Nevladina organizacija Asocijacija za razvoj zapadnobačkog okruga „Podunavlje” slavi dvadeset godina svoga postojanja. Kao upravljač centra za zajednice u rasejanju Zapadne Bačke, ova asocijacija podržava svakodnevni život mađarskih zajednica u regiji svojim raznovrsnim aktivnostima: od pomoći civilnim organizacijama i organizovanja događaja, preko administracije do sprovođenja obrazovnih i društvenih inicijativa. Povodom ove značajne godišnjice, razgovarali smo sa predsednikom Ištvanom Peterom o protekle dve decenije, promenljivim zadacima i izazovima budućnosti.
Kako se razvijalo delovanje ove krovne organizacije? Očigledno je igrala ključnu ulogu pri svakom periodu.
– Osvrćući se unazad, verujem da su zakoni i propisi koji su doneti u vezi sa civilnom sferom i mađarskim zajednicama koje žive u ruralnim područjima, kao i uticaji na mađarske zajednice koje žive u rasejanju, bilo u matičnoj zemlji ili u Srbiji, svi imali uticaj na delovanje Asocijacije „Podunavlje”. Često smo se menjali instinktivno, boreći se za opstanak, a često jednostavno zato što se ukazala prilika i mi smo je iskoristili. To konkretno znači da je 2006. godine, kada sam bio predsednik mesne zajednice Kupusina, jedna mlada devojka sa rancem došla kod mene i rekla da želi neku vrstu saradnje između Doroslova i Kupusine.
Ištvan Peter, predsednik Asocijacije „Podunavlje” (fotografija Asocijacije „Podunavlje”)
Sastanak civilnih organizacija nekada davno (fotografija Asocijacije „Podunavlje”)
I ona je bila niko drugi nego Ilona Pelt, ključna figura u životu zajednice Zapadne Bačke…
– Upravo tako. Tada smo se očigledno vrlo brzo složili da mesne zajednice nemaju načina da učestvuju u mnogim stvarima u kojima bi trebalo da učestvujemo. Takođe nismo mogli da sarađujemo sa našim naseljima ili institucijama pobratimima iz Mađarske, a da ih zvanično ne kontaktiramo kao mesna zajednica. Delokrug mesnih zajednica je već tada bio sužen, a sve to mi tada i od tada veoma teško doživljavamo. Zato smo smatrali da bi bilo dobro da stvorimo neki oblik udruživanja u kojem bismo mogli da preuzmemo deo delokruga koji je tada bio ukinut. Predsednici mesnih zajednica naselja iz grupacije Neđešfogatoš (Četvoropreg)– Doroslovo, Bogojevo, Kupusina i Svilojevo – takođe su se složili oko toga. Pomenimo i imena Ištvana Nemeša iz Bogojeva i Bele Horvata iz Svilojeva! U vezi sa njima, može se slobodno reći da nismo bili ljudi iz stranke, ne iz određene političke snage, ali smo imali iste probleme. Prepoznavši to vrlo brzo, svi su bili za stvaranje neke vrste asocijacije. Onda se ispostavilo da sve ovo u Srbiji može biti urađeno samo kroz organizaciju civilnog društva, a njen regionalni karakter daje samo njeno delovanje i aktivnosti koje sprovodi. Ona stalno mora da dokazuje da je neka vrsta lidera ove regije, da može kao krovna organizacija da pomogne drugim organizacijama civilnog društva, opštinama ili selima, po potrebi, sa akcijama koje sprovodi. Forma se stalno menjala. Možda jedan od najvećih koraka bio je kada smo otvorili kancelariju u Somboru, shvativši da se sa tim ne može upravljati i organizovati iz sela. Primarna ideja je bila da u svakom selu obučimo jednu mladu osobu da vodi lokalnu kancelariju. Bili bismo prisutni pri pisanju prijava, u upravljanju projektima, u organizacijama raznih događaja, a obezbedili bismo im i kancelarijsku infrastrukturu. U to vreme, to je mnogo značilo, kao i činjenica da su mesne zajednice obezbeđivale same prostorije. Sve je to u početku tako rađeno, a zatim je sve to prošireno sa uključivanjem Bezdana. Dr Mihalj Pfaf je bio sledeći koji nam se sa velikim elanom pridružio, a zatim su se pridružili sela Svetozar Miletić i Telečka. Tada smo shvatili da ovo nije održivo, jer nikada nismo mogli da generišemo plate i honorare potrebne za zapošljavanje sedam ili osam mladih ljudi. Pored toga, dok bismo obučavali po jednog zaposlenog, on bi uvek otišao iz nekog drugog porodičnog ili profesionalnog razloga. Zato smo se odlučili za centralnu kancelariju u Somboru.
Dodao bih da je u to vreme i Savez vojvođanskih Mađara ojačao u Somboru i da su nam pomogli da dobijemo kancelariju od grada koju bismo mogli da održavamo. I to je deo cele priče. Od tada, Asocijacija „Podunavlje” praktično tamo radi. Očigledno smo sarađivali sa različitim kolegama, a trenutno nam radi već četvrti šef kancelarije. Ester Geler je već duže vreme sa nama.
Na prošlogodišnjem susretu civilnih organizacija (fotografija Timee L. Moger)
Poseban doživljaj dočeka Mikulaša u organizaciji Asocijacije „Podunavlje” (fotografija Timee L. Moger)
Koja je uloga rukovodioca kancelarije i koje usluge ova kancelarija pruža civilnim radnicima Zapadne Bačke?
– Obim posla se malo izmenio, jer se saradnja sa lokalnim samoupravama promenila, pošto Asocijacija „Podunavlje” to može da preuzme na sebe samo u veoma maloj meri. Međutim, sledeći veliki korak je bio da je Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine proglasio Asocijaciju „Podunavlje” za centar za zajednice u rasejanju na nivou Zapadne Bačke, i time je i ozvaničeno da ćemo nastaviti da se bavimo sa ovom aktivnošću. To se pre svega odnosi na pisanje projekata, organizovanje programa i pravdanje sredstava za konkurse za građanske organizacije i crkvene zajednice, a preuzeli smo na sebe i organizaciju događaja koje ipak moraju ostati regionalnog karaktera. Pošto je programska paleta u Zapadnoj Bačkoj veoma bogata, i dalje mogu sa ponosom da kažem – iako volimo da se žalimo – da skoro nikada nemamo po slobodan vikend. Pokušali smo da organizujemo letnje igre za građane, ali smo morali da uvidimo da skoro da nema slobodnih termina, a nismo želeli da to organizujemo istovremeno sa drugim događajima. Zato smo smatrali da moramo da radimo nešto što niko drugi dosad nije radio. I veoma je dobro što civilne organizacije nastavljaju aktivno da organizuju razne događaje, jer kroz njih svako može da se pokaže, izrazi i obnovi svoje članstvo. Dakle, ovo je bio sledeći veliki korak. Status centra za zajednice u rasejanju značio je da smo mogli da se prijavimo na konkurse po pozivu, prvenstveno za platu šefa kancelarije. To nam je dalo veliku slobodu jer nismo morali da trošimo energiju na obezbeđivanje troškova redovne delatnosti, pošto se sve obezbeđivalo iz Mađarske, tako da smo većinu vremena mogli da provedemo u radu na konkretnim zadacima. Pored toga, koristeći naše slobodne kapacitete, preuzeli smo na sebe i uslugu pisanja prijava na konkurse za preduzetnike i poljoprivrednike, za veoma minimalnu nadoknadu, gotovo dobrovoljno, kako bismo mogli da pomognemo što većem broju ljudi. To je funkcionisalo sve do sada, a sada smo na prekretnici. Trenutno, na našu dvadesetu godišnjicu, pitanje kuda dalje je postalo ključno. Bilo je pitanje kakvu će odluku doneti nova mađarska vlada, da li smatra centre za zajednice u rasejanju neophodnim ili ne. Ovde deluje nekoliko stogodišnjih civilnih organizacija koje ne ostvaruju profit, ali imaju ugled, a za talente više generacija su predstavljala odskočnu dasku. Kulturna udruženja, dobrovoljna vatrogasna društva i mogli bismo još nabrajati. Kao rezultat odliva koji se dešava iz sela u grad, sa nekadašnjih teritorija Mađarske u matičnu zemlju i na zapad, pride još i iz zajednica u rasejanju u naselja sa većinskim življem mađarske pripadnosti, može se zamisliti šta će nam ostati. Ne sviđa nam se kada ljudi to govore o nama, ali ja možda sebi mogu da dopustim da kažem da nije baš najsrećnije što u mnogim slučajevima organizacije sa dugim stažom vode ljudi koji za to nemaju nikakve kvalifikacije. Štaviše, ako to uzmemo u obzir, čak i slanje jednog mejla može predstavljati problem u određenim slučajevima. Međutim, ovi ljudi već veoma dugo rade svoj deo posla, čiste duše, u većini slučajeva dobrovoljno i veoma uspešno. Međutim, ne možemo očekivati da će biti u stanju da se nose sa sve složenijim sistemom prijavljivanja na konkurse. Onemogućili bismo rad ljudi i grupe ljudi ako bismo to zahtevali od njih. Zaista se nadam da je to što smo dobili ugovor sa potpisom novog državnog sekretara i da oni podržavaju Asocijaciju „Podunavlje” ostati i za ubuduće. To bi značilo da možemo da nastavimo da pomažemo celoj regiji, i da bismo mogli da pružimo stručnu pomoć ljudima koji čine nešto za zajednicu i ubuduće.
Koji su centralni događaji koje je Asocijacija „Podunavlje” preuzela na sebe da organizuje, odnosno čija je ideja bila ova krovna organizacija?
– 20. avgust je očigledno naš najveći praznik, koji takođe predstavlja svojevrsnu smotru pripadnika mađarske zajednice koji ovde žive. Ovo svake godine organizuje Asocijacija „Podunavlje”. Svečanost blagosiljanja hleba na Dan Svetog Ištvana u Zapadnoj Bačkoj dodata je na turističku mapu Sombora, tako da je to događaj koji se očekuje, smatra se delom letnjih programa u Somboru. Živa je u javnoj svesti i veoma sam srećan što smo uspeli da to postignemo. Naš drugi događaj od isto tako velikog značaja je susret civilnih organizacija, koji takođe organizujemo svake godine. Tamo uvek ima malo stručnih stvari, malo upoznavanja, razonode, a ako uspemo da pozovemo čelnike naše zajednice, postoji čak i prilika da se oni predstave iz prve ruke, u jednom opuštenom okruženju.
Civili ovde mogu da nam ukažu na njihove glavne pobleme, pa pokušavamo da uspostavimo što opušteniji razgovor sa aktuelnim rukovodstvom. Pored toga, novi element je to što ćemo za Božić kontinuirano pokušavati da organizujemo svečani koncert klasične muzike, a pre Nove godine bismo organizovali koncert zabavne muzike za nastup pozivajući bend iz Mađarske, što bi proteklo u znaku provoda za završetak godine. Pored toga, organizovaćemo i doček Mikulaša i odnećemo paketiće deci širom Zapadne Bačke. Još uvek treba raditi na tome, ali uslovi su dati.
Priča o ovih dvadeset godina je takođe priča o tome kako se jedna nicijativa koja je u početku pomagala mesnim zajednicama da sarađuju transformisala u regionalno aktivnu građansku organizaciju, a zatim i u zvanični centar za zajednice u rasejanju. Asocijacija „Podunavlje” sada već organizuje nekoliko značajnih programa i prijavljuje se na razne konkurse, trudeći se da mađarskim zajednicama Zapadne Bačke obezbedi profesionalnu pozadinu, bez koje bi mnogim organizacijama koje rade na volonterskoj bazi bilo mnogo teže da funkcionišu.
Nyitókép: Blagosijanje hleba za Dan Svetog Ištvana u Somboru (fotografija Asocijacije „Podunavlje”)
