Kraći časovi, veća koncentracija?

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

U poslednje vreme, među svakodnevnim temama se sve više pojavljuje tema o koncentraciji na časovima. U vezi sa tim, predložena je mogućnost smanjenja časova sa 45 minuta na 30 minuta. Ideja nije da se skrati vreme provedeno u školi, već da se učenicima omogući da efikasnije i sa većom pažnjom učestvuju u obrazovanim aktivnostima. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković rekao je da se o ovoj ideji trenutno otvoreno i glasno razmišlja. Kako je naglasio, danas je sve manje karakteristično da se održi fokusirana pažnja tokom dužeg vremenskog perioda, dok takozvana difuzna pažnja, podeljena na kraće periode, postaje sve rasprostranjenija. Ova pojava predstavlja ozbiljan izazov za obrazovni sistem i opravdava preispitivanje metoda nastave. Ministar je naglasio da trenutno ne postoji zvanična inicijativa za skraćivanje časova, već samo predlog koji zahteva široki stručni i društveni dijalog. Ovi planovi uključuju i ograničavanje upotrebe mobilnih telefona u osnovnim i srednjim školama. Da li će biti doneta odluka o potpunoj ili delimičnoj zabrani odrediće rezultati temeljne debate. Paralelno sa tim, svesnoj upotrebi veštačke inteligencije u pedagoške svrhe, kao i upotrebi digitalnih tehnologija bila bi data istaknutija uloga. Razgovarali smo sa Agneš Halaši, savetnicom za obrazovanje pri ministarstvu prosvete, o ovim idejama.

– Činjenica je da je raspon pažnje dece danas kraći. To se ne odnosi samo na mlade, već i na odrasle i starije generacije. Po mom mišljenju, uvođenje časova od 30 minuta je sporno pitanje sa pedagoške tačke gledišta, ali nekoliko faktora vezanih za uzrast i metodologiju mogu opravdati njihovo uvođenje. Prednost kraćih časova može biti u tome što su bolje prilagođeni uzrasnim karakteristikama učenika. Posebno kod učenika nižih razreda, zbog nedostatka održive pažnje, časovi od 30 minuta mogu pružiti priliku za efikasnije usmerenje pažnje i održavanje motivacije za učenje. Sa pedagoške tačke gledišta, kraći časovi mogu omogućiti dinamičniju organizaciju učenja, što može podstaknuti aktivno učešće učenika i diferencirano obrazovanje. Mentalno opterećenje učenika može se smanjiti, što bi dugoročno pozitivno uticalo na školski uspeh i opšte raspoloženje. U slučaju uvođenja časova od 30 minuta, bilo bi moguće organizovati časove u blokovima, što znači da bi dva uzastopna časa mogla da čine jednu nastavnu jedinicu. Ovo bi moglo biti posebno efikasno u slučaju predmeta koji razvijaju kompetencije i orijentisani su na praksu. Suština ovoga bi bila da pažnja dece ne bi bila ograničena samo na jedan stimulus, već bi se ona stalno obnavljala. Među kontraargumentima možemo pomenuti da kraći časovi ne pružaju dovoljno vremena za produbljivanje znanja. Prezentacija, obrada, vežbanje i kontrola znanja iz nastavnog gradiva često se ne uklapaju u vremenski okvir od 30 minuta, posebno u višim razredima, srednjoj školi ili u slučaju većih odeljenja. Kraći časovi bi mogli predstavljati potencijalno organizaciono opterećenje za nastavnike. Što se tiče veštačke inteligencije u školama, može se reći da je zadatak škola, pored prenošenja znanja, i razvoj digitalnih kompetencija i kritičkog mišljenja kod učenika. Veštačka inteligencija može biti alat za personalizovano učenje. Ona može biti korisna u diferenciranom obrazovanju, ili u dopunskom, kao i u dodatnom radu sa učenicima. Pruža interaktivnije mogućnosti učenja sa više doživljaja, ali opasnost leži u tome da se samostalno razmišljanje i kreativnost mogu smanjiti. Važno je naglasiti i to da ona ne može zameniti nastavnika. Važno je definisati pravila i da svi dobiju odgovarajuću obuku za njihovu primenu. Zabrana upotrebe mobilnih telefona može doprineti mentalnoj dobrobiti učenika, jer bi ovo ograničenje smanjilo onlajn prisustvo, kao i prinudni osećaj za momentalno davanje povratnih informacija. A i lični odnosi među učenicima mogu biti ojačani. Istovremeno, postavlja se opravdano pitanje koliko je dobro potpuno ukloniti uređaj koji može biti neophodan u određenim situacijama, posebno ako škola nema dovoljan broj računara ili laptopova. Po mom mišljenju, ako upotreba mobilnih telefona na časovima nema pedagošku svrhu, onda zaista nije potrebna. Međutim, ako telefon postane sredstvo za učenje i pomaže pri povećanju motivacije, onda potpuna zabrana nije nužno pravo rešenje. Doslednost je posebno važna pri ovom pitanju. Uvođenjem odgovarajućih ograničenja i pravila, njegova upotreba razvija digitalnu kompetenciju, što je nezaobilazna veština na današnjem tržištu rada. Podržavam regulisanu upotrebu umesto potpune zabrane. Mogu se koristiti uz dozvolu, isključeni tokom školskih časova. Svesno regulisana upotreba može biti održivo rešenje za ovaj problem na duži rok, istakla je Agneš Halaši.