Praznik narodne muzike i plesa u Hajdukovu

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

Našem novinskom članku pripada i foto-galerija!

U Hajdukovu su održane manifestacije 62. „Đenđešbokreta” i 49. „Durindo”, najznačajniji susreti mađarske narodne muzike i plesa u Vojvodini. Oko 2.400 izvođača je nastupilo tokom ovog dvodnevnog događaja, uključujući ansamble iz Vojvodine i gostujuće grupe iz Mađarske, Transilvanije, sa severa Slovačke, kao i Severne Makedonije. Smotra je počela u subotu tradicionalnom paradom u narodnim nošnjama, u kojoj su učesnici marširali od školske zgrade do terena fudbalskog kluba „Vinogradar”. Nakon toga, na glavnoj lokaciji održavanja ovog festivala smenjivale su se narodne plesne i muzičke produkcije, predstavljajući tradicije različitih regiona Karpatskog basena. Tokom vikenda za publiku je izvedeno oko stotinu programa.

Dr Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, govorio je o važnosti očuvanja tradicija, o snazi saradnje zajednice, kao i o dobrom primeru Hajdukova. U svom pozdravnom govoru, naglasio je da značaj ove smotre narodne muzike i plesa daleko prevazilazi festivalski vikend, jer odražava jednogodišnji rad i posvećenost zajednici.

– Festivali „Durindo” i „Đenđešbokreta” ne predstavljaju samo jedan vikend u godini, već svakodnevni rad koji stotine i hiljade vojvođanskih Mađara obavljaju u desetinama naselja kako bi se osiguralo da kada se festivali „Durindo” i „Đenđešbokreta” održe u nekom naselju naseljenom vojvođanskim Mađarima početkom leta, budu istog kvaliteta kao u Adi pretprošle godine, Novom Itebeju prošle godine ili Hajdukovu ove godine, rekao je on.

Istakao je da se organizacija ovog događaja zasniva na izvanrednoj lokalnoj saradnji. Objasnio je da je u naselju za godinu dana sprovedeno nekoliko razvojnih projekata, koji su delimično bili povezani sa organizacijom festivala.

– Hajdukovo i u tom pogledu može da služi za dobar primer, jer je dokazao i dokazaće ponovo u naredna dva dana da srce, volja i saradnja zaista znače. Sto pedeset volontera je radilo na ovome godinu dana. Čitavo selo se pokrenulo da bude domaćin najvećeg festivala narodne umetnosti u Vojvodini. Zahvaljujući ovom festivalu, obnavlja se selo, obnavljaju se ustanove i mesta okupljanja ovog naselja. Renovirana je zgrada mesne zajednice, obnovljena je krovna konstrukcija rimokatoličke crkve Svetog Jovana Krstitelja, a ono što mi je najdraže, obnovljena je i fasada zahvaljujući donacijama meštana i radu lokalnih majstora, naglasio je on.

Dr Balint Pastor je takođe predstavio ovogodišnje brojke festivala. Rekao je da na manifestaciji „Đenđešbokreta” učestvuje 30 društva iz 29 naselja, dok će na manifestaciji „Durindo” na scenu izaći 82 sekcija i solista. Dolaze učesnici iz ukupno 61 naselja, koji su pripremili 123 produkcije.

– Narodni ples i narodna muzika su naša živa realnost, koja nas oblikuje iz dana u dan. Kao što stalno ponavljam na ovakvim događajima, želeo bih ponovo da kažem da je, osim što negujemo svoje tradicije i ponosno prihvatamo svoju nacionalnu pripadnost mađarskoj zajednici, narodni ples je najteži sport. Suština festivala „Đenđešbokreta” i „Durindo” je upravo u tome da blago mađarske nacije, naš narodni ples i narodnu muziku, prenosimo našoj deci i unucima. Oni koji danas nastupaju, oni koji danas aplaudiraju, oni koji danas rade, svi svedoče o tome da smo jedan narod, mi smo ponosni pripadnici mađarske nacije, naglasio je dr Balint Pastor.

Rudolf Ševenj, predsednik organizacionog odbora, u svom svečanom govoru rekao je kakav je osećaj biti domaćin jednog od najznačajnijih događaja u istoriji Hajdukova, prvi put ugošćujući učesnike festivala „Đenđešbokreta” i „Durindo”. Naglasio je da događaj nije samo od kulturnog značaja, već pokazuje i slogu i snagu zajednice.

– Ispunjava me neopisivim ponosom i emocijama što danas mogu da stojim ovde pred vama povodom festivala 62. „Đenđošbokreta” i 49. „Durindo”. Današnji dan je istinski praznik u istoriji našeg naselja. Prekretnica. Po prvi put možemo biti domaćini najznačajnije smotre narodne umetnosti i narodne muzike vojvođanskih Mađara. Hajdukovo je već više od jednog veka jedna živa, žilava i rastuća zajednica. Nekada poznata po vinogradima na pesku i voćarstvu, danas je i njena privreda procvetala, ali postoji nešto što se nije promenilo čak ni kroz oluje vekova, a to je naš osećaj pripadnosti, naša vera i naše poštovanje tradicije, naglasio je on.

U svom pozdravnom govoru, Gabor Juhas, predsednik festivalskog saveta, istakao je ulogu festivala „Đenđešbokreta” i „Durindo” u osnaživanju zajednice, a takođe se prisetio i svojih ličnih uspomena na pokret očuvanja tradicije Hajdukova. Naglasio je da je taj događaj jedan od najznačajnijih kulturnih događaja vojvođanskih Mađara, koji čuva i prenosi vrednosti narodne muzike, narodnog plesa i narodne nošnje.

– Posebno mi je važno što mogu da vam se obratim ovde u Hajdukovu, jer sam ovde napravio prve korake svoje karijere u narodnoj muzici kao muzički pratilac plesnih grupa. Tada, sredinom devedesetih godina prošlog veka, Janoš Šomođi je bio predsednik društva, Ileš Lacko je podučavao ples, a dr Laslo Seleši Vago i Veronika Seleši Vago su vodili hor. Ovde je devedesetih godina postojala veoma jaka ekipa i ja sam im veoma zahvalan što su mi omogućili da ovde naučim osnove. Teške okolnosti tog vremena, prostorije za probe bez grejanja i stalni nedostatak sredstava sada su stvar prošlosti. Međutim, entuzijazam, sloga i ljubav prema našem kulturnom nasleđu ostali su nepromenjeni, naglasio je on.

Kako je naveo, očuvanje tradicije ne znači okretanje prema prošlosti, već služi izgradnji budućnosti zajednice. Predsednik festivalskog saveta objasnio je da je profesionalni nivo vojvođanskih ansambala izuzetan čak i u međunarodnom poređenju. Na kraju svog govora, zahvalio se svima koji rade u pozadini i doprinose uspehu pokreta očuvanja tradicije, posebno ističući organizatore iz Hajdukova, koji su se za ovaj događaj pripremali godinu dana.

U nedelju, na otvaranju manifestacije 49. „Durindo”, Čila Goli, zamenica gradonačelnika Subotice, u svom govoru istakla je važnost saradnje zajednice koja stoji iza ove manifestacije. Naglasila je da se manifestacija uspešno realizuje zahvaljujući koordiniranom radu brojnih volontera, institucija i stručnjaka.

– Iza događaja stajali su Savez vojvođanskih Mađara, Zavod za kulturu vojvođanskih Mađara, Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, kao i brojne institucije, organizacije i stručnjaci. Njihova podrška je takođe bila potrebna kako bi se ovog vikenda omogućilo održavanje ovakvo kvalitetnog događaja, koji može da služi za primer, naglasila je ona.

Zamenica gradonačelnika je posebno govorila o narodnim pevačima, muzičarima i učiteljima koji tokom cele godine rade na prenošenju tradicije.

– Međutim, sve bi ovo bilo bezvredno bez narodnih pevača, citraša, tamburaša i učitelja. Svake nedelje moraju se obnavljati motivacija, inspirisati grupe, sprovoditi istraživanja, a i ohrabrivati pevači. Bez vašeg rada, sve bi ovo bilo besmisleno. Klanjam se svakom vođi grupe i članu grupe koji, ne štedeći svoje vreme, neguje ovu kulturu i radi na tome da se ove mađarske pesme i dalje čuju u nekom budućem selu domaćinu manifestacije „Durindo” u Vojvodini u godinama i decenijama koje dolaze, naglasila je zamenica gradonačelnika.

U svom pozdravnom govoru, Arpad Fremond, predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, istakao je ulogu manifestacije „Durindo” u izgradnji zajednice, značaj pokreta za očuvanje tradicije i njegovu ulogu u jačanju mađarskog identiteta u Vojvodini. Predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine naglasio je da je podrška pokretu za očuvanje tradicije od strateškog značaja.

– Naš nacionalni savet je uveren da očuvanje našeg maternjeg jezika, kulture i tradicije ne predstavlja samo sećanje na prošlost, već i prihvatanje odgovornosti za budućnost. Kada naša deca uče narodne pesme, idu na narodne ples ili uzimaju u ruke narodni instrument, ona ne samo da stiču znanja iz jedne grane umetnosti, već prenose i vrednosti, identitet i osećaj pripadnosti našoj zajednici. Zato smatramo da je podržavanje pokreta za očuvanje tradicije od strateškog značaja, jer je jedan od najjačih stubova našeg opstanka kulturno samoorganizovanje i vitalan društveni život, naglasio je on.

Mint mondta, a hagyományőrzés nem a múltba fordulást jelenti, hanem a közösség jövőjének építését szolgálja. A Fesztiváltanács elnöke ismertette, hogy a vajdasági együttesek szakmai színvonala nemzetközi összehasonlításban is kiemelkedő. Beszéde végén köszönetet mondott mindazoknak, akik a háttérben dolgozva hozzájárulnak a hagyományőrző mozgalom sikeréhez, külön kiemelve a hajdújárási szervezőket, akik egy éven át készültek a rendezvényre.