Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Nakon završetka srednje škole, vredi se odlučiti za nastavak studiranja na fakultetu ili na visokoj strukovnoj školi u Vojvodini/Srbiji. Znamo da je zbog blokada i protesta visoko obrazovanje trenutno u veoma komplikovanom i haotičnom stanju, ali verujemo da će se situacija poboljšati. U narednim nedeljama, naši sagovornici u našem novinskom serijalu govoriće o karijernim odlukama, prednostima studiranja u domovini, poteškoćama sa srpskim jezikom, kao i o prevazilaženju njih. Govoriće o prednostima postojanja Studentskog doma „Evropa” u Novom Sadu, o sigurnosti koju pružaju studentske stipendije za sadašnje i buduće studente koji studiraju u Vojvodini, kao i o činjenici da je učenje jezika većinskog naroda, kontakti koji se stiču, kao i raznolikost kvalitetnih slobodnih aktivnosti, sve prilike koje vredi iskoristiti. I da vredi ozbiljno razmisliti o nastavku školovanja u domovini.
VOLI ONO ŠTO UČIŠ!
Nikoleta Kalai Gebleš sada radi na poslu iz snova, gde je oduvek želela da radi: u svom rodnom gradu, u Senti
Nikoleta Kalai Gebleš, novinarka našeg lista i voditeljka emisije „Magyar Szó Taxi”, sanjala je da postane učiteljica još kao gimnazijalka. Nakon završetka srednje škole, upisala se na odsek za engleski jezik Univerziteta u Segedinu. Posle tri semestra tamo, shvatila je da taj smer nije za nju, pa je preispitala svoje planove i krenula ispočetka. Tako je 2012. godine završila na odseku za medije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, sa kojeg je otišla već kao diplomirana novinarka. Njene studentske godine nisu bile bez začkoljica, pre svega zbog nepoznavanja srpskog jezika. Uprkos tome, uspešno je prebrodila teška vremena i sada radi posao njenih snova tamo gde je oduvek želela da radi: u svom rodnom gradu, u Senti.
– Prvi semestar na fakultetu bio je period pun iskušenja. Iako sam pomalo razumela srpski, komunikacija mi je i dalje predstavljala izazov. Mnogo mi je pomoglo to što su moji drugovi sa godine bili ljubazni i spremni da pomognu, a moji profesori strpljivi i puni podršle. Moje znanje srpskog jezika se postepeno razvijalo, gradilo tokom godina. Prvi semestar bih nazvala periodom „zagrevanja stolice”, jer sam sve naučila napamet od reči do reči, često bez da sam zaista razumela gradivo. Preokret se dogodio u drugom semestru: tada sam počela da razumem šta smo učili, a učenje je postajalo sve lakše i lakše. Uverena sam da svako ko svakodnevno sluša i koristi srpski jezik može da ga savlada za pola godine. Naravno, na početku nikada nije lako, ali vremenom korišćenje jezika postaje sve prirodnije i na duži rok je to ogromna prednost, s obzirom da živimo u Srbiji, objasnila je Nikoleta Kalai Gebleš, koja nikada nije pomislila da odustane. Ljubav prema smeru bila je njena pokretačka snaga, koja joj je davala snagu čak i u težim periodima.
Kako je rekla, tokom studija u Segedinu nije imala pravo ni na jednu stipendiju, zbog čega je morala da se odrekne mnogih stvari. Međutim, na fakultetu u Novom Sadu dobijala je osnovnu stipendiju Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, koja je iznosila 150 evra u dinarima mesečno.
– Ovim iznosom sam lako mogla da plaćam troškove, a čak mi je ostajao novac i za odeću i provod. Dakle, to mi je ne samo pružalo finansijsku sigurnost, već mi je davalo i dodatnu motivaciju. Sve što sam trebala da radim jeste da učim i uspešno polažem ispite. Pored učenja, iskoristila sam i druge mogućnosti koje nudi studentski život. Gradila sam odnose i sticala prijatelje. A u Studentskom domu „Evropa” mogla sam da živim u odličnim uslovima: moderne, dvokrevetne sobe sa sopstvenim kupatilima, u jednom bezbednom i inspirativnom okruženju, naglasila je naša sagovornica, naglašavajući da nema potrebe da se plašite srpskog jezika ili nastavka školovanja ovde, jer studenti imaju brojne mogućnosti koje olakšavaju život. Između ostalog, osnovna stipendija nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, stipendija za demonstratore dostupna od druge godine, smeštaj u Studentskom domu „Evropa” i stipendija za izvrsnost „Varadi”, koja je na raspolaganju pri master i doktorskim studijama, pružaju veliku pomoć. A za one koji nisu sigurni u svoje znanje srpskog jezika, dostupan je dopunski kurs srpskog jezika nacionalnog saveta, koji pruža odličnu osnovu, a ostalo će se razvijati samo od sebe tokom puta.
– Najvažnije je da volimo ono što učimo. Naravno, biće težih predmeta, ali uvek vredi imati na umu cilj: zašto studiramo i šta želimo da postanemo. Mnogi ljudi razmišljaju o studiranju u inostranstvu, ali mi, vojvođanski Mađari, imamo toliko mogućnosti za napredak i u zemlji. Diploma stečena ovde nije ništa manje vredna, a postoji i mnogo poslovnih prilika. Štaviše, ako neko oseća da nije na pravom putu, može da promeni kurs u bilo kom trenutku, čak i da započne novi kurs, i možda će tako pronaći ono što zaista želi, naglasila je Nikoleta Kalai Gebleš. Otkrila je da je zaista volela onih pet godina provedenih u Novom Sadu. Volela je gradsku vrevu, uzbuđenje studentskog života, svoje kolege sa godine i atmosferu cele sredine, a savladala je i jezik države, koji od tada koristi. Danas je jedna od njenih najvećih radosti to što može da radi ono što zaista voli.
– Tokom master studija počela sam da radim na Panon televiziji, a zatim sam od 2021. godine nastavila da radim kao novinarka za „Mađar so”, u Senti. Zahvalna sam što mogu da radim ono što volim – tamo gde mi je dom. A zašto sam postala novinarka? Zato što sam radoznala. Uvek želim sve da znam i ne želim ništa da propustim. Moj glavni cilj sa mojim tekstovima je da predstavim ljude i priče koje inspirišu, osnažuju i pokazuju čitaocu pravac. Za mene ovo nije posao. Ovo je moj životni poziv. Ovo je moj put, zaključila je naša sagovornica.
ŽELEO SAM DA IDEM SVOJIM PUTEM – I TO ME JE DOVELO DO MOG CILJA
Silard Feher: Ostanak u zemlji za mene nije bilo odricanje, već prilika da ostvarim svoj san
– Dobro se sećam vremena kada sam kao učenik četvrte godine gimnazije morao da odlučujem o svojoj budućnosti. Već na početku školske godine bio sam siguran da ću izabrati Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, iako na početku još nisam bio siguran koji smer, prisetio se Silard Feher, koji trenutno vodi sopstveni posao kao preduzetnik u Bečeju.
– Ideja o nastavku školovanja u inostranstvu nikada mi nije ozbiljno padala na pamet, možda zato što su i dvojica moje starije braće završila studije u Vojvodini, pa je i za mene to bio jedan prirodan pravac. Štaviše, već tada sam zamišljao svoju budućnost tako da ću jednog dana imati sopstveni posao kao preduzetnik – moj otac je radio kao sudski veštak, a kao dete sam često viđao prednosti kad je neko sam svoj gazda, podelišvi ova iskustva sa nama.
– Naravno, osećao sam izvesnu nesigurnost, jer se takva odluka ne donosi lako, ali nisam imao pravog oklevanja. Štaviše, Novi Sad nije daleko od Bačkog Gradišta, samo četrdeset minuta autobusom, tako da se nisam osećao da se odvajam. Na kraju sam izabrao smer geodezije i geomatike, odnosno geodetsko inženjerstvo – i još uvek verujem da je to bila jedna od najboljih odluka u mom životu, izjavio je naš sagovornik.
– Iza moje odluke bilo je nekoliko faktora – nastavio je – pored bliskosti sa porodicom, uvek sam imao jaku vezu sa sredinom u mom mestu. Previše sam porodično orijentisan da bih proveo dugo vremena u inostranstvu. Sama pomisao na život daleko od onih koji su mi važni izazivala je nelagodnost. Studiranje sam započeo 2011. godine, a u početku sam živeo u iznajmljenom stanu jer još uvek nisam mogao da budem primljen u Studentski dom „Evropa”. Ovaj period je bio presudan za mene, razvijao sam se ne samo profesionalno, već i kao osoba. Kao pripadnik manjine, nikada nisam doživeo diskriminaciju, a zapravo, složnost mađarske zajednice često mi je služio kao svojevrsni resurs, naglasio je ovaj stručnjak.
– Nakon diplomiranja, našao sam se u jednoj srećnoj situaciji: još tokom master studija, dobio sam posao u jednoj geodetskoj firmi u Bečeju. Mnogo sam tamo naučio, mnogo sam se razvio i, iako je bilo poteškoća, nikada nisam ozbiljno razmišljao o odlasku u inostranstvo. Možda mi je prošla kroz glavu i ta ideja – kao i kod svih ostalih –, ali sam uvek brzo shvatio: moje mesto je ovde, rekao je Silard Feher, koji je pokrenuo sopstveni posao 2023. godine.
– Trenutno sarađujemo sa mladim timom inženjera, pružajući geodetske i projektantske usluge širom Vojvodine. Ovo je za mene ostvarenje sna, za koji sam vredno radio. Mi oblikujemo naše radno okruženje, koje nam daje mnogo slobode, ali naravno, postoje svakodnevni izazovi. Živim u Bačkom Gradištu sa suprugom i dve ćerke – u jednom mirnom, ugodnom, porodičnom okruženju. Osećam se kao da sam pronašao svoje mesto i profesionalno i lično. Moji dalji ciljevi uključuju proširenje i razvoj poslovanja – imamo ideje, mogućnosti, kao i jedan pouzdan i ambiciozan tim za to. Istovremeno, važno mi je da učestvujem i u društvenom i kulturnom životu, to je tako još od detinjstva i dodatno jača moju vezanost za domovinu, naglasio je.
– Verujem da najveća vrednost ostanka u zemlji leži u činjenici da možemo direktno doprineti razvoju sopstvene zajednice. Ovde mogu biti koristan, ovde mogu graditi, ovde mogu stvarati. Želeo bih da poručim mladima: nismo slučajno rođeni tamo gde jesmo. To dolazi i sa odgovornošću – možemo oblikovati i formirati svoju okolinu, i to je jedan častan zadatak. Ja sam se odlučio da ostanem u rodnoj zemlji, pa mi je to dalo neku vrstu unutrašnjeg mira i zadovoljstva. Ovaj osećaj verovatno ne bi moglo ništa drugo da zameni, zaključio je svoje misli naš sagovornik.
Nyitókép: Nikoleta Kalai Gebleš i Silard Feher
