Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Ubrzo nakon parlamentarnih izbora u Mađarskoj, novinski portal „Szabad Magyar Szó”, a zatim i drugi domaći i inostrani mediji, objavili su da je zatvoreno akcionarsko društvo za upravljanje fondom „Betlen Gabor” (BGA) tokom februara i marta, neposredno pre izbora u Mađarskoj, odobrilo priliv nešto više od 12 miliona evra za oko 40 mađarskih ustanova i organizacija u Vojvodini. Iako su odluke o dodeli sredstava od strane BGA – kao i prethodnih godina – javno dostupne na veb-stranici ovog društva, obim i vreme isplata izazvali su veliko interesovanje javnosti. Naš dnevni list pokreće serijal novinskih članaka u kojima ćemo omogućiti rukovodiocima ustanova koja su dobila ovu finansijsku podršku da odgovore koji se konkretni programi i projekti sprovode iz ovih sredstava, da li se dosadašnja praksa BGA pri ovome promenila, kao i kojih se pravila pri pravdanju troškova, kao i pri monitoringu moraju korisnici ovih sredstava pridržavati tokom realizacije svojih programa.
Među organizacijama i medijima koja su dobila izvesna sredstva od zatvorenog akcionarskog društva za upravljanje fondom „Betlen Gabor” našlo se i ime „D.o.o. za novinsko-izdavačku delatnost Magyar Szó Lapkiadó Kft”. Ova podrška je prvenstveno tumačena od strane gorepomenutih novinskih portala kao „nagrada” isplaćena za novinsko izveštavanje koje je pomoglo kampanji saveza stranaka Fides–KDNP. Razgovarali smo sa Edvinom Erdedi, direktorkom novinsko-izdavačkog društva, o detaljima pomenute podrške od 200 miliona forinti, odnosno oko pola miliona evra, koja iznosi nešto više od šezdeset miliona dinara.
Za šta „D.o.o. Magyar Szó Kft.” koristi podršku dodeljenu od strane BGA?
– Pre svega, važno je razjasniti da smo gore pomenutu finansijsku podršku dobili za pokrivanje redovne delatnosti „D.o.o. za novinsko-izdavačku delatnost Magyar Szó Lapkiadó Kft”. Ovo je takođe važno naglasiti jer se radi o jednoj izuzetno složenoj ustanovi, koja sada već obuhvata četiri organizacione jedinice. Pored redakcije, to uključuje i našu štampariju, naš nedavno predati muzej štampe i štamparstva, kao i našu stručnu službu. Dakle, ne govorimo o ostvarivanju jednog izdvojenog zadatka, već o održavanju cele ustanove i pokrivanju svakodnevnih operativnih troškova. Kao direktorka, moja odgovornost je jasna: pored održavanja stabilnosti, moram da koordiniram kontinuirani razvoj, a verujem da čvrsti temelji naše ustanove danas više ne mogu biti predmet rasprave.
Mogu jasno da ilustrujem na šta tačno trošimo sredstva. Podrška od 200 miliona forinti – koja odgovara iznosu od nešto više od 62 miliona dinara – počiva na tri glavna stuba. Na zarade trošimo 30 odsto iz ovog budžetskog okvira: iz ovog iznosa pokrivamo naknade naših honoraraca, kojih ima približno 70-80, kao i naknade naših raznosača novina koji rade u distributivnoj mreži. Najveća stavka, 45 odsto od iznosa, pokriva nabavku materijala i troškove proizvodnje. Ne zaboravimo da kao jedini dnevni list na mađarskom jeziku u Srbiji izlazimo više od 300 puta godišnje, što zahteva ogromnu količinu rotopapira, štamparskih ploča i mastila. Preostalih 25 odsto troši se na plaćanje režijskih troškova – računa za struju, grejanje i gas. To nije mala stavka, jer je naše sedište u Novom Sadu, u ulici Vojvode Mišića, jedan kompleks zgrada ukupne površine od 6.000 kvadratnih metara, ali takođe imamo i našu štampariju u ulici Laze Nančića, kao i naša uredništva u Senti, Subotici i Bačkoj Topoli, u mestima koje se smatraju istaknutijim naseljima naše zajednice. Želela bih da istaknem ulogu naših honoraraca. S obzirom na to da su mogućnosti za povećanje broja zaposlenih ograničene, dopisničku mrežu koja pokriva celu Vojvodinu obezbeđujemo angažovanjem njih. Njihove tekstove čitaoci mogu pronaći ne samo na stupcima matičnog lista, već i u našim popularnim tematskim dodacima i izdanjima kao što su „Mezeškalač”, „Jo pajtaš”, „Kepeš ifjušag”, „Uveggoljo”, „Športvilag”, „Magvete”, „Filko”, „Tarka vilag”, „Đođkalauz”, „Hetvege” ili „Kilato”.
Konačno, moramo da pogledamo i ljude koji stoje iza cele infrastrukture: naših 21 raznosača novina svakog meseca dostavljaju dnevni list „Mađar so”, od najmanjih naselja do najvećih gradova, po teritorijama Temerina, Stare Moravice, Malog Iđoša, Kanjiže, Bečeja, Palića, Bačkog Petrovog Sela, Gunaroša, Gornjeg Brega, Subotice, Feketića, Čoke, Sente, Čantavira, Adorjana, Tornjoša, Novog Sada, Hajdukova, Mola i Bačke Topole. Činjenica da smo jedina manjina u Srbiji koja ima svoj dnevni list je veliko dostignuće, a naša misija je i danas da budemo među ljudima, da im pomognemo pri afirmaciji nacionalnog identiteta i očuvanju maternjeg jezika.
Kako i na koji način se dodeljuju sredstva od strane BGA?
– Iznos uplaćen u 2026. godini nije ni vanredna ni povremena podrška, tako da se ne radi o tome da je ovo poseban slučaj, budući da od 2019. godine možemo govoriti o kontinuiranom i planskom sufinansiranju redovne delatnosti.
Dakle, bez obzira na izbornu kampanju, da li je „Mađar so” i prethodnih godina dobijao ova sredstva?
– Tačno, ništa vanredno se nije dogodilo ni ovog puta. U 2025. godini nam je isto ovako obezbeđeno sufinansiranje u jednom iznosu tokom aprila. Tok samog podnošenja zahteva i dodele sredstava je precizno definisan: zahtev se podnosi državnom sekretarijatu za nacionalnu politiku Mađarske, a odluku i odobrenje donosi državni sekretarijat. U ovom procesu, društvo za upravljanje fondom „Betlen Gabor” je izvršni organ, koji je odgovoran za isplatu sredstava, kao i za finansijske i tehničke detalje.
Kada je doneta odluka o dodeli ovogodišnjeg iznosa?
– Zvanično obaveštenje o pozitivnoj oceni našeg zahteva dobili smo elektronskim putem 13. marta 2026. godine. Kao sledeći korak u postupku, ugovor o dodeli sredstava – koji je 2. aprila potpisao generalni direktor društva za upravljanje fondom „Betlen Gabor”– dobili smo 7. aprila. Obaveštenje o prilivu je stiglo nakon izbora, 13. aprila. Novac je stigao na devizni račun naše ustanove 14. aprila, a zatim je sledećeg dana, 15. aprila, izvršena konverzija u dinare, kao i transakcija na naš komercijalni račun.
Da li je bilo razlike u iznosima u odnosu na prethodne godine?
– Nismo primetili nikakve promene ni u iznosima ni u postupku dodele sredstava u odnosu na 2025. godinu. U skladu sa praksom, vlada Mađarske je našoj ustanovi i u aprilu prošle godine obezbedila sredstva za redovnu delatnost u iznosu od 200 miliona forinti. Međutim, pošto su globalne ekonomske teškoće značajno otežale finansijske uslove do kraja godine, naše društvo za novinsko-izdavačku delatnost je u decembru takođe primio sredstva u iznosu od 20 miliona forinti kako bi se održalo poslovanje.
Da li postoji kontrola u vezi sa utroškom sredstava?
– Naravno, moramo u potpunosti da opravdamo svaku primljenu forintu prema važećim propisima, a naša ustanova se toga pridržavala pri svakom davanju izveštaja. U tom pogledu postoji potpuna transparentnost: već nam je službeno prihvaćen izveštaj o utrošku sredstava za 2024. godinu, potpisali potrebnu dokumentaciju i poslali je nadležnima. Administracija sredstava za 2025. godinu takođe ide po planu; društvo za upravljanje fondom je već prihvatilo naš dodatni izveštaj podnet kao deo postupka pravdanja sredstava, tako da trenutno samo čekamo na službeno obaveštenje o usvajanju izveštaja. Naglašavam: svake godine, utrošak svake stavke sredstava iz sufinansiranja je ispraćen strogom i preciznom procedurom pravdanja sredstava.
„Mađar so” je takođe kritikovan zbog sufinansiranja iz AP Vojvodine. Koliki je iznos u pitanju?
– Ova subvencija iznosi 203.740.000 dinara. Subvencije u Mađarskoj, kao što su svi mogli da primete, nisu se ticale plate zaposlenih, tako da se pokrajinska subvencija uglavnom koristi za pokrivanje njihovih plata, ali iz ovog iznosa pokrivamo i potrebnu količinu papira i drugog materijala potrebnog za štampanje.
Da li su ove dve subvencije zajedno dovoljne da se pokriju troškovi „Mađar soa”?
– Subvencije nisu dovoljne da se pokriju svi ovi troškovi. Ne treba da gajimo iluzije i mislimo da „Mađar soa” može da preživi samo od prodaje novina i digitalnog sadržaja, kao i prihoda od oglašavanja. U slučaju jednog dnevnog lista na manjinskom jeziku – gde iz objektivnih razloga ne možemo da pratimo tempo koji diktira tržište – to je jednostavno nemoguće; ko god da bi sedeo u ovoj stolici ne bi mogao drugačije da tvrdi. Naravno, imamo sopstvene prihode, jer prodaja novina takođe donosi novac, a i naša štamparija pokušava da pronađe svoje mesto na tržištu, tražeći nove perspektive. Imamo mnogo troškova koji nisu pokriveni novcem od sufinansiranja. Samo treba pomisliti na održavanje voznog parka, popravku ogromnih štamparskih mašina, putne troškove naših zaposlenih, razne solidarne nagrade, bonuse za jubilarce ili troškove goriva. Pored toga, tu su i naknade za usluge novinskih agencija – kao što su Beta ili MTI – troškovi interneta, eksterne stručne usluge i revizije, kao i troškovi uklanjanja opasnog otpada koji nastaje tokom rada štamparije, što je takođe jedna veoma značajna stavka. Uvođenje ISO standarda, interne revizije i obezbeđivanje bezbednosti na radu takođe zahtevaju značajne izdatke. Konačno, tu je i pitanje plasmana: iako plaćamo raznosače novina na lokalnom nivou, bez sopstvene logističke mreže, košta nas i svakodnevna distribucija novina iz novosadske štamparije do seoskih naselja preko eksternih pružalaca usluga.
Koji su godišnji fiskalni podaci?
– Predvideli smo 530 miliona dinara za 2026. godinu, a ako saberemo subvencije iz budžeta Mađarske i pokrajine, onda mogu reći da one čine nešto više od 50 odsto godišnje planiranog budžeta. U slučaju da neko još nije upoznat sa time: naš finansijski izveštaj je javno dostupan na veb-stranici Agencije za privredne registre (APR).
Nyitókép: Edvina Erdedi (fotografija Čile David)
