Lažna je dilema koja zapitkuje da li bi mađarska vlada u slučaju prekograničnih Mađara podržavala teritorijalnu ili kulturnu autonomiju – izjavio je zamenik premijera Mađarske zadužen za nacionalnu politiku Žolt Šemjen. To nije „ili-ili“, nego „i“ pitanje. Mađarima u dijaspori pripada kulturna autonomija, za Mađarima koji žive u homogenoj celini sleduje teritorijalna autonomija –rekao je Šemjen na početku dvodnevnog savetovanja „Teritorijalne autonomije u Evropi – mogućnosti i izazovi“, kojeg je u Budimpešti organizovao Istraživački zavod za nacionalnu politiku.
Šemjen je naveo da u pogledu ljudskih prava nema pogodbe i da ona „ne sleduju po milosti većinske nacije, nego proizilaze iz naše ljudske biti“. – Pripadnici mađarske manjine ne mogu biti drugorazredni građani Evropske unije, drugorazredni ljudi, ono što drugima pripada – pripada i nama – kazao je Šemjen, ocenivši da je od ključnog značaja što ideje o autonomiji pojedinih delova mađarske nacije ne predstavljaju težnje suprotne stvarnosti, te da za svaku postoji primer u EU. Zamenik mađarskog premijera je potvrdio da Budimpešta nikoga ne primorava na traženje autonomije i da mađarska vlada podržava ono za šta se dati deo nacije zalaže.
-Autonomija je neophodno sredstvo za nacionalne manjine kako bi one mogle da očuvaju svoj nacionalni identitet, ali i u interesu toga da se manjine unutar jedne države učine ravnopravnim sa većinonskom nacijom – rekao je učeatvujući na budimpeštanskom savetovanju predsednik Nacionalnog saveta Mađara Tamaš Korhec. Odgovarajući na pitanja učesnika u vezi sa antimađarskim incidentima, kao i o srpsko-kosovskim pregovorima, Korhec je potvrdio da „postoje slučajevi kada pojedinca mađarske nacionalnosti napadne grupa sastavljena od pripadnika većinske nacije samo zato što je koristio svoj maternji jezik“. – To je skandalozna pojava i ukazuje na to da ponekad nedostaje i minimalnog nivoa etničke tolerancije – kazao je Korhec. Dodao je i da postoji snažna sumnja da vlasti u takvim slučajevima nisu potpuno nepristrasne jer im interesi diktiraju da ove slučajeve prekvalifikuju kao manje teške povrede prava. – Vlasti ni pored najbolje namere ne mogu da iskorene ove probleme – kazao je Korhec, ukazujući da je nakupljena ogromna napetost u društvu.
Povodom toga što Srbija zahteva autonomiju za kosovske Srbe, dok je ona sama svojim manjinama ne daje, Korhec je kazao da dvojno merilo nije specifičnost samo Srbije. – Autonomiju univerzalno treba da prihvatimo. Naravno, važna je samouprava kosovskih Srba, ali je moguće da u našem slučaju pre treba da razmišljamo o podeli vlasti, ukoliko tražimo održivo i dugoročno rešenje – naveo je Korhec.
Državna sekretarka za nacionalnu politiku Mađarske Žužana Repaš rekla je da za Mađarsku autonomija predstavlja pitanje koje ima prioritet, budući da, kako je navela, ona nudi jedno od najefikasnijih rešenja za suživot nacionalnih zajednica u okvirima demokratije i manjinskih prava.
