Zajednička vizija

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

Našem novinskom članku pripada i foto-galerija!

Nakon deset meseci rada, uz učešće približno jedne stotine stručnjaka teorije i prakse, završen je nacrt II Strategije regionalnog i ekonomskog razvoja mađarske zajednice u Vojvodini za period od 2026. do 2033. godine. Ciljevi strategije za pomenuti period su poboljšanje uslova za ostanak u zemlji, povratak onih koji žive u inostranstvu, podrška zaposlenima, kao i postavljanje temelja za jednu modernu i inovacijama vođenu ekonomiju. Nacrt, koji postavlja temelje za opstanak i prosperitet mađarske zajednice u Vojvodini, stavljen je na javnu raspravu 20. novembra. Zainteresovane strane mogu izneti svoja mišljenja i dati sugestije u vezi sa ovim dokumentom na susretima koji će se javno održati, na ukupno sedam lokacija. Prva javna rasprava uživo, održana je u ponedeljak u Bečeju, u velikoj sali Mađarskog kulturnog društva „Petefi Šandor”.

– Puna sala kulturnog društva Petefi dokazuje da je dobra odluka donešena kada smo počeli da radimo na drugom planu ekonomskog razvoja, naglasio je dr Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara.

– Očekujemo da će tekst, nacrt i naša vizija biti usklađena sa zamislima ljudi. Javna rasprava služi da omogući mnogim ljudima – poljoprivrednicima, zaposlenima, vlasnicima preduzeća i svim vojvođanskim Mađarima – da iznesu svoje mišljenje o eventualnim izmenama i dopunama objavljenog nacrta u narednim nedeljama. Očekujem da će sledeće godine, krajem januara, biti usvojen tekst koji u potpunosti ispunjava očekivanja vojvođanskih Mađara i koji će postati naša zajednička vizija, rekao je predsednik SVM-a.

Nacrt strategije predstavili su troje urednika, dr Otilija Sedlak, dr Imre Nađ i mr Akoš Ujhelji, kao i dr Balint Pastor. Dr Imre Nađ, predsednik upravnog odbora Fondacije „Prosperitati”, naglasio je da strategija ekonomskog razvoja neće rešiti sve, ali da ovaj dokument sadrži sistemske relacije u interesu oživljavanja sela, ekonomskih sektora i podsticanja mladih pripadnika mađarske zajednice u Vojvodini da postanu ekonomski akteri u regionu.

– Postoji pet strateških ciljeva koji su u velikoj meri međusobno povezani. Jedan od njih je zadržavanje mladih ljudi, kao i podsticanje njihovog povratka u zemlju. Oba su veoma važna, jer kada govorimo o poljoprivredi i ruralnom razvoju, nijedno nije moguće zamisliti bez mladih ljudi. Ne možete govoriti o ruralnom razvoju i modernoj poljoprivredi bez mladih i kvalifikovanih stručnjaka. U strategiju smo ugradili mnogo inovativnih stvari koje su zaista dobile na zamahu u poslednjih deset godina. Tehnološki razvoj, digitalizacija su se zaista ubrzali, a pitanje veštačke inteligencije je takođe uključeno u ovaj nacrt. Što se tiče poljoprivrede, treba napomenuti tehnologije koje daju odgovor na klimatske promene. Sve će to biti sektori koje želimo da podržimo u interesu novih poljoprivrednih uspeha. Digitalizacija, moderna ekonomija, inovativne tehnologije, sve to mogu doneti nazad u zemlju ljudi koji žive u inostranstvu. A naš zadatak je da mladim ljudima koji se vraćaju u zemlju obezbedimo odgovarajuća radna mesta i domove, odnosno integraciju u lokalno društvo, naveo je dr Nađ Imre.

Mr Akoš Ujhelji, narodni poslanik SVM-a i urednik strategije, istakao je da je pokojni Ištvan Pastor, bivši predsednik SVM-a, prepoznao da je mađarskoj zajednici u Vojvodini potrebna ekonomska strategija koja bi doprinela da zajednica ostane u svojoj domovini.

– Balint Pastor je uvideo da se na ovoj strategiji moraju „izravnati nabori”, takoreći, jer više ne možemo da postignemo uspehe koje smo imali u proteklom periodu. Strategija je imala nekoliko ciljeva, na primer, da pruži nove mogućnosti onima koji su ostali ovde, da stvori nove poslovne poduhvate, a i da razvije postojeće u skladu sa promenama, jer je prošlo deset godina, pa stari koncepti više ne odgovaraju novim izazovima i konkurentnosti na tržištu, rekao je Akoš Ujheji.

U proteklih 10 godina, sprovođenje prve strategije ekonomskog razvoja pomoglo je da približno 60 hiljada pripadnika vojvođanske mađarske zajednice ostane u zemlji. U protekloj deceniji objavljeno je ukupno 57 konkursa u 12 krugova prijave, a podršku je dobilo 16.074 učesnika na konkursima. Realizovane su investicije u vrednosti od pola milijarde evra, sa 250 miliona evra bespovratnih sredstava. Krištof Blažanik iz Bečeja i njegova porodica su se tri puta uspešno prijavljivali na konkurse Fondacije „Prosperitati”.

– Konkurisali smo na nabavku priključne mašine 2016. godine, zatim na investiciju srednjeg obima, a na kraju smo konkurisali na jednu veliku investiciju za razvoj privrede. Uvek imamo ideja, pokušavamo da planiramo unapred, ali smo radoznali kakvi će biti uslovi, i u skladu sa tim ćemo prilagoditi naše planove, rekao je ovaj poljoprivrednik.

Šandor Salma, proizvođač papuča i narodno-umetnički zanatlija iz Ade, takođe je uspešno konkurisao kod fondacije „Prosperitati” za kupovinu kuće, a takođe je, zahvaljujući uspešnoj prijavi na konkurs, mogao da nabavi novu radnu mehanizaciju.

– Bila je to sjajna prilika za mene, jer smo bili u situaciji da ako fondacija ne bi imala ovaj konkurs za kupovinu kuće, ili bismo završili na ulici ili bismo se preselili u inostranstvo. Sam odgajam dvoje maloletne dece, supruga mi je preminula. Voleo bih i ubuduće da ponovo konkurišem, ako je moguće, orijentisao bih se prema turizmu. Prošle godine sam dobio titulu narodno-umetničkog zanatlije u Budimpešti, a želeo bih da se prijavim za kupovinu salaša. Želeo bih da povežem narodnu umetnost sa poljoprivredom, jer znamo da svet salaša polako nestaje. Svet poljoprivrede i narodna umetnost su negde naše nasleđe, izjavio je ovaj proizvođač papuča.

Javne rasprave o nacrtu II Strategije regionalnog i ekonomskog razvoja mađarske zajednice u Vojvodini za period od 2026. do 2033. godine biće organizovane na sedam lokacija. Sledeća javna rasprava održaće se 3. decembra, sa početkom u 17 časova u zdanju županije u Somboru. Nakon toga, javna rasprava će se održati 8. decembra u gradskoj kući u Subotici sa početkom u 13:30 časova; 10. decembra u Novom Sadu, u Mađarskom kulturno-umetničkom centru „Petefi Šandor” sa početkom u 17 časova; 11. decembra u Skorenovcu, u kancelariji za ruralni razvoj sa početkom u 11 časova; 18. decembra u Mužlji, u Kulturno-umetničkom društvu „Petefi Šandor” sa početkom u 16 ​​časova, a 16. januara u gradskoj kući Kanjiže sa početkom u 17 časova. Ceo tekst nacrta strategije može se pročitati na veb-stranici Saveza vojvođanskih Mađara i Fondacije „Prosperitati”. Zainteresovani mogu poslati svoje predloge i sugestije na mejl adresu office@prosperitati.rs do 20. januara 2026. godine.