Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Završena je javna rasprava o nacrtu Strategije regionalnog i ekonomskog razvoja mađarskih zajednica u Vojvodini (2026–2033), koja je održana u vremenskom rasponu od dva meseca, od 20. novembra 2025. do 20. januara 2026. godine, u Bečeju, Somboru, Subotici, Novom Sadu, Skorenovcu, Mužlji i Kanjiži, u organizaciji Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) i Fondacije „Prosperitati”. Na ceo tekst nacrta strategije mogli su se dati predlozi i na veb-stranici fondacije do utorka, odnosno do juče. Digitalno pristigle sugestije se još uvek obrađuju, kao što će se u narednom periodu sumirati i predlozi prikupljeni tokom ličnih susreta, rekao je dr Imre Nađ, predsednik upravnog odbora Fondacije „Prosperitati”, u odgovoru za naš list.
Ovaj profesor iz Temerina jedan je od onih koji je takođe igrao istaknutu ulogu u kreiranju strategije ekonomskog razvoja koju je inicirao Ištvan Pastor, a koja se primenjuje od 2015. godine. Deset godina kasnije, bio je i među četiri istaknuta urednika u pripremi novog, drugog nacrta. Ovaj međunarodno priznati profesor u stručnim krugovima takođe je aktivno učestvovao na pomenutim susretima.
– Bilo je mnogo povratnih informacija od stanovnika. Poslednjih dana, i nakon konsultacija u Kanjiži, dobijali smo nove predloge. To su sve mišljenja koja ćemo uzeti u obzir i o kojima ćemo razmisliti. Na svakoj konsultaciji bilo je veoma dobrih ideja, kao i podrške. Većinu predloga za sprovođenje digitalizacije i poljoprivrednih subvencija formulisali su oni koji su bili prisutni na ovim javnim raspravama, a naveli su mnoge ideje vezano i za turizam.
Dr Imre Nađ na javnoj raspravi u Temerinu pre neki dan (fotografija Andraša Otoša)
Ovi susreti uživo stvaraju dodatne mogućnosti koje rezultiraju razvojnim ulaganjima na duže staze. Tako je i na javnim raspravama: bilo je pitanja, a naravno i tema o kojima su stavovi učesnika bili podeljeni, ovako je dr Imre Nađ istakao pozitivne aspekte ovih rasprava.
– Očigledno je bilo pitanja o kojima se ljudi nisu slagali, pa su pokušavali da daju predloge. Mi smo na njih odgovarali kao stručnjaci, pokušavali smo da realno argumentujemo protiv sumnji. Diskusija i izražavanje mišljenja su po prirodi uvek konstruktivni. Na primer, činjenica da su oni koji su učestvovali tražili intenzivniji tretman u vinskom turizmu, dok su nam u vezi sa ruralnim razvojem skretali pažnju na važnost izrade narodnih nošnji i da to treba integrisati u lokalni turizam. Naravno, svako je pokušao da pristupi nacrtu iz svoje perspektive i pokušao da formuliše sopstvene interese. Sve su to vrednosti koje se delimično odražavaju u strategiji, ali nam je bilo drago što su prisutni pokušali da svojim mišljenjima još više istaknu pitanja koja su im bila važna.
Novi nacrt je imao za cilj da bude nastavak prethodno uspešno primenjene strategije ekonomskog razvoja sa novim elementima, ali je do okončanja izrade ona postala mnogo više od toga, ovako je profesor skrenuo pažnju na značaj ovog osnovnog dokumenta za narednih sedam godina.
– Mnogo promena se dogodilo u proteklih deset godina, s jedne strane u evropskoj politici razvoja i podrške, a s druge strane u politici podrške u Srbiji, uključujući i Vojvodinu. Ove inovacije u oblastima ruralnog, poljoprivrednog, ekonomskog i poslovnog razvoja morale su biti uključene u novu strategiju. Pored toga, geopolitika je, indirektno ili direktno, u određenoj meri uticala na sadržaj strategije, kao što je i pitanje klimatskih promena. U proteklih deset godina bili smo svedoci intenzivne podrške klimatski prihvatljivom razvoju u poljoprivredi: to smo uvrstili i u novu strategiju. Prethodna strategija je to takođe uključivala, ali sadašnja daje prioritet promeni perspektive. Važno je obratiti pažnju na ovo u poljoprivredi već sada. Danas više nisu isključivo tradicionalni poljoprivredni sektori ti koji mogu da učestvuju na evropskim tržištima. Sve više se proizvodi hrana od zdravih sirovina koje ispunjavaju razne međunarodne standarde. Bez ovog saznanja nema nove ekonomije: mladim poljoprivrednicima treba dai podsticaj za ovo, a mi ćemo pokušati da to postignemo ubuduće kroz razne obuke i stručna savetovanja. To su naglasili i stručnjaci koji su učestvovali u kreiranju strategije: bez promene perspektive i organizovanja obuka nema konkurentnog tržišta i nema konkurentne proizvodnje.
Nova strategija je u kontinuitetu sa prethodno dobro utemeljenim i dobro uspostavljenim sistemom podrške, kako u oblasti poljoprivrede, tako i u oblasti preduzetništva i nabavke kuća. Takođe, ona poseban naglasak stavlja na pozivanje onih koji su trenutno u inostranstvu na povratak u zemlju: praktičnu realizaciju ovoga vidi u povećanju mogućnosti ovde.
– Oni koji su trenutno u inostranstvu moraju osetiti da ih domovina čeka. A ako se za to odluče, mora im se pomoći da to i učine. Moraju se obezbediti mogućnosti u pogledu posla i stambenog pitanja, a mora se dati podrška i društvenoj integraciji, istakao je profesor.
Dr Imre Nađ je potvrdio da je u prethodnih deset godina realizovan sistem podrške koji je uzdigao celokupno mađarsko stanovništvo Vojvodine, na čemu se može zasnivati i nova strategija. Kao što je poznato, prema pokazateljima, prva strategija ekonomskog razvoja obezbedila je podršku za približno 60 hiljada pripadnika vojvođanskih Mađara da ostanu u zemlji tokom pomenutog perioda. Fondacija „Prosperitati” je u protekloj deceniji objavila ukupno 57 konkursa u 12 krugova prijave, na kojima je podršku dobilo 16.074 prijavljenih. Realizovane su investicije u vrednosti od pola milijarde evra, uz 250 miliona evra bespovratnih sredstava. Profesor je naglasio da će fondacija nastaviti da se pojavljuje u strategiji kao institucija koja je u praksi realizovala planove iz prethodnih deset godina. Prvi nacrt je stoga imao za cilj stvaranje i osnaživanje jedne takve institucije, ali sada se već strategija zasniva na njoj kao na snažnom bastionu implementacije, istakao je značaj aktivnosti ove fondacije dr Imre Nađ.
Nyitókép: Dr Imre Nađ (fotografija Andraša Otoša)
