Uprkos opštem verovanju mađarska granica nije ni sada hermetički zatvorena. Istina, na zelenoj granici stoji ogromna ograda na čitavih 174 kilometara dužine srpsko-mađarske granice, ali pored zvaničnih graničnih prelaza ograda ima i jednu kapiju na kojoj migrante puštaju u zemlju. Prema međunarodnom zakonu o izbeglicama, svaka zemlja je obavezna da pusti na svoju teritoriju izbeglice čak i bez dokumenata, ako je nečiji život u opasnosti. To se sada dešava na mađarskoj granici.
Kako prolazimo pored ograde na srpskoj strani, na drugoj strani žičane ograde, na svakih sto metara, vidimo mađarske policajce ili vojnike. Kada stignemo iza zgrada koje su na srpskom delu graničnog prelaza, vidimo manji kamp; u mladom bagrenjaku stoje šatori i svakojake krhotine u koje su se smestili oni koji su već više meseci na putu. Stižemo oko devet ujutru. Na tri mesta gore logorske vatre, oko kojih se nalaze mladi muškarci. Greju se. Skoro dvadeset posto mladog bagrenjaka je već nestalo. Mlada stabla, debljine nadlaktice, su jednostavno polomljena i bačena u vatru. Ljudi ima oko četrdesetak: Sirijci, Avganistanci i Iračani. Kako im se približavamo jedna grupa nas pozdravlja, rečima da nas se seća još iz Šida. I oni dolaze odande. Kasnije pričaju da su neko vreme bili pored hrvatske granice, ali im je dosadilo to što se ništa ne događa, pa su se vratili u Preševo, a odande su krenuli putem mađarske granice. Došli su autobusom, vozom, a neki čak i taksijima. Sada čekaju da ih puste u Mađarsku. Većina njih kaže da je već dva meseca na putu kroz Srbiju od kada je zapadno-balkanska ruta zatvorena.
Slovenija je 8. marta odlučila da će od sada prema zapadu propuštati samo one koji imaju zvanične, važeće dokumente. Hrvatska i Srbija su postupili isto, a to praktično znači da je zatvorena balkanska ruta. Tada je prema podacima UNHCR-a, Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih Nacija, oko 2000 migranata ostalo u Srbiji. U Šidu i okolini ih je bilo oko 1.200. Za proteklih mesec i po dana ti ljudi su polako stigli do mađarske granice. Prema nezvaničnim vestima, dnevno stiže između 150 i 200 migranata, delom preko Bugarske, delom uz pomoć krijumčara ljudi, preko zelene granice iz Makedonije.
One koji se zadržavaju na mađarskoj granici, svakog dana posećuje ekipa UNHCR-a i donosi im hranu. O njima se brinu i aktivisti međunarodne organizacije „Lekari bez granica“. Migranti se ne žale se ni na šta, samo na hladnoću i na kišu. Većina je tu već 10 ili 12 dana. Kažu da mađarske vlasti svakodnevno puštaju nekolicinu migranata.
U jednom momentu uočavamo da svi počinju da trče prema udubljenju ograde. Ispostavlja se da na drugoj strani ograde hranu dele predstavnici mađarskog Ureda za državljanstvo i migraciju.
Posle toga opet utihne logorski život. Dia Aduan vadi arapski instrument „al’ud” iz svog šatora. Zaista lep instrument. Malo svira na njemu, ali u međuvremenu objašnjava da instrument nije naštimovan. Dok razgovaramo, odjednom se ponovo primećuje neki pokret u kampu. Svinabacuju svoj ranac na leđa i trče prema kapiji koja se nalazi na ogradi. Ispostavlja se da su stigli saradnici mađarskog Ureda za državljanstvo i migraciju koji uz pomoć arapskog tumača mole migrante za strpljenje jer će do kraja nedelje sve njih pustiti. Kažu im i da će nakon ulaza stići u tranzitnu zonu gde će se morati zadržati dve nedelje dok se njihov zahtev ne reši. Pola sata nakon dobijenih informacija zaista počinju da puštaju ljude. Prvo preko kapije propuštaju jednu porodicu, pa nekoliko mladih muškaraca. Ostali čekaju uzbuđeno. U međuvremenu nam pričaju kako oni neće ostati u mađarskoj. Ili su pominjali Austriju ili Nemačku kao krajnji cilj. Saznali smo od njih i da mađarske vlasti tu, na ulazu u tranzitnu zonu, nikog ne vraćaju u Srbiju. Nadaju se da će pre ili kasnije i oni moći da kroče u Evropsku Uniju.
Od njih saznajemo i da je ranije bilo mnogo više ljudi. Porodice sa malom decom, ali su oni preusmereni na granicu na Kelebiji. Tamo takođe čekaju, na ničijoj zemlji, da kroče u Mađarsku.
Tu, na ničijoj zemlji između horgoškog i mađarskog prelaza, čini se da migranti mogu nesmetano da žive. Postavljen je ogroman kontejner za smeće, neposredno pored ograde montirana je i slavina, a baš kada smo mi bili jedna mađarska grupa je sakupljala otpad koji se nalazio u žičanoj ogradi pored granice.
