Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom.
„Možda su za mlade kojima je mađarski maternji jezik sami počeci teži, ali mislim da je okruženje mnogo pogodnije za život ovde u Srbiji nego bilo gde drugde u inostranstvu”, navodi Laura Petri, kandidatkinja pod rednim brojem 7 na listi „Savez vojvođanskih Mađara – dr Balint Pastor” za republičke izbore. Ova diplomirana inženjerka poljoprivrede iz Temerina diplomirala je na smeru agroekologija i zaštita životne sredine, a trenutno obavlja poslove u oblasti poljoprivrede, ruralnog razvoja i zaštite životne sredine kao članica opštinskog veća Temerina.
Ona smatra da je, na osnovu iskustava iz proteklih godina, neophodna promena perspektive u oblastima poljoprivrede i zaštite životne sredine. Prema njenim rečima, klimatske promene, suše, stanje zemljišta, upravljanje vodama, kao i upravljanje otpadom su problemi koje treba rešiti i na lokalnom i na republičkom nivou. Ona smatra da je važno da raspoloživa sredstva budu dostupna i malim poljoprivrednicima, i da mladi ljudi vide realnu viziju budućnosti na lokalnom nivou.
Laura Petri je takođe videla izazov da se afirmiše kao žena u oblasti koja se još uvek može povezivati sa predrasudama. Ona kaže da želi da svoje znanje iskoristi za dobrobit zajednice i zato smatra važnim da SVM ima stručnjake iz oblasti poljoprivrede, jer veruje da angažman na nivou republičkih organa treba da ostvari rezultate i u praksi na nivou malih naselja.
Razgovarali smo sa ovom mladom agroekološkinjom o najhitnijim problemima poljoprivrede, mogućnostima prilagođavanja suši i klimatskim promenama, situaciji malih proizvođača, ekološkim inicijativama, kao i o potrebi da mladi ostanu u svojoj zemlji.
Kada razgovaramo sa poljoprivrednicima, koji se problem najčešće javlja i koji koraci bi se mogli preduzeti da im se pomogne da se prilagode?
– Suša je trenutno najveći problem i to je ono sa čime se najviše moramo baviti u poljoprivredi. Razumem žalbe proizvođača, jer doživljavamo veoma jake suše. Istovremeno, mislim da i poljoprivrednici moraju sve više da razmišljaju o mogućnostima za promene. Moraju razmotriti da li da izaberu druge useve koji su bolje prilagođeni promenljivim vremenskim uslovima ili da investiraju u sistem za navodnjavanje. Izgradnja sistema za navodnjavanje na većim farmama je komplikovan i skup zadatak. Ako preopteretimo vodne resurse, izaberemo zastarela rešenja ili nemamo odgovarajuću stručnost, to se ne može dugoročno održati, a može prouzrokovati i štetu po životnu sredinu. Zato mi je kvalitet vode i zemljišta važan.
Želela bih da stavim veći akcenat na ispitivanje zemljišta u Temerinu. Čak i ako želimo da gajimo druge useve, prvo moramo da znamo u kakvom je stanju naše zemljište. Možda je iscrpljeno ili mu možda trebaju hranljive materije na koje do sada nismo obraćali pažnju. Trebalo bi preispitati i prethodne prakse. Sve počinje sa odgovarajućim kvalitetom poljoprivrednog zemljišta. Postoje opštine u kojima već funkcionišu programi za ispitivanje zemljišta, pa mislim da je važno da sledimo njihov primer i da se bavimo time.
Više sredstava treba izdvojiti za poljoprivredu na nivou republike. Vojvodina je bogata poljoprivrednim zemljištem, ali smatram da je ovaj sektor često potisnut u drugi plan.
Koju vrstu podrške biste smatrali najkorisnijom i gde vidite mogućnost za razvoj manjih gazdinstava?
– U Temerinu trenutno možemo da pomognemo poljoprivrednicima subvencijama za kamate: tako što plaćamo kamatu na njihove kredite. Takođe vidim mogućnosti pri podršci nabavci, odnosno kupovini opreme i mehanizacije. Zahvaljujući konkursima Fondacije „Prosperitati”, mnogi proizvođači su nabavili mehanizaciju i zahvaljujući tome su mogli da razviju svoja gazdinstva. Nadam se da će se ovaj program podrške nastaviti i da će biti novih konkursa. Postoje mogućnosti i na pokrajinskom i na republičkom nivou. Mislim da je važno da je zastupanje interesa mađarske zajednice prisutno na oba nivoa i da možemo da pomognemo ljudima. Malim poljoprivrednicima je posebno potrebno više konkursa koji su im dostupni i zaista korisni. Ne mogu uvek da ispune uslove većih konkursnih poziva, ili dok prikupe dokumenta i izračunaju troškove, ispostavi se da se ne isplati konkurisati. Prvo bih njima pomogla. Podrška bi bila potrebna u nekoliko oblasti, od poboljšanja zemljišta do kupovine odgovarajućeg semena i alata. Mreža referenata za ruralni razvoj, koja takođe radi i u Temerinu, pomaže pri administrativnim radnjama; poljoprivrednici mogu da dobiju informacije i zatraže pomoć pri pisanju prijava na konkurse. Takođe treba da obratimo pažnju na nove tehnologije. Moja porodica se bavi uzgajanjem cveća, pa mi pada na pamet primer holandske poljoprivrede, jer poljoprivrednici mnogo proizvode na mnogo manjoj površini od naše; vredi učiti od onih koji su ispred nas. Vidim mogućnosti i u proizvodnji u plastenicima i organskoj proizvodnji. Kod kuće su nas učili da uzgajamo povrće i držimo životinje, jer tako znamo šta jedemo. Sa našim trenutnim životnim uslovima nije sigurno da se ovaj način života može ispratiti, ali upravo zato bih podstakla kupovinu od lokalnih proizvođača. Poverenje između proizvođača takođe mora biti ojačano. Smatram da su poljoprivredne tribine SVM-a značajne prilike da sa poljoprivrednicima porazgovaramo o njihovim brigama i podstaknemo saradnju, ali saradnja zavisi i od njih samih.
(fotografija Šarolte Garbac)
Šta može pomoći mladima da ostanu u zemlji i kako ih možemo usmeriti ka poljoprivredi?
– Mislim da treba malo da verujemo u sebe i da budemo uporniji. Nije lako početi, posebno studirati na srpskom jeziku. Mnogi ljudi se toga plaše, više vole da odu u Mađarsku i tamo ostanu. Međutim, vidim da postoji mogućnost za pronalaženje posla i razvoja i ovde, i da postoji velika potreba za stručnjacima. Krediti za podršku mladima pri rešavanju stambenog pitanja takođe predstavljaju jednu mogućnost. Počeci mogu biti teži, ali verujem da na duži rok najlakše rešenje nikada nije najlakše. Mislim da ovde imamo mnogo pogodnije okruženje za život nego bilo gde drugde. Takođe vidim ljude koji se vraćaju kući nakon što osnuju porodicu jer ne mogu da pronađu svoje mesto u inostranstvu.
Konkursi Fondacije „Prosperitati” za kupovinu kuća takođe su podstakli mnoge mlade ljude da ostanu u zemlji. Međutim, situacija u Temerinu je jedinstvena: zbog blizine Novog Sada, cene nekretnina su visoke, i teško je kupiti kuću sa iznosima iz ovih konkursa. U razgovoru sa ljudima iz Temerina, nekoliko puta je pomenuto da bi želeli da konkurišu za renoviranje umesto kupovine kuće. Nadam se da će se ovaj program vremenom prilagoditi takvim potrebama. Ovo nije stvar odluke na lokalnom nivou, ali mislim da je važno o tome razgovarati i na višim nivoima.
Nažalost, poljoprivreda nije atraktivna oblast među mladima. Oni koji su rođeni u porodicama koje se bave poljoprivredom često nastavljaju da se bave time, ali kažu da im je teško da od toga žive. Početak od nule je još teži, a sticanje poljoprivrednog zemljišta takođe predstavlja prepreku. Ipak, mislim da vredi tražiti mogućnosti. Postavili smo plastenike u dvorištu naše kuće i tako je počelo naše uzgajanje cveća. Kroz konkurse možete nabaviti i plastenike, pumpu ili drugu potrebnu mehanizaciju, što može olakšati početak.
Na koja lokalna iskustva biste se oslonili pri zaštiti životne sredine i šta je pokazala nedavna popularna akcija podele kompostera?
– Upravljanje otpadom i jačanje ekološke svesti su važni zadaci. Prošle godine, lokalna samouprava je pokušala da eliminiše divlje deponije u Temerinu, ali se stalno pojavljuju nove. Trebalo bi ozbiljnije da se bavimo selektivnim sakupljanjem otpada i kako možemo posvetiti više pažnje našoj životnoj sredini. Takođe imam velika očekivanja za postrojenje za prečišćavanje vode koje se gradi, verujem da ćemo imati pijaću vodu odgovarajućeg kvaliteta.
Pokrenula sam akciju podele drvenih kompostera kao pilot program. Pogledala sam primere iz drugih naselja, zatim sam predstavila ideju predsedniku opštine, a zatim i veću opštine. Implementacija je trajala više od pola godine. Neki su sumnjali da će se okupiti pedeset prijavljenih na ovaj program, ali u poređenju sa tim, mesta su popunjena za veoma kratko vreme. Mnogi su žalili što su izostali. Bila sam ponosna na stanovnike jer se pokazalo da postoji interesovanje ako im pružimo priliku. Prijavili su se i početnici i iskusni ljudi koji se bave kompostiranjem. Napravila sam flajer o načinu kompostiranja, jer pored alata moramo da pružimo i znanje. Na ovaj način možemo da iskoristimo značajan deo kućnog otpada kod kuće. U nastavku programa bismo želeli da na proleće podelimo kompostere.
Ako osvojite poslanički mandat, šta ćete poneti sa sobom iz svog radnog iskustva u Temerinu?
– Prvenstveno bih želela da radim u oblastima poljoprivrede i zaštite životne sredine. Želela bih da probleme koji se javljaju na lokalnom nivou podignem na viši nivo kako bi im se dala težina i pri donošenju odluka. Podrška malim proizvođačima, selektivno sakupljanje otpada i uklanjanje divljih deponija su pitanja kojima bih želela ozbiljnije da se bavim. Iskusila sam koliko znači kada ljudi mogu da zatraže pomoć na mađarskom jeziku. Zahvalna sam što mogu da koristim svoju struku za dobrobit svoje zajednice i želela bih da nastavim ovaj rad.
Nyitókép: Laura Petri (fotografija: SVM)
