Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom.
Savez vojvođanskih Mađara (SVM) objavio je svoj program od 12 tačaka i započeo svoje predizborne aktivnosti. U utorak je Republička izborna komisija (RIK) objavila kompletnu listu od 250 imena pod nazivom „Savez vojvođanskih Mađara – dr Balint Pastor”. Pomenuta lista će na vanrednim parlamentarnim izborima učestvovati pod brojem pet. U skladu sa dosadašnjom praksom, SVM će se i ovog puta biti samostalno oprobati na izborima. U intervjuu za dnevni list Mađar so, pitali smo dr Balinta Juhasa, predsednika izvršnog odbora stranke, pre svega o novom izbornom programu koji postavlja ciljeve do 2030. godine i njegovim detaljima.
„Manje nas je, neka naša naselja imaju ostarelo stanovništvo, mnogo mladih ljudi svoj uspeh traži u inostranstvu, poljoprivredu pogađaju klimatske promene, a nedostaje i stručnjaka u zdravstvu i drugim javnim službama.” Dosta konkretna, nepretenciozna rečenica u uvodu programa koja identifikuje probleme. Koliko posla ovaj program predviđa za naredne četiri godine, možemo li verovati u njegovu realizaciju?
– Mislim da bi ozbiljan izborni program trebalo da počne imenovanjem problema. Ne bi bilo fer reći da je sve u redu. Manje nas je, imamo naselja sa ostarelim stanovnicima, deo mladih je otišao, poljoprivrednici rade u sve nepredvidivijem vremenskim uslovima, a zaista se borimo i sa nedostatkom stručnjaka u više oblasti.
Pitanje je šta nam je činiti sa ovim stvarima. Nismo napisali listu želja, već program do 2030. godine, sa konkretnim pitanjima: stvaranje porodice i doma, povratak kući, ekonomski razvoj, poljoprivreda i upravljanje vodama, zapošljavanje zdravstvenih radnika, saobraćaj, osnaživanje naših institucija i prava manjina.
Možemo da sprovedemo onoliko našeg programa koliko budemo stekli političke snage na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji 25. oktobra. A sa mandatom zajednice, tražimo partnera za sprovođenje društvenih prioriteta, kao što smo to činili i u proteklih 32 godine.
A samu izvodljivost uvek pokazuju rezultati. Nakon što smo „prečešljali” teren, sastali se sa ljudima, napravićemo bilans naših rezultata. Istovremeno, rezultati prethodnog perioda mogu se naći i na izbornoj veb-stranici SVM-a (https://2026.vmsz.org.rs/eredmenyeink). Želeo bih da istaknem, između ostalog, više od 450 renoviranih obrazovnih ustanova, više od 5.300 studenata stipendista i hiljade podržanih preduzeća i poljoprivrednika, 700 novih preduzetnika, više od 1.300 novih domova. To su konkretno proverljivi rezultati – učinak naredne četiri godine takođe će morati da se meri na osnovu ovakvih konkretnih brojki.
Prioritete ste sumirali u dvanaest tačaka. Da li je ova simbolika važna danas?
– Simbolika je važna, ali za nas je dvanaest tačaka pre svega dvanaest jasnih oblasti prihvatanja odgovornosti za realizaciju. Lista Saveza vojvođanskih Mađara je jedina mađarska lista, SVM je jedina stranka vojvođanskih Mađara koja samostalno učestvuje na izborima. Udruživanjem snaga možemo garantovati političku zagovaračku snagu naše zajednice. Zajedno sa pripadnicima naše zajednice, našim ustanovama, civilnim organizacijama, kulturnim i sportskim udruženjima i drugim strankama vojvođanskih Mađara. To je mađarska sloga. Osim nas, niko ne nudi partnerstvo mađarskoj zajednici, niko ne pruža ruku drugom pripadniku mađarske zajednice.
Ali za mene, samih dvanaest tačaka nije poenta. To je svesna veza sa političkom tradicijom mađarske zajednice, dok je njen sadržaj izrazito za 21. vek: govorimo i o digitalizaciji, veštačkoj inteligenciji, klimatskim promenama, bezbednosti vode, nedostatku stručnjaka i povratku mladih u zemlju.
Ovih dvanaest tačaka je zapravo napravio red između zadataka. To pokazuje da za nas politika zajednice više nije isključivo zaštita identiteta. To je naravno i dalje tako. Ali se radi i o privredi, zdravstvu, saobraćaju, zaštiti životne sredine, socijalnoj sigurnosti, digitalizaciji i evropskim integracijama. Drugim rečima, o svim uslovima za ispunjenim životom ovde.
Kako SVM namerava da pomogne zajednici u celini da prosperira u narednom periodu? Koji su najistaknutiji ciljevi programa?
– Ključna reč za naredne četiri godine za nas je rast. Ako bih je morao sažeti u jednu političku misao: pored opstanka, sve više ćemo stavljati naglasak na rast zajednice.
Pre svega, za ovo su nam potrebni mladi ljudi i porodice. Zato je važno stvoriti dom, podržati ljude koji započinju karijeru, a takođe i osigurati da oni koji su stekli znanje i iskustvo u inostranstvu imaju razlog da se vrate kući. Potrebne su nam funkcionalne mađarske institucije, moderno obrazovanje, kultura i javno informisanje na mađarskom jeziku. Potrebna su nam konkurentna preduzeća i pristojno plaćena radna mesta. Moramo učiniti poljoprivredu predvidljivijom, posebno razvojem vodoprivrede. Potrebna nam je i pristupačna zdravstvena zaštita, funkcionalne lokalne javne usluge, bolji saobraćaj i brži prelazak granice. Tu ne govorimo o međusobno nepovezanim pitanjima: ova pitanja zajedno određuju da li neko zamišlja svoju budućnost i budućnost svoje dece u Vojvodini.
Pretpostavljam da je kontinuitet rada ustanova glavni prioritet.
– Apsolutno. Mi, vojvođanski Mađari, imamo najozbiljniji institucionalni sistem u Karpatskom basenu, a ova izjava je posebno tačna s obzirom na broj pripadnika naše zajednice. Zajednicu ne čine samo ljudi, već i institucije. Škole, ustanove kulture i javnog informisanja, građanske i crkvene zajednice, lokalna samouprava i državne institucije u kojima ljudi mogu da obavljaju svoje poslove na svom jeziku.
Međutim, danas više nije dovoljno samo sačuvati ove ustanove. One moraju biti učinjene profesionalno funkcionalnim, modernim i održivim u smislu zapošljavanja. Program stoga povezuje institucionalnu zaštitu sa proporcionalnim zapošljavanjem, prisustvom mađarskih stručnjaka i osiguravanjem da se mađarski jezik zaista može koristiti u digitalnoj javnoj administraciji.
Da li postoje neke pozitivne strane koje, uprkos već pomenutim poteškoćama, daju razlog za optimizam i predstavljaju prednosti koje se mogu iskoristiti?
– Naravno. Geografski položaj Vojvodine je i danas ozbiljna prilika. Živimo između dve zemlje i dva ekonomska područja, dok razvoj železnice Budimpešta-Beograd, auto-puteva i graničnih prelaza fizički približava ove regione jedni drugima. Ovo je praćeno srpsko-mađarskom ekonomskom saradnjom i pristupom evropskim i prekograničnim resursima.
Druga velika rezerva je naše znanje. Digitalizacija i veštačka inteligencija u izvesnom smislu smanjuju nepovoljnost života na periferiji. Danas je moguće raditi za međunarodno tržište iz malog naselja u Vojvodini, ali to zahteva internet, odgovarajuću obuku, preduzetničko okruženje i digitalno znanje.
I imamo treću prednost, koju sam već pomenuo: naš institucionalni sistem. Ovo ne mora biti izgrađeno od nule. Zadatak je modernizovati ga i učiniti funkcionalnim za narednu generaciju.
Program se i dalje fokusira na srpsko-mađarsko partnerstvo i evropsku viziju. Kakva su vam očekivanja vezana za predstojeći period?
– Ne očekujemo da će naredne godine biti lake. Ekonomsko, bezbednosno i geopolitičko okruženje Evrope se brzo menja, zbog čega je predvidljivost posebno važna za nas.
Stav ovog programa je jasan: podržavamo evropske integracije Srbije i smatramo važnim dalje jačanje srpsko-mađarskog strateškog partnerstva.
Vojvođanski Mađari nalaze se u jedinstvenoj situaciji: oni predstavljaju prirodnu vezu između Srbije i Mađarske. Moramo održavati dobre odnose, međusobno poštovanje i nastaviti da gradimo na temeljima koje je postavilo istorijsko pomirenje.
U našem je zajedničkom interesu da nas granica što manje razdvaja, da granični prelazi budu brži, da se saobraćaj razvija, da se ekonomski i institucionalni odnosi proširuju i da se što više evropskih i prekograničnih razvojnih projekata sprovede u Vojvodini.
Možda su danas važnija nego ranije pitanja čistije životne sredine koja je pogodnija za život, upravljanja vodama i pojave sad već gotovo zelene politike. Šta manjinska stranka određene nacionalnosti može da uradi u ovoj oblasti?
– Mnogo, jer to uopšte nisu apstraktna „zelena” pitanja. Uticaji vode, poljoprivrednog zemljišta, upravljanja otpadom ili ekstremnih vremenskih uslova direktno utiču na svakodnevni život ljudi u Vojvodini.
Upravljanje vodama, na primer, je istovremeno pitanje poljoprivrede, ekologije i razvoja naselja. U istom regionu, moramo biti u stanju da se zaštitimo od unutrašnjih voda i zadržimo vodu za sušne periode. A kvalitet vode za piće je fundamentalno pitanje kvaliteta života u mnogim vojvođanskim naseljima.
Manjinska stranka može da se zalaže za ova pitanja na parlamentarnom, pokrajinskom i opštinskom nivou i može da pokrene konkretne investicije. Program se stoga bavi zdravom vodom za piće, stanjem površinskih voda, zaštitom poljoprivrednog zemljišta, upravljanjem otpadom i razvojem naselja koja su otpornija na klimatske promene u posebnom odeljku.
Hajde da se dotaknemo i pitanja o privredi, poljoprivredi i razvoja sela. Koji su realni ciljevi u ovoj oblasti?
– Ovde je posebno važno govoriti o realnim ciljevima. Ne možemo obećati da ćemo političkim odlukama promeniti cene na svetskom tržištu ili vremenske prilike. Međutim, možemo i moramo se obavezati da razvojne resurse učinimo dostupnijim pripadnicima zajednice, a samim tim i uslove poljoprivrede predvidljivijim.
Bezbednost vode je stoga jedno od ključnih pitanja u poljoprivredi. Pored toga, potreban je pravedniji sistem uplate doprinosa, moderna tehnologija i znanje, veći kapacitet prerade sirovina i bolji pristup tržištu. Poljoprivrednici ne bi trebalo samo da budu u mogućnosti da proizvode, već i da prodaju po razumnoj ceni.
Lokalna mala i srednja preduzeća moraju se dodatno ojačati u privredi, dok se veći naglasak mora staviti na radna mesta sa višom dodatom vrednošću, zasnovana na znanju, kao i na inovacije i digitalizaciju.
Razvoj sela ne može se tretirati isključivo kao poljoprivredno pitanje. Mladi ljudi će ostati u selu ako postoje adekvatni putevi, pristup internetu, vrtići i škole, dostupni lekari, društveni život, adekvatni stambeni uslovi i mogućnosti za zaposlenje. Zato ovaj program povezuje poljoprivredu, saobraćaj, javne usluge, stvaranje doma i privredni razvoj.
Na kraju krajeva, cilj se može formulisati vrlo jednostavno: mesto stanovanja ne bi trebalo da određuje kvalitet života i mogućnosti. Sela u Vojvodini ne treba da imaju samo prošlost, već i budućnost. Za to je neophodna mađarska sloga.
Nyitókép: Dr Balint Juhas
