Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Najveći izazov pri procesu evropskih integracija Srbije nije zamrzavanje sredstava, već stroga uslovljenost isplate na osnovu učinka, naglasila je Elvira Kovač u intervjuu za naš dnevni list. Prema rečima potpredsednice skupštine Srbije, okvir od 1,5 milijardi evra Plana rasta za Zapadni Balkan je i dalje dostupan, ali tempo isplata zavisi od reforme pravosuđa i postojanja istinskog socijalnog dijaloga. U intervjuu se govori i o oštrim kritikama Evropskog parlamenta, „neutralnom“ planiranju budžeta zbog birokratske sporosti, kao i tenzijama oko Saveta REM. Političarka je istakla da bi ispunjavanje junskih rokova i uključivanje preporuka Venecijanske komisije moglo da otkloni glavne prepreke za isplatu ovih sredstava.
Poslednjih nedelja pojavili su se suprotstavljeni izveštaji o tome da li je Evropska unija zamrznula sredstva iz Plana rasta za Srbiju. Nedostaci usvojenog paketa zakona o pravosuđu dobile su kritike u Briselu, a zemlja je pozvana da preduzme mere. Elviru Kovač, potpredsednicu narodne skupštine, predsednicu odbora za evropske integracije i poslanicu Saveza vojvođanskih Mađara, prvo smo pitali šta smatra realnim u pogledu dostupnosti ovih sredstava EU?
– Evropska unija nije zamrznula sredstva, kao što su jasno stavili do znanja sama Evropska komisija i njen portparol. Od samog početka je bilo jasno da sredstva za plan rasta koja su predviđena za Zapadni Balkan podležu strogim uslovima. Srbija ima budžet od nešto više od 1,5 milijardi evra na raspolaganju, koji se delimično sastoji od bespovratnih sredstava, a delimično od povoljnih kredita. Sistem povlačenja sredstava zasniva se na šestomesečnim ciklusima: vlada može da aplicira za tekuće tranše u zavisnosti od ispunjenja uslova. Srbija je do sada uspešno povukla ukupno 160 miliona evra, što je značajan iznos u poređenju sa udelom drugih zemalja u regionu.
Prošlog jula, zemlja je pokrenula isplatu druge tranše, a u januaru ove godine i treće; prva iznosi 50-60 miliona evra, a druga 80 miliona evra. Ovi iznosi su trenutno na preispitivanju, jer je provera ispunjenosti uslova navedenih u planu reformi dugotrajan proces. Iako dolazi do kašnjenja u određenim oblastima, za njih postoji grejs period od približno godinu dana. To ne znači da je novac zamrznut kao neka vrsta kazne, već se radi o kontinuiranom povlačenje sredstava zasnovanom na učinku.
Međutim, nije tajna da je glavno neslaganje sa Evropskom komisijom izazvano donošenjem paketa pravosudnih zakona, takozvanih Mrdićevih zakona. Prema rečima kritičara, Srbija je prebrzo usvojila ove skupštinske predloge, bez ikakve suštinske javne rasprave. Međutim, vladajuća većina se obavezala da će u potpunosti uključiti preporuke Venecijanske komisije u zakonsku regulativu. Ministarstvo pravde trenutno radi na sprovođenju ovih amandmana pre plenarne sednice Venecijanske komisije 12–13. juna, čime će biti otklonjena jedna od najznačajnijih prepreka povlačenju ovih sredstava.
U jednoj polurečenici ste upravo naznačili da ne treba zamišljati da Evropska unija želi da kazni Srbiju. Sigurno u Evropskoj uniji sada nema namere da Srbiji „utera pamet”, takoreći? Stalno se čuju komentari u vezi sa slobodom izražavanja, slobodom medija i vladavinom prava. Zar strožiji period nije baš ono što treba?
– Nije lako govoriti o Evropskoj uniji uopšte, pošto govorimo o tri različite institucije. Ako pogledamo Evropski parlament, kritički ton tamo je zaista izraženiji: mnogi predstavnici – posebno oni iz našeg regiona – često pominju razloge za zamrzavanje novčanih sredstava, što je po mom mišljenju ponekad preuveličano, čak i ako postoji neki osnov. Mnogo važniji je, međutim, odnos koji imamo sa Evropskom komisijom. Iako ton može delovati strože i tamo, ali „naučiti nekoga pameti” je prejak izraz, jer su zahtevi potpuno jasni Srbiji.
U slučaju plana rasta, na primer, kriterijum je ispunjenje devedesetak konkretnih koraka navedenih u planu reformi.
Manje se govori o očekivanju Evropske komisije o inkluzivnosti, odnosno da se uključe organizacije civilnog društva i opozicija u procese pored vladajuće većine. Najveći problem je upravo nedostatak pravih javnih debata, ili njihovo odlaganje do poslednjeg trenutka. Žalosno je što često čujemo od Nacionalnog konventa da su javne debate samo formalne i da stoga ne učestvuju u njima. To dovodi do začaranog kruga, jer dobijamo kritike od komisije zbog nedostatka transparentnosti, dok bi za dijalog bila potrebna i spremnost druge strane.
Slično je napeta situacija i u oblasti medija i slobode izražavanja, gde komesar za proširenje više puta pominje izbor članova Saveta REM-a. Telo je trenutno nije u punom sastavu, sa samo četiri od devet mesta popunjenih. Međutim, možemo birati nove članove koji će zameniti one koji su dali ostavku samo ako su organizacije predlagači spremne da učestvuju u ovom procesu. Trenutno smo u tački u kojoj zainteresovane strane bojkotuju proceduru dok se ne postigne dogovor da deveti član koga predlažu nacionalni saveti ne može biti Mađar – i to je jasan primer unutrašnje društvene podele koja parališe dijalog. Komisja takođe to vidi. Dok opozicija iznosi lažne vesti o zamrzavanju sredstava, koalicija na vlasti se bori sa stvarnim preprekama i kašnjenjem. Uveren sam da ćemo moći da pokažemo napredak u narednim nedeljama: sprovešćemo preporuke ODIHR-a do kraja maja, usvojiti izborne zakone i izmeniti pravosudni paket do sredine juna.
Ministar finansija je dao izjavu da je „neutralno” za budžet Srbije da li će sredstva EU stići ili ne. Kako da ovo tumačimo?
– Ova sredstva, kao što sam pomenula, u osnovi se sastoje iz dva dela: bespovratnih sredstava i povoljnih kredita. Dok su određeni iznosi usmereni na konkretne infrastrukturne investicije, drugi deo sredstava bi išao direktno u budžet. Izjava ministra finansija bila je data, s jedne strane, da se ojača ekonomska i budžetska stabilnost zemlje, da se pokaže da je planiranje na čvrstim osnovama čak i bez ovih sredstava. S druge strane, mora se videti – kako je ministar za evropske integracije takođe naglasio na sednici odbora – da ovaj proces ne zavisi isključivo od Srbije. Sredstva se povlače u šestomesečnim ciklusima, ali iskustvo pokazuje da je sama Evropska komisija prilično spora u postupcima preispitivanja. Dok je analiza u toku kako bi se utvrdio tačan procenat uslova koje smo ispunili, ostaje neizvesno koliko će od traženih 50–80 miliona evra na kraju biti i kada će zapravo stići. Upravo zbog ove birokratske sporosti i nepredvidivosti ministar ne može ni da uklopi ove stavke u konkretan finansijski plan.
Paket pravosudnih zakona izazvao je najviše problema, ali kada su ovi zakoni usvojeni u skupštini, mnogi su skrenuli pažnju na činjenicu da će biti problema. Zar ne bi bilo lakše da ih skupština nije ni usvojila? Vladajuća koalicija je glasala za njih, a podržao ih je i SVM. Ali sada izgleda kao da je stvoren problem, koji će se naknadno morati ispravljati.
– Prilikom kreiranja paketa pravosudnih zakona, primarni cilj je bio povećanje efikasnosti. Sistem je bio zaglavljen na nekoliko tačaka, a zbog dugotrajnih sudskih postupaka postojala je hitna potreba za efikasnijom strukturom, zbog čega je i SVM podržao ovaj predlog. Iako je kasnije potvrđeno da je žurba stvorila probleme, važno je naglasiti da je, na inicijativu predsednika skupštine, Srbija gotovo odmah zatražila mišljenje Venecijanske komisije. Iako su ove rezolucije stručne prirode i nisu obavezujuće, vladajuća većina se obavezala da će u potpunosti primeniti preporuke koje odražavaju međunarodne standarde. Vredi napomenuti da se kritičke primedbe Venecijanske komisije nisu poklapale sa kritikama domaće opozicije, što potvrđuje pretpostavku da se između Evropske komisije i Vlade Srbije razvila neka vrsta komunikacijske blokade ili neslaganja. Po mom mišljenju, bilo bi bolje da se sačekalo sa usvajanjem zakona, ali je slučaj istakao jednu fundamentalnu lekciju: neophodno je organizovati široku javnu raspravu pre usvajanja bilo kog zakonskog paketa. Ministarstvo pravde i vlada od tada već slede ovu praksu, tražeći mišljenje Venecijanske komisije unapred za skoro sve relevantne nacrte kako bi izbegli slične diplomatske i pravne zamke.
