Još pre deset godina je u Skorenovcu bilo preko 300 mađarskih učenika, danas ih je svega 150, a u Vojlovici je jedva nekoliko đaka nižih razreda. Za potrebe nekog gostovanja, danas je 4-5 plesnih parova moguće sakupiti jedino iz četiri-pet naselja. Razlog za sve je fizičko opadanje brojnosti zajednice, migracija velikih razmera – predočila je sliku o mađarskoj zajednici u Južnom Banatu Juliana Balaša, profesorica u penziji, koja je nedavno u znak priznanja za rad u obrazovanju i u kulturnim i informativnim aktivnostima na očuvanju identiteta mađarske dijaspore koja živi u Južnom Banatu dobila Mađarski orden sa viteškim krstom. Prema njenim rečima, alfa i omega svega je obrazovanje na maternjem jeziku.
-Ogroman je značaj doma za učenice u Zrenjaninu i za učenike u Mužlji, povremeno se pominje i plan o ustanovljavanju doma u Skorenovcu. Ima onih koji kažu da se roditelji plaše za svoju decu, da postoji bojazan da ih ne bi poslali u internat, iako bi smeštaj toj deci obezbedio da bi od prvog do osmog razreda mogli da uče na mađarskom jeziku u lokalnoj školi. Mislim da se mnogo pre radi o tome da tamo gde već ni roditelji, a mnogo puta ni njihovi roditelji nisu bili uključeni u obrazovanje koje je na mađarskom jeziku i koje je u mađarskom duhu, da je tamo teško nagovoriti roditelje da upišu svoju decu osnovnoškolskog uzrasta u internat samo zato da bi ona mogla da uče na maternjem jeziku – rekla je Juliana Balaša. Ona je za „Mađar so“, ipak, navela da se veruje da će uz pomoć programa Nacionalnog saveta Mađara o školskim autobusima, sistema podrške i programa stipendiranja unekoliko biti usporeno i zaustavljeno smanjivanje brojnosti učenika u mađarskim odeljenjima.
