Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Restauracija Spomen-česme na Paliću započeta je u aprilu, tokom koje će ovaj objekat povratiti svoj prvobitni izgled. Kamenje koje čini korito ove česme biće očišćeno i dopunjeno, bronzane statue će takođe biti očišćene, a po svemu sudeći i originalni natpis na česmi će biti vraćen na svoje mesto. Očekuje se da će renovacija biti završena do 14. avgusta.
Spomen-česma, koja se nalazi na obali jezera Palić, puštena je u rad 1912. godine u znak obeležavanja završetka nekoliko značajnih građevinskih projekata, uključujući završetak subotičke gradske kuće i secesijskog kompleksa Velikog parka na Paliću. Spomen-česma je neko vreme bila uklonjena sa svoje prvobitne lokacije i vraćena je tek 1980-ih godina. Poslednji veći radovi na renoviranju ovog spomenika kulture, koji nosi secesijske karakteristike, izvršeni su 1995. godine, kada su statue gargojla, prvobitno napravljene od kamena, zamenjene bronzanim.
Kompletna renovacija Spomen-česme bila je preko potrebna, jer su određeni delovi same konstrukcije, kao i vodovodne cevi unutar nje, postali dotrajali i oštećeni. Ovo renoviranje je prošle jeseni najavilo preduzeće D.o.o. Palić Park, koja upravlja tim područjem.
Karolina Biači
Mirela Balint Novak, rukovodilac te ustanove, rekla je da je Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam izdvojio približno 1,8 miliona dinara za renoviranje ove spomen-česme, a da će iz ovog iznosa biti restaurirani i kameni elementi i bronzane statue.
Radovi su započeti 14. aprila, a izvođač radova, umetnička radionica „Restauro”, ima četiri meseca da završi renoviranje, što znači da je planirano da renoviranje bude završeno do 14. avgusta. O restauraciji ove česme razgovarali smo sa rukovodiocem firme, Karolinom Biači, diplomiranim umetnikom vajarom-restauratorom i diplomiranim inženjerom spomenika kulture.
– Česma je poslednji put značajnije bila obuhvaćena radovima pre 31 godinu. Tada su korišćena i takva rešenja koja bi danas izazvala negodovanje javnosti: na ivicama segmenata korita u obliku cvetnih latica, gde su se oni odlomili ili gde su fuge odpale, dodani su delovi nekom vrstom cementnog materijala ili lepka za pločice. Ali od tada su i ti delovi propali. Imali smo informacije o stanju elemenata česme čak i pre nego što smo je demontirali, ali nismo znali gde je sistem vodovodnih cevi otkazao. To je bio neizvestan faktor. Tokom demontaže ispostavilo se da na osnovi postoje i manje i veće pukotine i deformacije, a njihovo ispitivanje je oduzelo dosta vremena. Konačno, možemo reći da je temelj stabilan i da nije potrebno praviti novu. Kod kamenja, primarni zadatak je uklanjanje stranih materijala koji su dodati tokom brojnih popravki. Nakon toga, čistimo elemente segmenta korita, zatim ih spajamo, i na kraju popunjavamo praznine odgovarajućim materijalom. Ovo mogu biti različiti materijali, a zajedno sa stručnim nadzorom odlučujemo koji materijal ćemo koristiti, a i kakvu nijansu i strukturu treba da ima. Dopunjavanje travertina kao kamenog materijala nikada neće biti kao dopunjavanje krečnjaka ili peščara, jer nije samo stvar pronalaženja savršene boje, već je to i porozni kamen, čija se poroznost ne može potpuno reprodukovati, navela je ova stručnjakinja, dodajući da cilj restauratora u takvim slučajevima nije ni stvaranje potpuno identične površine.
Voda je oštetila konstrukciju jer su cevi bile uništene. Cevi su bile sprovedene iza stubova koji nose bronzane figure, a primarni zadatak je bio da se pronađu mesta oštećenja. Stručnjaci su naišli na veća oštećenja od nataloženog vodenog kamenca na stubovima i na gargojlima, a supstance rastvorene iz bronze su se takođe zalepile za neke delove korita, dok se na nekim mestima na kamenim elementima može videti i izdvojeno i istaloženo gvožđe. Uklanjanje ovih nečistoća nije lako i, prema rečima naše sagovornice, potrebno je kombinovanje hemijske i suve tehnologije.
– U vezi sa Spomen-česmom, na mnogim mestima se pominje natpis koji sadrži fragment teksta Dežea Kostolanjija. U arhivi smo uspeli da pronađemo sva dokumenta vezana za izgradnju ove česme, a takođe i onaj koji navodi koja su tri natpisa prvobitno bila postavljena sa njegove tri strane. To su Kostolanjijev citat, pohvala Karolja Biroa i tekst o istorijatu jezera Palić. Oko šezdesetih godina prošlog veka odlučeno je da se dva polja teksta ostruže i tamo stavi tekst o jezeru Palić na srpskom jeziku latiničnim i ćiriličnim pismom, i tako to stoji od tada. Ako govorimo o aspektima zaštite spomenika i restauracije, onda je naravno potraga za prvobitnim stanjem osnova, od toga polazimo. Kada sam saznala koji su natpisi prvobitno stajali na česmi, naznačila sam investitoru da želim da vratim prvobitno stanje, navela je naša sagovornica, koja je takođe rekla da su pronađena dokumenta koja ukazuju na to da su projektanti imali ideju da postave statuu na vrh česme, ali je tamo ipak postavljena saksija za cveće, koja će takođe biti obnovljena zajedno sa ostatkom ovog objekta.
Planirano je da renoviranje bude završeno do sredine avgusta
Nyitókép: (fotografija Edvarda Molnara)
