Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Na Učiteljskom fakultetu na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici, savez mađarskih pripovedača „Vilagsarnja” iz Budimpešte održao je jedan specifičan stručni seminar, koji se fokusirao na odnos između narodnih pripovetki i usavršavanja nastavnika. Ovaj događaj je organizovan u sklopu festivala folklora „Mesélő Népkör” (Mešelo Nepker) od strane MKUC „Nepker”.
Zainteresovani su imali mogućnost da odslušaju prezentaciju Žolta Pintera, predsednika saveza „Vilagsarnja”, Šarolte Cerovski, koja se bavi ručnom izradom narodnih nošnji, kao i pripovedača narodnih priča Antala Cerovskog, a takođe su mogli da učestvuju i u radionici, koja im je omogućila da steknu uvid u metodologiju pripovedanja narodnih priča i svet tradicionalnih nošnji. Program je realizovan uz podršku ministarstva kulture i inovacija Mađarske i fonda „Čori Šandor”, čiji je cilj da budući nastavnici budu u mogućnosti da uključe narodne priče u svoju svakodnevnu nastavnu praksu ne samo kao kulturno nasleđe, već i kao živi alat za izgradnju zajednice.
Predavanje pod nazivom „A népmese műfaja és jelene a Kárpát-medencében” (žanrovski i sadašnji položaj narodnih pripovetki u Karpatskom basenu) održao je Žolt Pinter, nakon čega je usledila interaktivna prezentacija narodnih nošnji pod nazivom „Pendelytől a kabátig, avagy népviselet a mesékben” (Od zubuna do kaputa, odnosno uloga narodne nošnje u pripovetkama). Događaj je zatvoren radionicom za razvoj kompetencija pripovedanja pod nazivom „Szóval szárnyalni” (Vinuti se u nebo rečima).
Žolt Pinter, predsednik saveza mađarskih pripovedača „Vilagsarnja”, bavi se očuvanjem narodnih tradicija već od detinjstva.
– U prvom delu prezentacije, bavićemo se razvojem „revajvl” pokreta obnovljenog pripovedanja, kao i promenama u pripovedanju narodnih priča. Judit Rafai i Gergelj Agoč pokrenuli su ovaj pokret širom Karpatskog basena, a prateći njihovu školu, nastale su razne radionice za razvoj umeća pripovedanja, koje bismo želeli da isprobamo. Svi smo iz knjige Judit Rafai saznali kako su se društvene funkcije promenile i koji su se novi prostori za pripovedanje pojavili. Stare, zajedničke društvene aktivnosti poput skidanja komušine, prela ili tradicionalne berbe i obrade duvana sada su nestale, a sa njima su nestale i priče povezane sa monotonim radom. Međutim, pripovedanje nije nestalo, ono je sada postalo ključni deo očuvanja kulturnog identiteta i negovanja intelektualnog nasleđa. Pojavljivale su se na kulturnim festivalima i takmičenjima u pripovedanju. Takođe smatramo da je važno naglasiti koje kompetencije pripovedači moraju imati, koje oblasti moraju razvijati kroz razne kurseve usavršavanja. Verujemo da samo oni koji su, na primer, držali konoplju u rukama mogu autentično pripovedati. Mislim da poznavanje naših korena pruža čvrst temelj, jer su simbolika i pouke narodnih priča duboko ukorenjene u mađarskoj kulturi. Oni koji savladaju trikove pripovedanja postaće bolji predavači i nastavnici, jer korišćenjem narativnih veština i učenjem govornih tehnika, čak i suva istorija i matematika mogu biti predstavljene na mnogo živopisniji način, objasnio je ovaj pripovedač.
Kostimografkinja Šarolta Cerovski rekla je da prošlost oživljavaju kroz pripovetke, gde sama odeća govori o svojim nosiocima. Predstavili su tajne i značenja starih nošnji kroz pripovetke o dečaku, devojčici, vojniku i starcu, jer je u prošlosti, na primer, odeća koju su nosile žene otkrivala tačno koliko godina ima ona koja je nosi, da li je još devojka, udata ili udovica.
Narodni pripovedač Antal Cerovski je tokom prezentacije razjasnio učenicima šta znače određeni nazivi. Predložio je da u svojoj mašti obuku osobu u navedenu odeću. Tokom ovih aktivnosti, takođe je jasno ukazao na fundamentalne razlike između šube (mađarska šubara) i sura (mađarska vunena kabanica sa narodnim motivima).
Ovaj dvodnevni niz događaja nastavljen je bogatim programom u Mađarskom kulturnom centru „Nepker”, uz panel-diskusije, pab pripovedanja, kao i večernjim folklornim plesom u sklopu tradicionalnog mađarskog „tanchaz” pokreta, a drugi dan festivala je uglavnom bio posvećen deci. Ove godine, dečji kutak „Aranjakapu” obeležava 20 godina postojanja, pa kulturni centar „Nepker” posvećuje ovogodišnji festival ovoj godišnjici.
Nyitókép: Žolt Pinter na stručnom seminaru (fotografija Edvarda Molnara)
