Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Najgore je kada neko iskoristi određene situacije za političku korist, rekao je Arpad Fremond, predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, u intervjuu za naše novine. To se pre svega odnosilo na tuču 14. marta na Paliću, tokom koje su mladi srpske nacionalnosti navodno zlostavljali mlade pripadnike mađarske nacionalne manjine. Bilo je reči i da roditelji uopšte nisu hteli da slučaj iznesu u javnost, kao i o pružanju pravne pomoći i kritikama uperenim prema Nacionalnom savetu mađarske nacionalne manjine. Ispostavilo se da još uvek nije dokazano da je tuča bila nacionalno motivisana. Istovremeno, Fremond je naglasio da ako se zlostavljaju mladi pripadnici mađarske zajednice, nacionalni savet ima dužnost da pruži pomoć.
Incident na Paliću dogodio se 14. marta, a tek nekoliko meseci kasnije je postao javan. Šta se trenutno zna o ovom slučaju i kada je Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine saznao za ovaj slučaj?
– Kontaktirala nas je lokalna samouprava, koliko ja znam, zamenica gradonačelnika Čila Goli, u vezi sa njenim sastankom sa roditeljima žrtava. Uveče 14. marta na Paliću je došlo do sukoba između mladih ljudi, a roditelji su želeli da se konsultuju i sa Nacionalnim savetom mađarske nacionalne manjine. Ovaj sastanak je održan jednu ili dve nedelje nakon incidenta. Roditelje je primio Emil Lulić, šef kancelarije nacionalnog saveta, i mi smo od početka jasno stavili do znanja da se ova stvar ne sme gurati pod tepih. Nacionalni savet je poslednjih godina postupao dosledno i odgovorno u svim sličnim slučajevima. Kad god bi nas kontaktirali roditelji, rođaci ili žrtve, svaki put smo ispitali kako možemo da pomognemo. Tako je i sad bilo. Međutim, roditelji su tokom prvog razgovora rekli da uopšte ne žele da ovu stvar iznose u javnost. U potpunosti smo poštovali njihov zahtev. Za to je bilo više razloga. S jedne strane, reč je o maloletnicima, a zaštita dece je primarna briga u svim takvim slučajevima. S druge strane, istraga ne sme biti ugrožena. Ima mnogo slučajeva koji ne dobijaju publicitet, ali nacionalni savet se ipak bavi njima. Ako se pojave grafiti mržnje, ako se prefarbavaju table sa nazivima mesta, ako se pale zastave, uvek reagujemo.
Jedna od najčešće iznetih optužbi prema nacionalnom savetu jeste da incident na Paliću nije dobio publicitet jer se dogodio 12. aprila, pre parlamentarnih izbora u Mađarskoj, a jedan konflikt na nacionalnoj osnovi bi poslao pogrešnu poruku tokom kampanje. Da li je to imalo ikakvu ulogu u tome što nacionalni savet nije javno istupio?
– Najgore je kada neko pokuša da umeša politiku u rešavanje takvih slučajeva i koristi te situacije za političku dobit. Plašim se da će se politizacija ovakvih slučajeva intenzivirati u narednim nedeljama i mesecima. U Srbiji se bliže izbori za nacionalne savete, i vidimo da postoje liste, pojedinci i političke ličnosti koje žele da se kandiduju na izborima. U takvoj situaciji opozicija nema šta da izgubi, pa ako mi reagujemo, pokušaće da to iskrive, a ako ne reagujemo javno, pokušaće da navedu javnost da poveruje da smo nešto priznali ili da smo pogrešili. Verujem da svakidašnji predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine mora da deluje dosledno i odgovorno. Ne procenjujemo kada je politički zgodno ili nezgodno reagovati. Na primer, prošlog oktobra na Paliću se pojavio natpis „Smrt Mađarima”. Odmah smo reagovali. Nismo razmatrali kako bi ovo uticalo na odnose dve zemlje, niti da li bi neko mogao to politički da iskoristi. Reagovali smo, pokrenut je postupak u tom slučaju i pronađeni su počinioci. Ni u aktuelnom slučaju vezanom za Palić, nije da se nismo bavili time. Porodica je tražila da tome ne dajemo publicitet. Ponudili smo našu pomoć, pružili pravnu podršku, konsultovali advokata, kontaktirali nadležne organe. Oštro sam reagovao na saopštenje Vojvođanskog mađarskog novog početka jer je navedeno da se nacionalni savet nije bavio ovim slučajem, pokušao je da ga zataška i ništa nije preduzeo. To jednostavno nije istina. Ako neko zatraži pomoć, mi mu iznosimo moguće opcije. Tako je bilo i sa porodicom koja je uključena u ovaj slučaj. Moć publiciteta je nesumnjiva, ali postoje slučajevi kada se više može postići tiho, pravnim i institucionalnim sredstvima, nego javnim izvikivanjem pretpostavki.
Zašto mislite da bi previše publiciteta moglo negativno uticati na ovaj slučaj?
– Zato što je slučaj još uvek u toku. Saslušavanje svedoka, pravni postupak, faza suđenja, sve to zahteva vreme. U pravosudnom sistemu, na određena ročišta morate čekati nedeljama ili mesecima, i tek nakon toga mogu se donositi odgovorne odluke. Ako slučaj dobije toliko publiciteta, može postojati rizik da će biti ljudi koji će odbiti da svedoče ili neće heti da daju iskaz. Ne kažem da će se to i desiti, ali tu mogućnost ne treba isključiti. Zato se u takvim slučajevima mora odgovorno postupati. Reagujemo na svaki slučaj na koji treba reagovati, i da, postoje slučajevi koji dobijaju publicitet. U ovom slučaju, počinioci nisu identifikovani od prvog trenutka, postojale su samo pretpostavke. U takvom slučaju ne mogu se davati neodgovorne izjave.
Gde se trenutno u pravnom smislu nalazi slučaj u Paliću?
– Slučaj je u fazi istrage. Prijava je podneta i njime se bavi tužilaštvo. Važno je napomenuti da je prijava podneta relativno kasno u odnosu na vreme kada se sam incident dogodio, zbog čega je postupak pokrenut kasnije. Koliko ja znam, javnost je isključena iz ove faze postupka, posebno faze istrage. Roditelji imaju ovlašćenog advokata koji stalno prati slučaj. Ukoliko postupak pokuša da skrene sa puta kojim bi trebalo da ide, možemo intervenisati i vratiti ga u pravi smer. To je ono što nacionalni savet može da uradi i uradiće.
Dakle, još uvek nije dokazano da je incident na Paliću bio nacionalno motivisan?
– Trenutno nema takvog zvaničnog zaključka. Ovo je veoma važno. Postoje pretpostavke, i razumljivo je da ako mlade pripadnike mađarske zajednice zlostavljaju mladi pripadnici srpske nacionalnosti, postavlja se pitanje da li je mogao postojati motiv na nacionalnoj osnovi, ali to se mora dokazati. O tome se ne odlučuje na društvenim mrežama, već tokom postupka. Istovremeno, važno je i to da su žrtve, kada su nam se obratile, dale argumente i okolnosti na osnovu kojih smo odlučili da im treba da pomognemo. Naravno, uvek je neophodno razmotriti stvari. Ako u datom slučaju niko ne zna ko je bio počinilac, nema svedoka, nema na šta se pozivati, onda je teže preuzeti zastupanje postupka, ali ovde je bilo potencijalnih svedoka koji su naznačili da će svedočiti. U takvim slučajevima moraju se konsultovati advokati i mora se pogledati koji su pravni koraci mogući.
Više puta ste naglasili da nacionalni motiv trenutno nije dokazan. Ako je to slučaj, onda na osnovu čega je nacionalni savet odlučio da pruži pravnu pomoć i preuzme sudske troškove? Gde se podvlači linija kada dati slučaj smatra svojim?
– Naravno, svako može da nam se obrati. Pitanje je uvek da li možemo da preuzmemo dati slučaj i na koji način možemo da pomognemo. Tu se ne radi o tome da nacionalni savet automatski interveniše pri svakoj tuči u diskoteci. Svaki slučaj mora se razmatrati posebno. U ovom slučaju, postojalo je nekoliko okolnosti koje su nas navele da poverujemo da je pomoć opravdana. Mladi pripadnici mađarske nacionalnosti su povređeni, pojavila se mogućnost nacionalnog motiva, a bilo je i svedoka koji su bili spremni da istupe.
Vojvođanski mađarski novi početak objavio je snimak u kojem roditelj člana plesne grupe zlostavljanih mladića, koji nije otkrio svoj identitet, deli sa javnošću svoje indirektne informacije o ovom slučaju. Kako reagujete na ovaj snimak?
– Roditelj koji je govorio u snimku izneo je svoje mišljenje. Pošto sam nije bio prisutan na mestu događaja, nije kompetentan da govori u ime roditelja i zlostavljanih mladića u pitanju. Još jednom naglašavam: Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine od početka stoji uz zlostavljane mlade ljude i njihove porodice i koristi sva zakonska sredstva koja mu stoje na raspolaganju kako bi pomogao u istrazi slučaja. Konačno, snimak je takođe potvrdio da nismo slučaj zataškali. Pošto se na snimku čuje da roditelj koji je govorio, a nije otkrio ni svoje ime ni lice, zna identitet počinilaca – dok se postupak vodi protiv nepoznatih lica – predložio sam da tužilaštvo ispita roditelja koji je govorio, kao i Žombora Rožu, koji poznaje osobu koja govori na tom snimku. Informacijama od suštinskog značaja je mesto na sudu, jer se istina može otkriti ne u političkim video zapisima, već na osnovu dokaza i svedočenja.
U slučaju paljenja zastave u Subotici u maju, nacionalni savet se odmah javno oglasio. Zašto su izabrali drugačiji pristup u slučaju tuče na Paliću? Po čemu se slučaj paljenja zastave razlikuje od slučaja tuče sa pravne i društvene perspektive?
– U slučaju paljenja zastave, važno nam je da tužilaštvo tretira slučaj kao težak zločin, a ne kao običan prekršaj. Paljenje zastave vređa naciju. Tamo je zajednica i nacija, žrtva, pa nacionalni savet može direktno istupiti u ime nacionalne zajednice. U slučaju tuče, konkretne osobe su žrtve. U takvim slučajevima, nacionalni savet ne može postupiti na isti način bez saglasnosti i ovlašćenja pojedinaca. Ovo je veoma važna razlika. Poslednjih nedelja i meseci bilo je slučajeva gde je došlo do sukoba između dece različitih nacionalnosti, na primer unutar škole, a ipak sukobu nije data nacionalna konotacija. Ovi slučajevi moraju se posmatrati odgovorno. Ništa ne treba gurati pod tepih, ali takođe nije tačno da se nešto prećutkuje ako ne dobije širi publicitet.
Da li su paljenje zastave i slučaj u Paliću izolovani slučajevi ili znaci neke promene raspoloženja?
– Takvih sukoba je uvek bilo. Bilo je perioda kada ih je bilo mnogo više, danas ih je manje, ali ne možemo reći da takvih slučajeva uopšte nema. Poslednjih godina reagovali smo na sve takve slučajeve. Podnosili smo i prijave zbog precrtavanja tabli sa nazivima naselja, natpisa mržnje i drugih vrsta izgreda. U slučaju paljenja zastave, sada nam je najvažnije da se slučaj reši na odgovarajući način. Koliko znamo, počinioci su punoletni, a država je postupila odgovorno. Pratimo proces i očekujemo da država istraži slučaj u potpunosti i kazni počinioce na primeren način. Ne sećam se da je u proteklih dvadeset pet godina na glavnom trgu u Subotici spaljena mađarska zastava. Verujem da se to neće ni ponoviti. Generalno, verujem da će ovakvi incidenti biti sve ređi. Naš interes je da nam se prava ne krše i da se vojvođanski Mađari osećaju bezbedno u Srbiji. To možemo postići ako takvi slučajevi imaju posledice. Kad bi neko sledeći put hteo da uradi nešto slično, treba barem tri puta da razmisli da li će to i učiniti, znajući kakvu su kaznu dobili oni koji su to ranije uradili.
Neki ljudi tumače neke od događaja koji su se poslednjih nedelja odigrali u javnom životu vojvođanskih Mađara kao raspirivanje strasti prema Nacionalnom savetu mađarske nacionalne manjine. Kako vi ocenjujete sve ovo, i ovo eventualno opravdanje?
– Teško je ne primetiti da je poslednjih nedelja na dnevni red stavljeno više slučajeva, čija je zajednička karakteristika da pokušavaju da poljuljaju poverenje vojvođanskih Mađara u sopstveni institucionalni sistem, kao i u Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine. I u ovom slučaju vidimo da u prvi plan dolaze pretpostavke i optužbe umesto činjenica i pravnih postupaka. Pitanje u ovom slučaju nije kako se može ostvariti politički profit od tragičnog slučaja, već kako se može pomoći žrtvama i unaprediti rad pravosudnih organa. Svaka izjava koja se zasniva na emocijama, a ne na dokazima, može poslužiti jačanju nepoverenja i podela unutar zajednice. A opravdanje moraju objasniti oni koji, mesecima nakon incidenta, pokušavaju da reinterpretiraju ono što se dogodilo, i to ne na sudu ili pred nadležnim organima, već na društvenim mrežama. Nije u interesu mađarske zajednice u Vojvodini raspirivanje emocija, već otkrivanje istine, pozivanje odgovornih na odgovornost i očuvanje jedinstva zajednice. Najoštrije odbacujem i smatram izuzetno štetnim to što Žombor Roža prebijanje pripadnika mađarske zajednice naziva tendencijom, jer to nije ništa više od neopravdanog zastrašivanja javnosti i iskrivljavanja istine, u svrhu sticanja političkih poena. Zastupanje interesa mađarske zajednice u Vojvodini nije bioskopska predstava!
