Onog trenutka, kada bi ova zemlja mogla da započne pristupne pregovore, onda se verovatno – pretpostavljamo da EU sebi ne želi loše – više ne bismo bavili graničnim sporovima i kosovarenjem, nego valjda ljudskim pravima, našom ekonomijom, industrijom i sa svime što je stvarnost, a ne jedna paralelna java.
To je još, međutim, daleko. Bojim se da će beznadežna masa koja stagnira i kojom se lako manipuliše, na čelu sa pravim patriotskim političarima, u nedostatku Kosova potražiti sebi jedno novo Kosovo. Nešto što će trebati da se odbrani od nevidljivih neprijateljskih snaga koje iznutra razdiru. Srbiju već decenijama hrani borba protiv „neprijatelja“. Bez spoljnjeg „neprijatelja“ može se još jednom Vojvodina pritegnuti za vrat, zajedno sa svim njenim separatističkim, razgrađujućim i antidržavnim nacionalnim zajednicama. Dovoljno je samo povremeno pogledati naslovne stranice beogradskih tabloida – kao da se ocrtava jedna novija antivojvođanska retorika koja, slično kosovskoj priči, za drugo nije dobra, jedino za to da skrene pažnju sa nerada vlade – stoji, pored ostalog, u komentaru „Mađar so“-a.
