Pribranost u metežu

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

Da ne bismo odmah počeli sa političkim temama, a pošto smo ovaj razgovor vodili između Božića i Nove godine, naš završni intervju sa Balintom Juhasom, predsednikom pokrajinske skupštine, započeli smo osvrtom na najlepši praznik, pitajući ga da li je uspeo da provede Božić na jedan ugodan način i da se odmori. Naš sagovornik je priznao da politička karijera uvek nameće određena ograničenja u tom pogledu, ali ove godine je to ipak postalo moguće, kako je rekao: „baš kao što je zapisano u velikoj knjizi”.

– Pokušao sam da se organizujem tako da praznik provedem sa porodicom. To je posebno važno sa troje male dece. Pravo uzbuđenje i istinska sreća su u njihovim očima. Uvek je posebno veliki doživljaj kada prvi put vide jelku, koju, naravno, donosi mali Isus. Moj sin Balint je skakao i vikao od sreće videvši ovaj praznični simbol. Borka je takođe bila impresionirana. Vince je nedavno napunio dve godine, tako da je ovo i za njega već bio jedan stvaran doživljaj, kojem sam se i sam unapred radovao. Porodično zajedništvo je definisalo Božić i na tome sam veoma zahvalan proviđenju.

U ovom periodu, osvrt na prethodnu godinu nam uvek preokupira misli, posebno vezano za rad. Što se tiče ovogodišnjih sednica skupštine, odnosno odluka donetih na njima, šta bi se moglo istaći na kraju godine? Koje su bile najvažnije i ključne odluke u ovoj godini?

– Održavanje stabilnosti ove institucije u jednoj veoma napetoj političkoj atmosferi i okruženju bio je izuzetan izazov u ​​2025. godini, ali verujem da smo u tome uspeli. Uloga skupštine je prvenstveno da definiše i stvara zakonske i budžetske okvire, a ne da ih sprovodi. Odluka o budžetu je očigledno najvažnija u aktivnostima jednog parlamenta, a izveštaji o realizaciji ovog budžeta bili su na dnevnom redu praktično svake ili svake druge sednice ove godine. Nije bitan broj odluka, već kvalitet. Budžet određuje okvir koji omogućava realizaciju investicija. U Vojvodini su poljoprivreda i zdravstvo prvenstveno od istaknutog značaja i čine veliki udeo budžeta. Veoma je važno što smo usvojili budžetske programe u oblastima upotrebe zemljišta, stručnog savetovanja, upravljanja vodama i lova. Za ove namene izdvajamo ukupno 11,5 milijardi dinara. To će omogućiti podršku programima mladih poljoprivrednika, postavljanje sistema za navodnjavanje, kupovinu priplodnih životinja i dodelu privrednih sredstava. Važno je da poljoprivrednici i pripadnici mađarske zajednice u Vojvodini takođe učestvuju u ovim programima. U okviru zdravstva, prioriteti su bili i ostali ulaganja u infrastrukturu, dalji razvoj bolničkog kompleksa Kamenica i razvoj Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu. Renovirani su i neki domovi zdravlja: tu mislim na Gornji Breg, gde je postao neupotrebljiv. Dobra je vest da je počela izgradnja pulmološkog odeljenja bolnice u Senti, koja će se nastaviti sledeće godine. To su mere koje će odrediti i poboljšati život svake osobe u Vojvodini. Važna informacija za nas: izdvojili smo više od 27 miliona evra iz pokrajinskog budžeta za najvažnije prioritete mađarske zajednice u Vojvodini.

Pošto smo se odmah dotakli budžeta, ovih dana ima dosta kritika na njegov račun, jer njegov iznos pokazuje trend smanjenja iz godine u godinu, što opozicija ocenjuje kao neuspeh. To se ne tumači tako sa pozicije moći, već da se struktura budžeta izmenila, a prihodi su manji zbog problema Naftne industrije Srbije (NIS). Da li je smanjenje ove brojke zabrinjavajuće ili će ove brojke nastaviti da omogućavaju investicije koje su važne za Vojvodinu?

– Može se reći da se budžet Vojvodine do 2023. godine udvostručio u odnosu na 2016. godinu. U to vreme, budžet je još uvek uključivao transferna sredstva sa nivoa republike, koja su, međutim, ukinuta u narednim godinama. Međutim, ako uračunamo, pored budžeta Vojvodine, koji ove godine iznosi 59 milijardi dinara, i zaista nominalno manje nego prošle godine, transferna sredstva i investicije koje će se realizovati u Vojvodini, koje su iznosile 170 milijardi dinara u 2025. gofini i 183 milijarde u 2026. godini, onda vidimo da je ukupan iznos mnogo značajniji. Iz sredstava sa nivoa republike, između ostalog, grade se autoput Beograd-Zrenjanin i brza deonica Novi Sad-Ruma, a razvija se i železnica. Iz ovih sredstava grade se i most i pristupni put u Novom Sadu, kao i obilaznica Novog Sada. Republički budžet takođe uključuje subvencije za turizam i razvoj poslovanja. Vlada Srbije donela je važnu novu odluku o modernizaciji nekih železničkih pruga koje su nam važne: između Vrbasa i Sombora, kao i između Pančeva, Zrenjanina, Sente i Subotice. Ovo je važna odluka sa stanovišta regionalnog razvoja, zbog razvoja na lokalnom nivou. Ove godine, kao i prošle, bila je dostupna i podrška višečlanim porodicama, odnosno već pomenute investicije u zdravstvo, ali i velike investicije poput izgradnje deonice puta Ada–Utrine, koja je završena i uskoro će biti urađen tehnički prijem. Poslednjih godina finansirali smo projekat bazena Bačke Topola, koji je takođe iznosio značajan deo budžeta za 2025. godinu. Ove investicije su deo i budžetske 2025. i 2026. godine, tako da ni ove godine nećemo imati manjak razvojnih investicija, ali naravno, pomenuto pitanje NIS-a odrediće budžet. Verujem da će se uskoro pronaći rešenje za ovo, koje bi čak moglo poboljšati mađarsko-srpske ekonomske odnose, a to bi svakako moglo pozitivno uticati na budžet Vojvodine. Takođe se nadam da ćemo sledeće godine moći da korigujemo ovaj iznos naviše uz rebalans budžeta.

Situacija bi bila jednostavnija kada bi se doneo zakon o finansiranju Vojvodine, sa čime se već dosta kasni. Prethodno su sve stranke na vlasti izrazile uverenje da nameravaju da ovo usvoje.

– Ali nekako se ništa nije desilo. Rok za usvajanje ovog zakona bio je 31. decembar 2008. godine. Od tada se promenilo nekoliko vlada, a zakon nije usvojen. Savez vojvođanskih Mađara izrazio je želju i podršku da ga izradi ako za to postoji potreba, ali trenutno, sa devet pokrajinskih i šest narodnih poslanika, teško možemo to da ostvarimo. Istovremeno, to zaista daje prostor za spekulacije da li treba pratiti samo nominalnu vrednost pokrajinskog budžeta, ili i transferna sredstva i iznos infrastrukturnih investicija, jer ako sve ovo saberem, onda je poslednjih godina 10 do 14 odsto republičkog budžeta išlo u Vojvodinu. Postavlja se i pitanje da ako bi se sve u Vojvodini finansiralo sa samo 7 odsto, onda bi budžet mogao da se pokaže tesnim. U našem je interesu da infrastrukturne investicije u Vojvodini funkcionišu, a vidimo da je to bio slučaj poslednjih godina i da će tako biti i sledeće godine.

Da li ste zadovoljni ovogodišnjom saradnjom između SNS-a i SVM-a na pokrajinskom nivou?

– SVM je dugo bila jedina stranka, a sada je jedna od retkih, koja ima koalicioni sporazum sa Srpskom naprednom strankom. Smatramo ovo važnim, jer se na taj način naše političke aktivnosti mogu pratiti i pozivati na odgovornost. To ne znači da možemo sve odmah rešiti, ali možemo videti da se određene tačke koalicionog sporazuma kontinuirano ispunjavaju, a pitanja koja ne rešavamo drže se na dnevnom redu dok ne pronađemo rešenje za njih. Da navedem primer: formiranje školskog okruga Subotice je bila jedna od njih. To podrazumeva decenije rada, uglavnom u pogledu nacionalne, ali i pokrajinske i lokalne politike. Ili već pomenuta deonica puta između Ade i Utrine. Verujem da to jasno ilustruje kvalitet saradnje, koja doprinosi – a delimično je i posledica – mađarsko-srpskom istorijskom pomirenju koje je blagovremeno inicirao i postigao Ištvan Pastor, odnosno uzajamnim odnosima koji su na vrhuncu. Danas možemo da razgovaramo ne samo o našoj zajedničkoj istoriji, već i o zajedničkim investicionim projektima i energetskoj bezbednosti. Verujem da bi i ovu saradnju trebalo posmatrati iz ove perspektive, kao i iz perspektive Mađara u Novom Sadu, koji danas kažu da u regijama sa većinskim mađarskom stanovništvom ne mogu ni da zamisle šta takvi odnosi znače u svakodnevnom životu, jer umesto šamara, uvažavanje, dobrodušnost i normalna komunikacija među njima su postale realnost današnjice. Sve je to važan deo ove saradnje. Kada se plafon urušio u školi u Tornjošu, brzo smo reagovali i obezbedili resurse. Mogao bih da pomenem razvoj velnes centra na Paliću, uređivanje vikend naselja, renoviranje vile Bagoljvar nakon izgradnje parkinga, spasavanje još jednog bisera secesije, spasavanje, uređivanje i popunjavanje sadržajima našeg istorijskog nasleđa, što je praktično prioritet Saveza vojvođanskih Mađara – to se takođe može ostvariti zahvaljujući pomenutoj saradnji. Takođe je važna činjenica da smo, u poređenju sa prethodnim godinama, mogli da usmerimo više sredstava iz pokrajinskog budžeta na pitanja zaštite manjina, povećali smo finansiranje nacionalnih saveta, a mogli smo i da proširimo budžet za manjinske medije, kao i kulturne resurse: došli smo do tačke gde pokrajinski budžet troši 185 miliona dinara na pitanja manjina. Sve je to zahvaljujući činjenici da je SVM deo pokrajinske administracije.

Bilo je politički intenzivnih perioda, kada su sednice morale da se odvijaju usred glasnih demonstracija i protesta ispred i unutar skupštine, što je onemogućavalo održavanje rasprave. Koliki je izazov bio voditi sednicu pod takvim okolnostima?

– Ovaj deseti sastav pokrajinske skupštine karakteriše potpuno drugačija politička dinamika nego prethodnih godina. To mogu da vide svi koji prate rad skupštine. U osnovi, to je lični izazov za mene, budući da sam u svom prvom mandatu kao predsednik, praktično jedan od najmlađih predsednika, koji vodi sednice parlamenta posle Ištvana Pastora, koji je bio predsednik ove skupštine najduže sa tri mandata. Mislim da smo uspeli da sačuvamo autoritet doma, a u poređenju sa Beogradom, kvalitet političkog diskursa je na višem nivou. Bio je trenutak kada je ulična atmosfera ušla u salu za sednice. Nisam bio srećan zbog toga, ali smo uspeli da sačuvamo funkcionisanje institucije, jer je to u interesu građana. Bilo je jedna sednica kada je diskurs postao nemoguć, a cilj je bio da se usvajanje budžeta onemogući. Da se ​​to dogodilo, imalo bi nesagledive posledice po građane Vojvodine, ne samo po mađarsku zajednicu, već sve građane. Sprovođenje pomenutih poljoprivrednih i zdravstvenih programa bilo bi nemoguće sa privremenim finansiranjem. Sačuvali smo integritet i funkcionisanje institucije, ali se nadam da nikada više nećemo morati da vodimo sednicu na sličan način. Ovde svaki poslanik predstavlja građane Vojvodine. Iza svakoga stoje birači koji imaju očekivanja od svojih izabranih poslanika. Ne misli svaki građanin i svaki poslanik isto, ali postoji odgovarajući način da se prenesu političke poruke i da se razmene mišljenja.

Da li ste morali mnogo puta da oduzimate reč? Koliko znam, niko nije morao biti udaljen sa sednice.

– Nisam pribegavao uklanjanju bilo koga sa sednice. Da smo otišli ​​​​toliko daleko, morali bismo da uklonimo desetine poslanika, što nisam želeo. Definitivno sam se trudio da usmerim sednice na takav način da postoji prilika za politički dijalog, uz poštovanje poslovnika koliko god je to bilo moguće. Pokazao sam izvesnu fleksibilnost, što je svima omogućilo da učestvuju u debati, a kada smo došli do tačke u kojoj je politički diskurs sa ulice vraćen na skupštinsku sednicu, mogli smo postepeno da poboljšamo situaciju. Ponekad moram da oduzmem reč, ali srazmerno, mislim da se to i dalje dešavalo veoma retko.

Mere bezbednosti oko skupštine su i dalje pojačane tokom sednica, iako više nema protesta. Ko donosi odluku o tome?

– Zaista više nema protesta. Ovo prvo postavlja pitanje koja je bila svrha demonstracija. Da li je to bio izraz tuge u odnosu na žrtve, ili možda nešto sasvim drugo. Nije na meni da postavljam ili odgovaram na ovo pitanje. Iz perspektive vojvođanskih Mađara, posebno je važno da smo u ovoj podeljenoj situaciji uspeli da sačuvamo jedinstvo zajednice, da smo mogli da nastavimo sa radom naših ustanova i da smo uspeli da sprečimo tragediju koju bi izazvala stopa napuštanja škole koja bi desetostruko premašila demografske trendove. To smo uspeli da izbegnemo tako što su naše osnovne i srednje škole radile gotovo bez izuzetka, tako što je Studentski dom „Evropa” radio, tako što su se davale stipendije, tako što su oni koji su imali uslove da polažu ispit mogli da ga polažu, i tako što su oni koji su želeli da se pripreme za ispite mogli da se pripreme. To smo uspeli da izbegnemo.

Što se tiče bezbednosti, u proteklim sednicama se praktično sve vratilo u rutinu. Policija, prema zakonu, samostalno obavlja svoje dužnosti, procenjuje rizik, kako u vezi sa najavljenim, tako i često nenajavljenim demonstracijama, koje se objavljuju na društvenim mrežama, a zatim obaveštava nadležne organe i samostalno obavlja svoj posao. Želeo bih da naglasim da je bilo policijskog prisustva, ali je policijska intervencija bila samo minimalna, gotovo zanemarljiva u odnosu na skupštinska zasedanja.

Šef države je naznačio da će se vanredni republički parlamentarni izbori održati do kraja sledeće godine. To očigledno znači da će vladati predizborna atmosfera, pa će i sledeća godina biti puna izazova. Šta očekujete u pogledu rada pokrajinske skupštine i kakav je vaš stav o mogućim vanrednim pokrajinskim izborima: da li će i oni biti potrebni?

– Zalagaću se da skupština funkcioniše, da ona bude mesto političkog dijaloga, kako bi poslanici mogli da predstavljaju sve građane Vojvodine i artikulišu svoja mišljenja. Što se tiče projekata, smatram važnim da i sledeće godine nastavimo sa značajnim investicijama, kao što je učenički dom Gimnazije za talentovane učenike „Deže Kostolanji” – što predstavlja jedan istorijski trenutak, kao što je to i renoviranje Osnovne škole „Feješ Klara” u Kikindi, što je već godinama na dnevnom redu kao prioritet.

Biće izborna godina i očekuju nas najmanje tri izbora. Sledeće godine biće održani parlamentarni izbori u Mađarskoj, mnogi Mađari iz Vojvodine imaju pravo glasa, naš cilj je da svi mogu da ostvare ovo pravo, jer će odluka uticati i na živote Mađara van granica matične države. U interesu je mađarske zajednice u Vojvodini da i dalje ima nacionalnu vladu u matičnoj državi pod vođstvom Fides–KDNP-a, i da se nastavi ekonomski razvoj, da funkcionišu institucije, i da naše crkvene i obrazovne ustanmove mogu da računaju na podršku. Pored toga, važno je da Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, za vojvođanske Mađare ostane u formi jedne samostalne nacionalne manjinske samouprave pod uticajem mađarske zajednice, kao jedini takav u Karpatskom basenu.

Verovatno će biti i parlamentarnih izbora u Srbiji, pa je očigledno i tu važno očuvanje političke moći mađarske zajednice u Vojvodini. Trenutno ne očekujem prevremene pokrajinske izbore, a osvrćući se na prošle mandate, može se reći da su pokrajinska vlada i skupština uvek ispunjavali svoj pun mandat. Pored poštovanja demokratskih procesa i institucija, važno je i da svaki parlament i vlada mogu da ispune svoj pun mandat. Tako je oduvek bilo u Vojvodini, a investicije i mere poslednjih godina dokazali su da je to jedan održiv i dobar put.