Talenat, marljivost i finansijska potpora

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom.

Dugoročna budućnost jedne zajednice nije određena samo ekonomskim prilikama ili demografskim pokazateljima, već i njenom sposobnošću da obrazuje i zadrži sopstvene intelektualce i pruži im mogućnosti da se ostvare u svojoj rodnoj zemlji. Ova spoznaja je dovela do nastanka programa stipendiranja Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine 2011. godine, koji je postao jedna od najuspešnijih i najsveobuhvatnijih inicijativa obrazovne politike vojvođanskih Mađara u poslednjih deceniju i po.

Za mnoge mlade ljude, ova stipendija je pružila finansijsku potporu bez koje bi akademsko obrazovanje ostalo samo jedan nedostižan san. Umesto početnih 473 stipendista, sada više od hiljadu studenata godišnje dobija ovu podršku. Međutim, ovaj program daje daleko više od puke finansijske pomoći. Od pripreme za upis i dopunskog kursa srpskog jezika u Studentskom domu „Evropa”, preko stipendija  za demonstratore i stipendija za izvrsnost programa „Varadi” do podrške za studije prava, medicine, stomatologije i ekonomije, izgrađena je jedna složena mreža koja prati mlade pripadnike mađarske zajednice u Vojvodini od srednjoškolskih godina do diplomiranja, pa čak i njihovog ulaska na tržište rada. Tokom petnaest godina od postojanja ovog programa stipendiranja, nekoliko hiljada studenata je odlučilo da nastavi školovanje u zemlji, a više od 1.800 je već potvrdilo razlog postojanja ove inicijative diplomom u rukama. Cilj programa je ostao nepromenjen sve vreme: pomoći mladim pripadnicima mađarske zajednice u Vojvodini da steknu konkurentnu diplomu u svojoj domovini i da svojim znanjem ojačaju sopstvenu zajednicu. Prava vrednost programa stipendiranja ne meri se u iznosu dodeljenih sredstava, već u životnim putevima koji bi bez ovih stipendija možda krenuli potpuno drugim pravcem.

Tatjana Varju Potrebić, članica izvršnog odbora Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine zadužena za obrazovanje, osvrnula se na proteklih petnaest godina ovog kompleksnog programa stipendiranja pokrenutog 2011. godine, podsećajući na njegove najvažnije prekretnice, dostignuća i buduće ciljeve.

Kako i u koju svrhu je ovaj kompleksni program stipendiranja nacionalnog saveta pokrenut 2011. godine?

– Kompleksni program stipendiranja Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine pokrenut je 2011. godine, zahvaljujući vladi Mađarske i Fondu „Betlen Gabor”, sa ciljem podizanja nivoa obrazovanja i školske spreme vojvođanskih Mađara. Program stipendiranja igra značajnu i važnu ulogu u podsticanju ljudi da ostanu u zemlji, studiraju u našoj domovini, kao i u podizanju konkurentne mađarske intelektualne klase. Savet je u više navrata menjao pravne akte koji služe kao temelj za ovaj sistem stipendiranja, čime su stipendije nacionalnog saveta uvrštene u jedan jedinstveni sistem. Tokom preispitivanja, iskustvo stečeno tokom proteklih godina je uključeno u sistem, kako bi se stvorio praktičniji i pravedniji sistem stipendiranja. Pored toga, program stipendiranja je tokom godina proširen novim mogućnostima, kao što su konkurs za stipendiju izvrsnosti „Varadi” (od 2013. godine), konkurs za smeštaj u Studentski dom „Evropa” (od 2015. godine) i program stipendiranja studenata prava (od 2021. godine). Trenutno, program stipendiranja studenata nacionalnog saveta obuhvata sledećih pet konkursnih mogućnosti: konkurs za stipendiju za studente prve, kao i viših godina fakulteta i strukovnih škola, konkurs za smeštaj u Studentskom domu „Evropa” za studente prve, kao i viših godina, konkurs za stipendije za demonstratore, konkurs za stipendiju programa „Varadi” za studente koji nastavljaju studije na master i doktorskim programima i vojvođanski program stipendiranja studenata prava. Godine 2024, program je dopunjen programom stipendiranja za srednjoškolce, koji je prvenstveno bio otvoren za roditelje i zakonske zastupnike učenika koji su započeli srednjoškolsko školovanje u odeljenju na mađarskom nastavnom jeziku jedne od srednjih škola u Vojvodini tokom školske 2025-2026. godine. Obim stipendija Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine za studente za prioritetne deficitarne predmete dodatno je proširen sa dva konkursa u decembru 2025. godine. U 2025. godini, Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine je preuzeo objavljivanje i koordinaciju konkursa za studente medicine i stomatologije, kao i za studente ekonomije od Udruženja lekara i stomatologa vojvođanskih Mađara i Društva vojvođanskih mađarskih ekonomista.

Kako se ovaj program razvijao i dopunjavao tokom proteklih deceniju i po?

– Elementi ovog kompleksnog programa stipendiranja su sledeći: objavljivanje informativne brošure, informativna tura o visokom obrazovanju, program pripreme za upis, upoznavanje sa univerzitetskim gradovima, studentske stipendije, stipendije za studente za prioritetne deficitarne predmete nacionalnog saveta (vojvođanski program stipendiranja studenata prava, konkurs za stipendiranje studenata medicine i stomatologije Vojvodine, konkurs za stipendiranje studenata ekonomije Vojvodine), dopunski kurs srpskog jezika, program demonstratora, Studentski dom „Evropa” i stipendije za studente viših godina.

Koliko je studenata diplomiralo uz podršku nacionalnog saveta od 2011. godine?

– Nije lako reći, jer su na početku programa studenti imali različite vrste ugovora o stipendiranju. Studenti potvrđuju svoj status potvrdama o upisu iz godine u godinu. Od 2015. godine, ugovor uključuje mogućnost ponavljanja godine, što znači da studenti koji ne uspeju da se upišu u narednu godinu studija ne ispisuju se iz sistema, nego im i mi odredimo jednogodišnji „period čekanja”. Tada se ugovor još ne raskida, već se isplata stipendija nastavlja ako student ponovo dobije aktivan status studenta. Od početka programa, 1.805 studenata nam je naznačilo da su diplomirali.

Koji su najčešći razlozi zašto neko ne završi studije?

– Najčešće prekidaju svoje studije iz porodičnih ili zdravstvenih razloga. Istovremeno, teškoće izazvane pandemijom koronavirusa takođe su doprinele napuštanju studija, a neadekvatno poznavanje srpskog jezika takođe može predstavljati prepreku. Dešava se i da studenti u međuvremenu shvate da im je druga oblast studija bliža interesovanjima, pa nastave studije na drugom smeru.

Koliko je stipendista moralo delimično ili u celosti da vrati stipendiju?

– Obaveza vraćanja je uvedena 2015. godine i bila je uneta u ugovore o dodeli stipendije. Studenti moraju da vrate stipendiju koju su dobili ako promene fakultet ili se ispišu iz različitih razloga. Bilo je 673 slučaja raskida ugovora i povraćaja stipendije. U svim slučajevima, studentima je zagarantovana beskamatna otplata na rate. Takođe je moguće zahtevati izuzeće od vraćanja primljene stipendije dostavljanjem porodičnih potvrda. U takvim slučajevima, tročlana komisija donosi odluku nakon dostavljanja uverenja o prihodima porodice, zdravstvenom stanju i katastarskih uverenja.

Koje su se visokoškolske ustanove pokazale kao najpopularnije među stipendistima u proteklih 15 godina?

– Najpopularnija ustanova bila je Visoka tehnička škola strukovnih studija u Subotici, gde je ukupno 1.202 stipendista krenulo da studira. Zatim je sledio Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici sa 589 uspešno prijavljenih na konkurs. Mnogi studenti su takođe izabrali programe Ekonomskog fakulteta u Subotici (415 stipendista). Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu izabralo je 417 studenata, a Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu 404 osobe. Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu (337 stipendista) i Medicinski fakultet Univerziteta u Novom Sadu takođe su se pokazali popularnim, gde smo imali 267 stipendista.

Za koliko studenata je studentski dom „Evropa” pružio dom od svog otvaranja? Kakav se profesionalni, društveni i kulturni život razvio unutar zidova ove ustanove i šta ovaj studentski dom nudi studentima pored smeštaja?

– Studentski dom „Evropa” je otvoren u Novom Sadu u septembru 2015. godine sa ciljem da obezbedi smeštaj i program naprednih studija za studente mađarske nacionalnosti u Vojvodini. Njegova misija je da podrži profesionalni razvoj mladih ljudi, doprinese podmlađivanju intelektualaca vojvođanskih Mađara i jača društveni i nacionalni identitet. Ova ustanova je za kratko vreme postala kulturni, intelektualni, naučni i javni centar vojvođanskih Mađara. Upis u ovaj studentski dom je moguć putem konkursa nacionalnog saveta. Ova ustanova nudi 380 dvokrevetnih soba sa sopstvenim kupatilima, zajedničkim kuhinjama i modernom infrastrukturom za podršku učenju. Misija Studentskog doma „Evropa” je da pripremi buduće intelektualce mađarske nacionalne zajednice u Vojvodini za njihove nacionalne, društvene i liderske uloge u zajednici. U realizaciji svojih aktivnosti, teži razvoju obrazovnih programa koji pokrivaju oblasti nauke, sporta, umetnosti i različitih struka i njihovom uključivanju u sistem naprednih studijskih programa. Veliki naglasak stavlja na negovanje nacionalnih tradicija, razvijanje otvorenosti prema kulturi, promociju samoobrazovanja studenata i stvaranje modernog estetskog pristupa, kao i produbljivanje osetljivosti prema vrednostima univerzalne i mađarske kulture. Na ovaj način doprinosi razvoju i jačanju nacionalnog identiteta i svesti studenata o nacionalnom pripadništvu. Profesionalizam je jedna od osnovnih vrednosti Studentskog doma „Evropa”, a cilj mu je da njegovi studenti postanu odlični stručnjaci u svojim oblastima. Program naprednih studija zasniva se na stručnim radionicama, obukama, kursevima, kao i javnim i stručnim prezentacijama. Pored obaveznih programa, studenti mogu učestvovati i na praksama, studijskim putovanjima, u radu sportskih i drugih sekcija, kao i u pripremi za naučne konferencije. Dom posebnu pažnju posvećuje negovanju talenata: podržava prezentaciju i objavljivanje naučnih dostignuća izuzetnih studenata i podstiče njihovo učešće u programima stipendiranja za izvrsnost koji pomažu stručnom razvoju.

Njih 189 se uspešno prijavilo na konkurs u školskoj 2015–2016. godini. U narednoj školskoj godini primljeno je 307 studenata, a zatim 322 u školskoj 2017–2018. godini. Njih 294 se uspešno prijavilo u školskoj 2018–2019. godini, 302 u školskoj 2019–2020. godini i 314 u školskoj 2020–2021. godini. U školskoj 2021–2022. godini u Studentski dom „Evropa”  primljeno je 282 studenta. U naredne dve školske godine primljeno je 325 i 327 prijavljenih. U školskoj 2024–2025. godini primljeno je 238 studenata, dok je u školskoj 2025–2026. godini primljeno 307 studenata. U svakoj godini se prijavilo više studenata nego što je upisano.

Da li nacionalni savet na neki način pomaže mladim diplomcima iz Vojvodine da pronađu posao?

– Mnogi mladi diplomci šalju svoje biografije nacionalnom savetu i traže pomoć pri pronalaženju posla. Nacionalni savet vodi bazu podataka o onima koji traže posao, tako da kada neki poslodavac traži stručnjaka, nacionalni savet može da preporuči potencijalne kandidate među prijavljenima koji su kod njega evidentirani. Prilikom zapošljavanja uzimamo u obzir i naselje u kojem onaj koji traži posao živi  Zato, na primer, ne preporučujemo automatski prijavljene iz Subotice za poziciju u Zapadnoj Bačkoj, ali postoje i primeri mladih ljudi koji su spremni da prihvate poslove i dalje od mesta prebivališta.

Na koje rezultate ste najponosniji u vezi sa ovim programom?

– Ovaj kompleksni program stipendiranja počinje u trećem razredu srednje škole posetama univerzitetima i dopunskim kursem srpskog jezika. Posebno nas raduje što interesovanje za ove programe raste iz godine u godinu: dok je prošle godine 67 učenika učestvovalo na letnjem kursu za srpski jezik, ove godine se već prijavilo njih 122. Ovo pružamo besplatno. Takođe smatramo važnim povratnu informaciju da se više njih prijavljuje za nekoliko stipendija. Za nas, ovo ukazuje na to da postoji realna potražnja za programima i smatramo da je to jedan od najvažnijih rezultata.

S kojim izazovima se danas suočavate u pogledu podrške visokom obrazovanju i podmlatku vojvođanskih Mađara?

– Ovi programi su izuzetno skupi. Većinu sredstava potrebnih za njihovu realizaciju – približno 90 odsto – obezbeđuje vlada Mađarske. Stoga je jedan od najvećih izazova za nacionalni savet kontinuirano obezbeđivanje ovih sredstava iz godine u godinu. Potreban je ozbiljan rad na konkursima kako bi se dobila potrebna sredstva od zatvorenog akcionarskog društa za upravljanje fondom „Bethlen Gábor”. Pored toga, oslanjamo se naravno i na domaće resurse, jer je važno da se ovi programi održe na duži rok. Međutim, nedostatak adekvatnog znanja srpskog jezika takođe predstavlja poteškoću, jer je to razlog zašto mladi ljudi često biraju neku od visokoškolskih ustanova u Mađarskoj. Nesigurnost u poznavanju jezika sprečava mnoge od njih da nastave studije na visokoj školi ili fakultetu na srpskom nastavnom jeziku.

Kakvi su vaši planovi što se tiče budućnosti ovog programa? Koja poboljšanja ili nove elemente razmišljate da uvedete u narednim godinama?

– Ubuduće bismo želeli da na listu deficitarnih profesija uvrstimo i nastavničke profesije koje su pogođene nedostatkom prosvetnih radnika i da ih podržimo stipendijama. Rad, održavanje i kontinuirana modernizacija Studentskog doma „Evropa” i dalje su prioritet među planovima razvoja.

POTPISIVANJE PRVOG UGOVORA

Dana 3. oktobra 2011. godine, dnevni list „Mađar so” je pisao o novopokrenutom programu stipendiranja Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine pod nazivom „A tudás a megmaradásunk egyik kulcsa” (Znanje je jedan od ključeva našeg opstanka). Neki od ugovora o dodeli stipendija svečano su potpisani dan ranije, 2. oktobra, u Subotici, u velikoj sali Gradske kuće. Prve ugovore potpisao je dr Tamaš Korhec, tadašnji predsednik nacionalnog saveta, sa petnaest studenata. Ovom događaju prisustvovali su dr Žolt Šemjen, potpredsednik vlade Mađarske, Žužana Repaš, zamenica državnog sekretara za nacionalnu politiku Mađarske, Zoltan Čalokezi, šef kabineta potpredsednika vlade Mađarske, Tamaš Koršoš, generalni konzul Generalnog konzulata Mađarske u Subotici, kao i Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara.

Ravnopravnost, društveni status, opstanak i budućnost vojvođanskih Mađara u njihovoj hiljadugodišnjoj rodnoj grudi zavise prvenstveno od obrazovanja, školske spreme i znanja naše zajednice, naglasio je Tamaš Korhec u svom svečanom govoru.

– Ako ne možemo da prevaziđemo naš trenutni obrazovni i profesionalni zaostatak, ili ako smo trajno na margini društva, onda ćemo postati nadničari u našoj domovini. Primarni cilj nacionalnog saveta je da planski prevaziđe naš obrazovni jaz, na naučno-stručnoj osnovi i uz pomoć ekspertskih alata. Nisu predsednik ili odbornici nacionalnog saveta, niti rukovodstvo SVM-a prvi prepoznali da niža obrazovanost naše zajednice trajno stavlja našu nacionalnu zajednicu u drugorazredni položaj. Ali možda smo mi prvi u Vojvodini koji smo rešenje ovog fundamentalnog problema stavili u fokus naše politike i, ne štedeći znanje, snagu, novac ili trud, krenuli u rešavanje ovog problema na stručnoj osnovi. Program stipendiranja je ključni projekat naše strategije razvoja obrazovanja, rekao je Korhec, dodajući da ovaj program bez primera i bez presedana, uprkos najvećim naporima nacionalnog saveta, ne bi mogao biti realizovan bez podrške nove vlade Mađarske, SVM-a i njenog predsednika, Ištvana Pastora.

U svom govoru, Žolt Šemjen je naglasio da bi mađarska nacija ispunila svoju primarnu obavezu prema univerzalnom čovečanstvu, odnosno da sačuva, neguje i demonstrira svoju pripadnost mađarskoj naciji, neophodno je da država mađarskog naroda, vlada Mađarske, pomogne mađarskim zajednicama izvan matične zemlje da opstanu. Time Mađarska ne čini neku vrstu usluge, već ispunjava svoju najosnovniju dužnost.

MIŠLJENJA RUKOVODILACA VISOKOŠKOLSKIH USTANOVA

Pitali smo i rukovodioce visokoškolskih ustanova u Vojvodini o rezultatima programa stipendiranja u proteklih petnaest godina, efektima programa i mogućnostima daljeg razvoja.

Prema rečima dr Valerije Pinter Krekić, dekana Učiteljskog fakulteta na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici, program stipendiranja u visokom obrazovanju nacionalnog saveta postao je jedan od najvažnijih stubova opstanka mađarskog visokog obrazovanja i intelektualaca u Vojvodini u poslednjih desetak godina.

– Kada je ovaj program pokrenut, glavni cilj je bio da se mladi Mađari iz Vojvodine zadrže u zemlji, u svojoj domovini, i da se motivišu da nastave studije na svom maternjem jeziku ili na domaćim visokoškolskim ustanovama. Tokom proteklih četrnaest godina, stipendija nacionalnog saveta je obezbedila predvidljivu finansijsku i moralnu pozadinu koja je učinila dalje školovanje u zemlji realnom alternativom za više generacija. Ona pruža stabilnost i sigurnost i mladima i njihovim porodicama. Iz perspektive dekana, posebno je jasno da je program direktno doprineo stabilizaciji broja studenata na domaćim studijskim programima na mađarskom nastavnom jeziku, kao što je učiteljski fakultet. Ovaj program deluje kao prava institucionalna snaga zadržavanja pripadnika zajednice.

Istovremeno, ne možemo govoriti samo o finansijskoj podršci, već o složenom sistemu upravljanja talentima koji obuhvata mlade ljude, pomaže njihovom razvoju i jača njihove veze sa zajednicom, naglasila je dr Valerija Pinter Krekić, koja smatra da se program fleksibilno prilagođavao promenljivim zahtevima tokom godina. Međutim, po njenom mišljenju, trebalo bi uspostaviti još bližu vezu između programa stipendiranja i domćeg tržišta rada.

– Bilo bi važno razviti organizovaniju i sistematizovaniju strategiju mentorstva i karijernog vođenja koja direktno povezuje diplomirane studente sa ustanovama, školama, vrtićima i vojvođanskim kompanijama nakon diplomiranja. Pored podrške studentima, sada se veliki naglasak mora staviti na razvoj metodološke i tehnološke pozadine. Smatram da je posebno važno podržati primenu digitalizacije i veštačke inteligencije kako bi intelektualci koji ostaju sa nama mogli da uđu na tržište rada naoružani najsavremenijim mogućim znanjem, dodao je dekanka učiteljskog fakulteta. O prednostima stipendije rekla je sledeće:

– Raspon prednosti daleko prevazilazi finansijsku podršku na mesečnom nivou. Za mnoge talentovane mlade ljude sa skromnijom finansijskom pozadinom, ova stipendija je bila njihov ulazak u svet visokog obrazovanja. Ovo je stvorilo istinsku jednakost pri mogućnostima. Pored toga, kompleksan program nacionalnog saveta – kroz pripremne kurseve za fakultete, kampove za brucoše i sistem naprednih studija – formirao je jednu složnu zajednicu mađarskih intelektualaca u Vojvodini. Studenti osećaju da nisu sami i da naša zajednica računa na njih. Program stipendiranja je takođe stvorio priliku mladima da postanu profesionalci u svom kulturnom i jezičkom okruženju, dok stečeno znanje i diploma predstavljaju odmah upotrebljivu vrednost u zemlji. Sve ovo doprinosi da uspeh u domovini ne bude samo prilika, već pravi karijerni put za mlade vojvođanske Mađare, zaključila je dr Valerija Pinter Krekić.

Dr Aniko Novak, šefica Katedre za mađarski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, naučnica i kritičarka književnosti, objasnila je da je nacionalni savet pokrenuo svoj program stipendiranja za visoko obrazovanje početkom 2010-ih godina sa ciljem da dalje obrazovanje u zemlji učini atraktivnijim za srednjoškolce i da tržištu rada obezbedi dobre stručnjake koji govore i državni jezik.

– Od tada je došlo do promena, asortiman se proširio, ali je cilj ostao isti. Da li je ispunio nade? Ovo pitanje je složenije nego što se na prvi pogled čini. Svakako je važan finansijski izvor za studente mađarske nacionalne pripadnosti koji studiraju u Srbiji, ali sam sigurna da nije smanjio stalno rastući broj onih koji studiraju u inostranstvu. Povećanje broja onih koji učestvuju u visokom obrazovanju više je posledica činjenice da su mladi ljudi koji to ne bi mogli bez stipendije imali priliku da se upišu na neki od fakulteta. To je s jedne strane veoma dobrodošlo, ali s druge strane stvara i probleme, jer kvantitet može ići na štetu kvaliteta. Ovo kažem uprkos činjenici da je svaki student neophodan u programima visokog obrazovanja na mađarskom nastavnom jeziku, ali ipak se mora reći da to svakako stvara kontraselekciju. A oni koji žele da studiraju u inostranstvu neće ih baš zadržati finansijska pomoć u zemlji, jer talentovani studenti uspešno konkurišu i za razne stipendije i drugde. Mnogo značajnija motivacija za njih je politička, društvena i ekonomska situacija u zemlji. Pri ovome ne mislim samo na političko bojište ovde u Srbiji, već i na nepravde koje vladaju unutar mađarske zajednice u Vojvodini, na onemogućavanje kritičkih mislilaca i gušeći nedostatak slobode. Po mom mišljenju, osnivanje mađarskog univerziteta bi imalo mnogo veću moć zadržavanja pripadnika zajednice, kao što pokazuje i situacija u drugim regijama izvan matične zemlje, a u Zakarpatskoj oblasti je posebno ilustrativno u tom pogledu. Prilikom pripreme studija vezanih za ovo, imali smo potreban nastavni kadar, broj studenata i inovativne kapacitete, ali Ištvan Pastor, tadašnji predsednik SVM-a, učinio je sve što je mogao da spreči ostvarivanje ovog plana. A „VM4K” koji je ponudio kao alternativu, naravno, nije mogao da ispuni ulogu univerziteta. Da li sve ovo i danas ima pravo da postoji, moraće da se utvrdi daljim istraživanjima, ali možemo konstatovati da je to bio istorijski propust, ili preciznije, sabotaža protiv mađarske zajednice u Vojvodini, objasnila je dr Aniko Novak.

Prema rečima direktora Visoke tehničke škole u ​​Subotici, dr Igora Firstnera, program stipendiranja je pružio i nastavlja da pruža značajnu pomoć studentima, budući da podrška pokriva značajan deo troškova za studente u visokom obrazovanju. Kako je naglasio, veliki broj studenata ove škole je iskoristio i nastavlja da koristi ovu mogućnost, stoga smatra da je ovaj program u tom pogledu jasno postigao svoj cilj. Međutim, skrenuo je pažnju na uslov koji smatra da vredi razmotriti. Neki sredstva su dostupna samo onima koji prethodno školu pohađali na mađarskom nastavnom jeziku. Ovo isključuje mlade Mađare koji su, na primer, pohađali škole sa nastavom na srpskom jeziku i stoga nisu bili podobni za neke od sredstava programa.

MIŠLJENJA NEKADAŠNJIH KORISNIKA STIPENDIJE

U našoj kompilaciji, pozvali smo bivše stipendiste koji su dobili podršku nacionalnog saveta 2011. godine kao članove prve generacije stipendista. Bilo nam je zanimljivo da saznamo šta im je stipendija tada značila.

Emeše Salma, nastavnica fizike u Gimnazija za talentovane učenike sa domom učenika „Boljai” u Senti, diplomirala je na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Osvrćući se na svoje studentske godine, rekla je da su joj jezičke teškoće predstavljale najveći izazov na početku studija.

– Kao Senćanki, u početku nije bilo lako se služiti srpskim jezikom, ali tokom godina sam se sve više integrisala u akademsko okruženje i postepeno sam postajala samouverenija. Stipendija mi je bila od velike pomoći u svakodnevnom životu. Živela sam u iznajmljenom stanu u Novom Sadu, a mesečna stipendija od 120 evra praktično je pokrivala kiriju i komunalne usluge. Kao članovi prve generacije stipendista, osećali smo se srećno, jer slične mogućnosti ranije nisu bile dostupne. Vremenom se program stipendiranja dodatno proširio, a studentima je postajalo dostupno sve više oblika podrške. Kasnije sam dobila stipendiju za demonstratore, kao i stipendiju programa „Varadi”. Često smo osećali da naša generacija otvara nove puteve, a ono što je za nas još uvek bilo novo već je bila podrazumevana mogućnost za one koji su došli posle nas. Međutim, vrednost programa stipendiranja daleko prevazilazi puku finansijsku podršku. Smatram da je umrežavanje i informisanost koja se razvila među studentima tokom godina barem podjednako važna, rekla je Emeše Salma, koji takođe učestvuje kao pripremni nastavnik u programu pripreme za upis nacionalnog saveta, a aktivno se bavi i prevođenjem udžbenika.

Norbert Čorba, građevinski inženjer iz Torde, završio je studije na Građevinskom fakultetu u Subotici. Po njegovom mišljenju, mladi vojvođanski Mađari sada mogu računati na veću podršku nego ikada ranije tokom daljeg školovanja.

– 2011. godine sam i ja dobio stipendiju od nacionalnog saveta. Ovo je pokrivalo moje troškove smeštaja u studentskom domu, obroke u menzi i putovanja vikendom kući, drugim rečima, praktično je pokrivalo osnovne troškove mojih studentskih godina. Kasnije sam dobio stipendiju za demonstratore, a zatim i stipendiju za izvrsnost programa „Varadi” za master studije. Za studente, stipendije mnogo znače, jer uvek postoje finansijski izazovi tokom studentskih godina. Verujem da program stipendiranja i dalje igra važnu ulogu kod mladih ljudi koji planiraju da nastave školovanje u zemlji. Mnogi ljudi se prvenstveno plaše poteškoća pri upotrebi jezika, iako se uz dovoljno istrajnosti i marljivosti srpski jezik može relativno brzo naučiti. Najvažnije je da se ne plašimo izazova, jer često sami postavljamo granice onoga na šta smo sposobni. Studenti mađarske nacionalne pripadnosti u Vojvodini sada već mogu da se oslone na značajnu podršku. Studentski dom „Evropa” u Novom Sadu i zajednica koja tamo živi, na primer, stvaraju okruženje koje pomaže pri učenju jezika, integraciji i akademskom napretku. Ne vredi odustati od mogućnosti da nastavite studiranje u zemlji samo zato što se u početku čini teškim. Iskoristimo prilike koje nas mogu držati blizu porodice, prijatelja i rodnog kraja, naveo je Norbert Čorba.

Čaba Botka, poreklom iz Temerina, radi kao advokat i sudski prevodilac. Završio je studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Veruje da stipendije ne samo da pomažu u finansiranju studija, već pružaju i važan podsticaj za profesionalni razvoj i dalje usavršavanje.

– Kada sam dobio stipendiju, bio sam veoma srećan. Iako sam mogao da studiram na državnom budžetu, što je samo po sebi bila velika pomoć, tokom studentskih godina imao sam mnogo troškova koje čovek ne očekuje baš uvek. Zahvaljujući stipendiji, mogao sam da nabavim opremu koja mi je bila neophodna za studiranje: između ostalog, laptop, štampač, kao i razne stručne knjige i rečnike. Vidim da postoji velika potreba za novim pravnicima u mađarskoj zajednici u Vojvodini. Broj stručnjaka pravne struke mađarske nacionalne pripadnosti ostaje izuzetno mali. Malo mađarskih stručnjaka radi kao sudije, tužioci i advokati, ali postoji i značajan nedostatak stručnjaka u javnoj upravi i korporativnom pravu. Oni od nas koji već rade u struci uvek su spremni da podele svoje iskustvo i znanje sa zainteresovanim mladim ljudima. Uveren sam da trenutne mogućnosti stipendiranja, a posebno stipendija za studente prava, stvaraju povoljne uslove za mađarske studente u Vojvodini. A činjenica da se različite stipendije međusobno ne isključuju čini dalje obrazovanje još atraktivnijim, rekao je Čaba Botka, dodajući da bez stipendije za izvrsnost programa „Varadi” verovatno ne bi upisao master studije. Međutim, kada mu se ukazala prilika, osetio je da je mora iskoristiti.