Mnogi sa uverenjm tvrde da Vojvodina predstavlja model mirnog suživota i činjenica je da na ovom području živi veliki broj različitih nacija. Da li se, i pored toga, može govoriti o stvarnom multukulturalizmu – na to pitanje pokušava da pronađe odgovor mlada istraživačica iz Vojvodine Kristina Rac u doktorskoj disertaciji na postdiplomskim studijama na Univerzitetu u Ljubljani.
- Upravo završavam drugu godinu na Balkanskim studijama na Fakultetu društvenih nauka na ovom univerzitetu, ove studije traju tri godine i u Sloveniji još važe kao nove, budući da smo mi druga generacija – kaže Kristina Rac, koja je prethodno diplomirala engleski jezik i književnost na Univerzitetu u Segedinu, a potom master studije iz oblasti sociologije i socijalne antropologije završila na Centralno-evropskom univerzitetu u Budimpešti. Trenutno, za svoju doktorsku disertaciju na temu „Jezička reprezentacija i praksa multikulturalizma – Mađarska omladina u Vojvodini“ sprovodi istraživanje u Malom Iđošu i u skladu sa paradigmom „antropology at home“ radi na terenskom istraživanju, zbog čega se na period od četiri meseca preselila u Mali Iđoš, gde razgovara sa srednjoškolcima mađarske nacionalnosti i pokušava da istraži njihov odnos prema drugim nacionalnostima.
- Mnogo danas slušamo o globalizaciji, multikulturalizmu, o tome da mladi više ne pripadaju nijednoj subkulturi i da je moguć i višestruki identitet. Teoretski je to tako, ali u praksi vidimo ono što je bilo karakteristično i za naše roditelje, da se mladi snažno grupišu prema nacionalnosti i u okviru nje pronalaze jedan od svojih glavnih identiteta – navodi Kristina Rac, pojašnjavajući da pokušava da odgonetne odgovor na to kako se taj proces odvija kroz razgovor sa mladima. Dodaje da bi svojom doktorskom disertacijom želela da otkrije kako funkcioniše multikulturalnost u Vojvodini iz ugla mađarske omladine.
-Cilj svega je da dekonstruišem onaj mit da je Vojvodina jedan multikulturni raj. Nije sigurno da će se potvrditi, ali moja hipoteza je da u Vojvodini više nacija ne žive zajedno, nego žive jedni pored drugih i da, zapravo, nemaju baš puno veza jedni sa drugima. To je posebno karakteristično za nacionalno homogena sela, zbog toga sam i došla u Mali Iđoš. Gradovi su u većoj meri multikulturalni, uključujući tu da su u najvećem broju Srbi dominantni – kaže mlada istraživačica i konstatuje da Vovođani, čini se, i pored priča o multikulturalizmu ne poznaju veru, kulturu i običaje onih drugih.
