„Ljudi imaju pravo da znaju”

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

Prema rečima organizacije Vojvođanski mađarski novi početak, mnoga pitanja su ostala bez odgovora u vezi sa tučom koja se dogodila na Paliću 14. marta. Ova organizacija smatra da incident nije dobio dovoljnu pažnju javnosti, a tri meseca kasnije, još uvek nema opipljivih rezultata istrage. U videu koji je organizacija objavila na društvenim mrežama u sredu, oglasio se anonimni roditelj čija je ćerka članica plesne grupe čiji su članovi žrtve napada, tvrdeći da ima informacije o ovom incidentu. Žombor Roža, predsednik koordinacionog odbora Vojvođanskog mađarskog novog početka, govorio je i o prozivkama koje su razvile oko ovog slučaja, ulozi javnosti i pristupu Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine.

Vojvođanski mađarski novi početak se prošle nedelje obratio javnosti povodom tuče koja se dogodila na Paliću 14. marta. Kada ste saznali za ovaj slučaj i kako gledate na ovaj incident u celini?
– Za sam incident smo saznali tek prošle nedelje. Ranije nije bilo pravog traga o njemu u javnosti. Nakon što smo saznali za ovo, pokušali smo da saznamo šta se zaista dogodilo. Razgovarali smo sa roditeljima, decom, a takođe i sa zaposlenima iz nezavisnih medija. Na osnovu informacija koje smo prikupili, sastavili smo tekst koji je objavljen na Fejsbuk stranici Vojvođanskog mađarskog novog početka. Ovo je naišlo na prilično ostrašćenu reakciju Arpada Fremonda, u kojoj me je lično optužio za laganje i sticanje političkih poena. Smatram da je ova reakcija neprihvatljiva. Nije bilo nikakve političke koristi kada smo slučaj objavili. Prema našim informacijama, grupa od 20-30 ljudi koja je napala mlade ljude na Paliću 14. marta i ranije je bila umešana u slične sukobe. Te večeri su bila prisutna tri mladića. Jedan od njih je uspeo da pobegne, ali su drugu dvojicu počeli da proganjaju. Prema izveštajima, pobegli su u portu crkve, tamo su ih sustigli i tamo se dogodio napad. Međutim, čuli smo i za prethodne ovakve slučajeve. Koliko znamo, i ranije je bilo tuče u diskoteci Omega, tokom koje je napadnuta jedna mlada osoba, a za nekoliko učesnika tuče je zbog toga zabranjen ulazak u ovaj lokal. Pored toga, u međuvremenu smo dobili i snimak koji prikazuje četiri ili šest mladih ljudi koje napada znatno veća grupa. Zato smatramo da ovo nije izolovani sukob, već ponavljajuća pojava. Takav trend se može rešiti samo ako se iznese u javnost. Zajednica mora biti obaveštena o tome i preuzeti odgovornost da osigura da su svi svesni opasnosti koje mogu vrebati vikendom uveče. Od sada ovo više nije privatna stvar jednog užeg kruga ljudi. Arpad Fremond se osvrnuo na činjenicu da je nacionalni savet podneo prijavu protiv nepoznatih lica i da pruža pravnu pomoć žrtvama. Mislim da je to u redu. Nikada nismo tvrdili da se to nije dogodilo. Zato nisam baš razumeo njegovu reakciju. Prigovorili smo samo na jednu stvar, što ovaj slučaj nije iznet u javnost. I to je činjenično stanje. Nije se pojavio ni u komunikaciji nacionalnog saveta, ni na platformama SVM-a, ni u informacijama dostupnim zajednici.

Šta mislite da je moglo da stoji iza činjenice da ovaj slučaj nije dobio širi publicitet?
– Ako logički razmislimo o sledu događaja, mislim da je jasno zašto je ovaj slučaj ostao u drugom planu. Incident se dogodio tokom perioda kampanje za parlamentarne izbore u Mađarskoj. Tokom ovog perioda, SVM je nedvosmisleno vodio kampanju za Fides i prenosio sliku da su srpsko-mađarski odnosi na istorijskom vrhuncu. Takav slučaj očigledno ne bi odgovarao ovom narativu. Štaviše, 15. marta, dan nakon incidenta, u Narodnom pozorištu Subotice održana je jedna značajna manifestacija SVM-a, na kojem je, ako se dobro sećam, bio prisutan i Gergelj Guljaš. Tamo su trebali da nastupe i mladi narodni plesači, od kojih su dvoje bili žrtve ovog incidenta. Očigledno je da takav incident ne bi doneo ništa dobro tom događaju. Po mom mišljenju, praksa stavljanja interesa zajednice u drugi plan zbog raznih političkih razmatranja mora se okončati. ​​Zajednica prečesto postaje žrtva raznih zakulisnih dogovora i političkih interesa.

Prema rečima predsednika Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, nisu želeli javno da raspravljaju o ovom slučaju u interesu istrage. Šta mislite o ovom argumentu?
– Mislim da je ovo ogromna podvala. Odmah su se oglasili o slučaju paljenja zastave, prilično čvrstim tonom. Tad se niko nije pozivao na to da treba da ćute zbog interesa istrage. Međutim, postupak je i u tom slučaju u toku. I tamo se moglo tvrditi da treba sačekati da nadležni organi završe svoj posao. Međutim, to nisu učinili. Stoga, ne smatram ovo objašnjenje uverljivim. Međutim, postoji još jedan aspekt. Ni našu objavu na Fejsbuku, niti detalje slučaja nisu objavili mediji koja su finansirana od strane nacionalnog saveta. Istovremeno, reakcija Arpada Fremonda je gotovo odmah preuzeta i objavljena. U tom trenutku, interesi istrage više nisu bili važni, niti je bio važana uticaj javnosti na tok postupka. Stoga mislim da je taj argument nedosledan. Tužno je za nas i što je, kada se na naš stav pozivalo, on često bio pojednostavljen ili iskrivljen. Ali mi smo postavili samo jedno pitanje: zašto zajednica nije mogla da zna za ovo?

Predsednik nacionalnog saveta je takođe naglasio da su porodice koje su u pitanju posebno zahtevale da se javnost isključi. Šta vi mislite o ovome?
– Ako govorimo o roditeljima dece koja su u pitanju, onda ovde postoje veze sa SVM-om, i oni su očigledno kalkulisali rizik koji bi imali ako bi bili previše nametljivi po ovom pitanju. Ostali roditelji koji su u grupi i videli su ovaj slučaj bili su obavešteni o tome, a nekoliko njih, i tom možete videti iz razgovora u četu, traže, zahtevaju, pa čak i insistiraju da se slučaj objavi, ali i oni su tiho ućutkani, sa navodima da će se ova stvar rešavati na drugačiji način. U roditeljskoj grupi pojavilo se i više mišljenja koja su pozivala na to da se ovaj slučaj objavi.

U vezi sa ovim slučajem, nekoliko puta je navedeno da je možda postojao motiv na nacionalnoj osnovi za ovaj napad. Na čemu zasnivate ovu pretpostavku i šta možemo sa sigurnošću znati o tome u ovom trenutku?
– Nismo tvrdili da je dokazano da je napad izvršen na nacionalnoj osnovi. Međutim, ovo pitanje je pokrenuto u grupi roditelja na društvenoj mreži i mi smo ovu informaciju objavili. Trenutno ne znamo tačno ko su bili počinioci, niti šta ih je motivisalo. Iskreno, mislim da je čak moguće i da je u pitanju bila mešovita grupa, tako da to nije nužno najvažniji aspekt ove priče. Za nas je mnogo važnije pitanje zašto tako ozbiljan slučaj nije dobio odgovarajući publicitet i kako su zastupnici mađarskih interesa reagovale na njega.

U video snimku objavljenom juče, roditelj čija je ćerka članica plesne grupe čiji su članovi bile žrtve napada takođe progovara, tvrdeći da ima informacije o ovom slučaju. Kako ste došli do ovog roditelja i kako je odlučila da javno progovori o ovom slučaju?
– Nakon što smo objavili naš post o ovom slučaju, ovaj roditelj nas je sam kontaktirao i podelio sa nama sve informacije koje je imala. Takođe je bacila svetlo na razgovore koji su se vodili u roditeljskoj grupi za čet, kako se komunikacija nakon ovog incidenta razvijala i kako su prešli put od početnog stava – kada je više ljudi insistiralo da se slučaj objavi – do konačnog stava da se slučaj drži u tajnosti i da se ne kontaktiraju mediji. Iako nije bila direktno uključena u slučaj, njena ćerka je dugogodišnji član plesne grupe kojoj pripadaju mladi ljudi koji su u pitanju, tako da je upoznata sa akterima i okolnostima ove priče. Ona je takođe učestvovala u diskusijama roditeljske grupe, tako da je imala potpun uvid u to šta se dogodilo i kako su roditelji i rukovodioci vodili komunikaciju ovog incidenta unutar plesne grupe. Ona je ta koja je pristala na ovaj intervju, kako bismo više saznali o posledicama incidenta iz njene perspektive.

Šta sada očekujete od nadležnih organa i zastupnika mađarskih interesa u ovom slučaju?
– Trenutno, zvanično  SVM i Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine zastupaju interese mađarske zajednice. Ako su zaista preduzeti koraci da se istraži ovaj slučaj, onda očekujemo njihove rezultate. Ubuduće bismo želeli da apelujemo na to da se o pitanjima koje imaju uticaj na celu zajednicu, zajednica bude obaveštena. Jer ljudi imaju pravo da znaju šta se dešava oko njih. Na primer, na jednom od roditeljskih razgovora rečeno je da plesači ne bi trebalo da odu u diskoteku Omega, jer postoji rizik da će se ponovo pojaviti mladi ljudi koji su ranije bili umešani u sukobe. Ako takva upozorenja postoje, postavlja se pitanje: zašto bi samo mali krug ljudi trebalo da zna za ovo? Zašto ostatak zajednice ne bi trebalo da zna za to? Zašto roditelji čija deca izlaze da se provode vikendom ne bi trebalo da znaju za to? Mislimo da se to više ne može smatrati privatnom informacijom. Ovo je pitanje koje se tiče bezbednosti zajednice. Zato verujemo da ljudi imaju pravo da znaju o opasnostima sa kojima se mogu susresti i šta se dešava u njihovoj zajednici. Javnost nije prepreka, već u mnogim slučajevima preduslov za sprečavanje ponavljanja sličnih slučajeva.