Nakon upravo završenog ovogodišnjeg Festivala “Jazz, improvizovana muzika...” u Kanjiži, kojim je ova manifestacija dosegla punoletstvo, njen umetnički direktor Zoltan Bičkei najavio je da je za njega lično na tom poslu ovo bio poslednji festival „jer je za njega to jedino pošteno rešenje“. Nije tajna, naime, da je budžet ovogodišnjeg festivala bio prepolovljen u odnosu na prethodnu godinu, mada je i on bio prilično skučen. – Mene, nažalost, niko ne može da ubedi da iduće godine u užoj i široj regiji, kao i Evropi, situacija neće biti katastrofalnija. Ne vidim smisla da se suzimo na jedan dan, da razvodnimo sadržaj, isperemo lice ovom detetu, eventualno radimo samo sa domaćim muzičarima. To bi već bilo nešto drugo – obrazložio je Bičkei za „Mađar so“.
On je podsetio da je poznati festival u Kanjiži u svojim najboljim godinama bio četvorodnevni, sa mnogo pratećih manifestacija, ritualnom muzikom u prirodi, performansima u gradu, različitim izložbama, izdanjima, filmskim projekcijama i pozorišnim predstavama sa živom muzikom i da je ta manifestacija pokazivala bogatstvo i različitost umetnosti i njihovu povezanost. - Ove godine festival je tokom vikenda bio sužen na dva i po dana i za mene kao umetničkog direktora postavio izoštreno pitanje „ili –ili“, ili po svaku cenu očuvati festival u njegovom fizičkom smislu, ili očuvati duh festivala. Ovo dvoje se u normalnim prilikama poklapa, ali su ovog puta postali suprotnost. Ovde se radi o materijalnim stvarima, jer je podrška toliko mala da od toga jedva nešto može da se napravi. U odnosu na mogućnosti, do publike je stiglo mnogo manje stilova, a najviše ipak boli što je rad u radionicama morao da bude otkazan – rekao je Bičkei, zaključivši da je po njegovom viđenju „bolje ovde stati i pokazati, još na nogama, kakvo je lice ovog festivala“.
Dosadašnji umetnički direktor kanjiškog festivala džeza rekao je i da direktor te manifestacije ne deli njegovo mišljenje i da bi on voleo da se nastavi. – Želim u tome mnogo uspeha, ali ja, nažalost, više nemam iluzija. Mislim da će jednom –kao i sve drugo – i ovaj festival biti ponovo rođen, možda ne u Kanjiži, možda uz pomoć drugih ljudi, možda pod drugim imenom, drugom oznakom...Ali je bitno da očuva onu ozbiljnost koju smo i mi pokušavali da održimo, jer je zbog toga Kanjiža bila svojevrsno ostrvo i ponekad smo pomalo i bili slavni po tome da ne pravimo nikakve ustupke prema lakoći i površnost i-kazao je Bičkei i dodao da u nastavak i sam veruje „ali ne sada, ne odmah“.
