg dana je otputovao u Moskvu da vidi predsednika Putina, a deset dana kasnije u Ankaru da vidi Erdogana. Ponosan sam na to, a siguran sam da je i naša zajednica ponosna na to.

Koje su glavne smernice aktivnosti i politike SVM-a u vezi sa mađarskim parlamentarnim izborima koji će se održati na proleće 2026. godine?

– Isto kao i na svim prethodnim izborima. Takođe je važno podsetiti se da od 18. septembra vodimo kampanju za registraciju, na kojem građani mogu da se registruju u biračkom spisku ili da izmene svoje podatke na 71 punktu u 21 lokalnoj samoupravi kako bi učestvovali na izborima u Mađarskoj. A kada se oglasi pucanj startnog pištolja i počne politička kampanja, u kojoj ćemo učestvovati svim snagama, pošto je to i naša borba, zamolićemo vojvođanske Mađare da glasaju za listu Fides-KDNP-a.

NEMA ALTERNATIVE SPREMNOSTI

Po vašem mišljenju, koji će biti najveći izazovi sa kojima će se SVM i mađarska zajednica Vojvodine morati suočiti 2026. godine?

– Kako stvari stoje, pred nama su tri izborne kampanje. Znamo iz primera Mađara u Slovačkoj da kad neko jednom oslabi, a onda je veoma teško povratiti se. Primer nacionalnih manjina koje žive sa nama takođe pokazuje da ako nema jedinstvenog i snažnog zalaganja za interese, onda su interesi te nacionalne zajednice uskraćeni. Zato ne možemo sebi priuštiti luksuz da ne ostanemo jedinstveni, snažni i da ne učestvujemo na sva tri izbora na način koji bi dao pravo našoj zajednici da ostvari ideje članova zajednice u narednim godinama. Imaćemo mađarske parlamentarne izbore, imaćemo izbore za nacionalne savete, a verujem da nas čekaju i izbori u Srbiji, iako su ovi treći još uvek neizvesni, ali mogli bi se desiti u bilo kom trenutku. Moramo ih dočekati spremni, a dočekaćemo ih spremni.