Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Našem novinskom članku pripada i foto-galerija.
Heroji iz 1848. godine borili su se za poredak zasnovan na zakonu i pravdi, opredelili su se za građansko preuređenje društva i nacionalno samopoštovanje, i svojom borbom su ponovo stvorili dostojanstvo nacije, rekao je dr Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, na centralnoj proslavi ove stranke povodom godišnjice izbijanja revolucije i borbe za slobodu 1848/1849. godine na sceni Jadran u Subotici u nedelju uveče. Gergelj Guljaš, ministar koji vodi kabinet premijera Mađarske, takođe je održao govor na ovoj manifestaciji, ističući ulogu pravičnosti, strpljenja i osećaja za meru u politici, govoreći i o značaju srpsko-mađarskog pomirenja, ističući da srpska država kao jedini izuzetak nije doživljavala jačanje nacionalnog jedinstva kao pretnju.
U uvodu svog govora, dr Balint Pastor nas je podsetio da će scena Jadran poslednji put biti mesto održavanja ove manifestacije stranke, jer je nedavno otvoreno renovirano Narodno pozorište, čime su obezbeđeni dostojanstveniji uslovi za svečanosti.
Gergelj Guljaš (fotografija Andraša Otoša)
– Heroji iz 1848. godine borili su se za poredak zasnovan na zakonu i pravdi, opredelili su se za građansko preuređenje društva i nacionalno samopoštovanje, i svojom borbom su ponovo stvorili dostojanstvo nacije. Aprilski zakoni, ratifikovani 11. aprila 1848. godine, označili su prekretnicu u mađarskoj istoriji i stvorili pravne temelje moderne i građanski uređene Mađarske. Sve je to predstavljalo program za naredne decenije. Bez hrabrosti heroja iz 1848. godine, mađarska nacija u modernom smislu ne bi ni mogla postojati, ali ni nagodba koja je rezultirala ekonomskim i kulturnim prosperitetom ne bi bila postignuta, rekao je predsednik SVM-a.
– Ponekad morate pokazati snagu da bi se poštovala nacija. Ako ne i odmah, ali hrabar stav će uroditi plodom, istakao je Balint Pastor, naglašavajući da su i vojvođanska naselja dobila svoj sadašnji oblik u decenijama koje su usledile nakon nagodbe.
Predsednik SVM-a je rekao da se u martu 1848. godine nacija pokrenula. Izdavanje proglasa od 12 tačaka bio je hrabar čin, primer aktivnog i odgovornog patriotizma, i zbog toga je 15. mart jedan od naših najznačajnijih i najsvetijih nacionalnih praznika, koji se obeležava i u 56 naselja u Vojvodini. Mađarska nacija je uspešna jer je ideal slobode uvek bio održavan u ravnoteži sa razboritošću.
Balint Pastor se takođe osvrnuo na talas demonstracija koje su definisale proleće 2025. godine.
– Prošle godine su želeli da 15. mart postane pozornica za demonstracije, bes i negativno raspoloženje. Destrukcija i okupljanje besa pojavili su se kao program na drugoj strani. Nasleđe martovske omladine je, međutim, duh izgradnje, primer odgovornog patriotizma. Rezultat politike koja stalno gradi na besu je jačanje neizvesnosti i neodgovorna galama, rekao je Balint Pastor, ističući da je SVM predstavljao glas normalnosti, a njegovi predstavnici su upravljali institucijama koje su im poverene na osnovu principa zdravog razuma. Prema rečima političara, javna pitanja se mogu razmatrati u institucijama, uloga parlamenta je neupitna, korišćenje instrumenata demokratije je neizbežno, a dosledan rad i zalaganje za institucije su nezamenljivi.
Predsednik SVM-a se dotakao i mađarsko-srpskog istorijskog pomirenja i istakao njegova dostignuća i mogućnosti.
PROGRAM „BIĆE”
Dr Balint Pastor, citirajući Ištvana Sečenjija, koji je rekao da Mađarska nije bila, nego biće i dalje, najavio je u svom govoru program „biće”, koji za mađarsku zajednicu u Vojvodini znači da njeni članovi mogu biti poštovani građani u svojoj domovini, mogu raditi, učiti, privređivati i čuvati svoj jezik, veru i kulturu, za šta su SVM i Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine razvili odgovarajući institucionalni sistem.
– Ima i biće mađarskih vrtića, ima i biće mađarskih odeljenja, ima i biće folklornih grupa i horova, ima i biće niza lokalnih preduzeća koja rade, ima i biće mladih mađarskih porodica koje grade svoju budućnost u svojoj zemlji. Zajednica može da računa na SVM i nacionalni savet, ali bih mogao da se izrazim i da mađarska zajednica u zemlji može da računa samo na SVM i nacionalni savet. Ali Mađarska ima i imaće nacionalno opredeljenu vladu. Naš partner u svemu je premijer Viktor Orban. Zajednica, odnosno mađarska zajednica u Vojvodini računa na njega i mi ga podržavamo, moramo stati na stranu zdravog razuma, bezbednosti i nacionalnog jedinstva. A stojimo uz Viktora Orbana već 16 godina, rekao je Balint Pastor.
Političar je objasnio da pobeda Viktora Orbana nije samo u interesu mađarskih zajednica i Mađarske, već i u interesu Evrope, a nacionalno opredeljena vlada pruža sigurnu pozadinu za vojvođanske Mađare i tretira Mađare izvan matične zemlje kao partnere. Balint Pastor je istakao da je Viktor Orban štitio Mađare od ilegalnih migranata, čije prisustvo smo mogli iz prve ruke da iskusimo ovde u Vojvodini, ali takođe nije dozvolio da mađarska nacija zaglavi u ratu.
Prema rečima Gergelja Guljaša, postupci heroja iz 1848. godine i danas služe kao primer.
Dr Balint Pastor (fotografija Andraša Otoša)
– Osvrćući se na istoriju 20. veka, punu svetskih ratova i okupacija, bezbožnih i neljudskih diktatura, Trijanona, revolucija i promena društvenog uređenja, pa čak i nakon prve četvrtine 21. veka, možemo reći da kada nas zateknu teška vremena, primer junaka iz 1848. godine nam je vodilja u borbi. Zato je revolucija 1956. godine počela kod statue Bem, i zato i mi stavljamo kokardu svaki put kada moramo da se borimo za mađarsku slobodu, rekao je Gergelj Guljaš.
Ministar je podsetio da je vest o revoluciji iz 1848. godine stigla do Subotice za tri dana, gde je vest o revoluciji doneo Bodog Speletič, a dotakao se i bitke koja se vodila kod krčme Kaponja.
– Položaj Mađarske i danas možemo meriti epohalnim dostignućima iz 1848. godine, jednakošću prava, javnim teretom, slobodom štampe i narodnim poslanicima. To je tačno čak i ako je više od sto godina sudbina mađarske države i mađarske nacije bila u velikoj meri razdvojena, često određena državnim silama. Odgovornost matične zemlje nije prestala, samo su se njene mogućnosti promenile. Jedinstvo nacije nije pitanje zemaljskih granica. Stoga, zajedno sa Dežeom Sabom, ističemo da je svaki Mađar odgovoran za svakog Mađara, da svaki Mađar može da računa na nas, a i da mi računamo na svakog Mađara, rekao je ministar.
ISKREN SAVEZ
Gergelj Guljaš je naveo da je samo nekoliko suseda Mađarske shvatilo da nacionalno jedinstvo nije usmereno ni protiv koga. Manjine u Mađarskoj takođe obogaćuju zemlju ostajući deo druge nacije na svom jeziku i kulturi, a kultura Mađara u zemlji njihovih predaka obogaćuje susedne države na isti način. Prema rečima ministra, to je u proteklih deceniju i po razumela samo srpska država. Na toj osnovi uspeli smo da jedni drugima oprostimo sve što smo dugo smatrali neoprostivim. Između dve zemlje postoji iskreno savezništvo, a između lidera dve zemlje postoji prijateljstvo koje daleko prevazilazi interese, za šta se najviše možemo zahvaliti SVM-u i Ištvanu Pastoru.
– Mađari posmatraju fenomene sveta sa umerenim, rezervisanim, hiljadugodišnjim instinktom za opasnost, jer hiljadu godina iste linije sile presecaju životne linije Mađara. Mađari nisu surovi, ali ih je istorijska sudbina naučila da budu pravični i oprezni. Hiljadu godina, ovaj mali narod, živeći u stalnoj olujnoj zoni velikih sila, uči da ima samo jednu dužnost prema sebi i svetu: da opstane. Možete osvajati preterivanjem, nepravdom, nepravičnošću, divljim strastima, okrutnošću, ali opstati možete samo pravičnošću, strpljenjem i osećajem za meru, opominje Šandor Marai, čuli smo od Gergelja Guljaša, koji je dodao da je, prepoznajući fundamentalne interese naše nacije, najvažnije pronaći moguće načine saradnje sa našim susedima. Moramo sklapati i tražiti saveze.
Događaju su prisustvovali mnogi istaknuti gosti, među kojima su bili Jožef Mađar, ambasador Mađarske u Beogradu, Ester Čalokezi, generalna konzulka Generalnog konzulata Mađarske u Subotici, Arpad Fremond, predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, kao i dr Balint Juhas, predsednik pokrajinske skupštine.
Nakon govora, izvedena je svečana predstava pod nazivom „Borba za slobodu” koju je režirao Gabor Juhas. U predstavi su nastupili devojački hor „Dalkete”, „Hungarikum Kettoš”, orkestar „Juhas”, Čaba Bence Kemiveš, Gabor Nađ i folklorni igrači Umetničkog udruženja talenata „Talentum”. Koreograf predstave bio je Roland Brezovski.
Nyitókép: Dr Balint Pastor: Heroji iz 1848. godine borili su se za poredak zasnovan na zakonu i pravdi (fotografija Andraša Otoša)
