Održana je sednica Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine održao je u petak svoju 23. redovnu sednicu, tokom kojeg su članovi saveta razmatrali 42 tačke dnevnog reda. Među najvažnijim odlukama ove sednice bile su usvajanje izveštaja za 2025. godinu, finansijskog izveštaja i završnog računa Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, kao i rebalans budžeta za 2026. godinu.

Arpad Fremond, predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, predstavio je na ovoj sednici saveta glavne elemente finansijskog izveštaja, završnog računa i izveštaja o radu za 2025. godinu. Govoreći o detaljima finansijskog izveštaja, istakao je da je realizacija budžeta bila blizu planiranog.

– Planirani prihodi budžeta za 2025. godinu realizovani su sa skoro 97 procenata. Rashodi su realizovani takođe prema planu, a preostali iznosi će naravno biti iskorišćeni ove godine. Prema finansijskom izveštaju, budžet iznosi 863 miliona dinara, a prošle godine je realizovano 836 miliona dinara. Godinu nismo završili sa gubitkom, prema bilansu uspeha imamo suficit od 322 hiljade dinara, objasnio je.

Arpad Fremond je istakao najvažnije rezultate u oblastima obrazovanja, kulture, službene upotrebe jezika i pisma, kao i javnog informisanja. U oblasti obrazovanja, prvo je istakao rad novosadskog odeljenja Mađarske predškolske ustanove i vežbaone „Vackor”. Kako je rekao, u ovoj ustanovi rad je započet u januaru 2025. godine, a u septembru, pri upisu, broj dece se udvostručio u odnosu na januar.

Govoreći o investicijama u učeničke domove, rekao je da ovo strateško planiranje uključuje više naselja. Naglasio je da je proširenje mreže domova strateški cilj.

– Ranije smo finansirali planove Gimnazije za talentovane učenike sa domom učenika „Boljai” u Senti, kao i planove učeničkog doma poljoprivredne škole „Besedeš Jožef”. Podržali smo napore za učenički dom Gimnazije za talentovane učenike „Deže Kostolanji” u Subotici i uvereni smo da će se sa izgradnjom početi ove godine. Naravno, radimo i na realizaciji ostalih planiranih domova, jer su potrebni i u Kanjiži, Adi i Bečeju, naglasio je.

Što se tiče novih programa stipendiranja, rekao je da je njihovo uvođenje odgovor na postojanje deficitarnih zanimanja. Naglasio je nameru daljeg razvoja ovog sistema.

– Stipendije za medicinski i stomatološki smer, kao i za ekonomski smer su novije. Njih su sprovodili Društvo vojvođanskih mađarskih ekonomista i Udruženje lekara i stomatologa vojvođanskih Mađara, uz podršku Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine u pozadini. Od školske 2025/26. godine, Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine je preuzeo program, ugovori su potpisani i mogli smo da dodelimo još stipendija. Ovo je od istaknute važnosti, a takođe ispitujemo mogućnost izmene sistema stipendiranja kako bi se u krug prioriteta uključila i dodatna deficitarna zanimanja, rekao je on.

Naveo je više investicija i renoviranja vezano za kulturu. Ukazao je na širok spektar ulaganja koja se tiču vojvođanskih naselja.

– U Staroj Moravici je u toku renoviranje pozorišta. U Temerinu je počela renovacija doma Mađarskog udruženja zanatlija i preduzetnika. Kupili smo zgradu za kulturno-umetničko društvo „Eđšeg” u Kikindi. Svečano smo predali pozorište u Bezdanu. Renovirali smo dom za građanske organizacije u Tordi, a započeli smo i renoviranje sedišta Udruženje za očuvanje mađarske nacionalne tradicije „Sent Ištvan Kiralj”u Jazovi. Svečano smo otkrili statuu Mora Jokaija u Pančevu, kao i statuu Dežea Kostolanjija u Šupljaku. Što se tiče investicija u crkve, popravili smo ogradu oko crkve Svetog Augustina u Elemiru, a nastavlja se i renoviranje crkve Kraljice sv. Krunice u Telečki, čiji se završetak očekuje 2026. godine. Renovirana je krovna konstrukcija i ulazna vrata crkve u Bačkim Vinogradima, rekao je on.

U oblasti javnog informisanja, istakao je usvajanje novinarskog etičkog kodeksa i imenovanje rukovodilaca. Predsednik nacionalnog saveta je naglasio da će se u oblasti službene upotrebe jezika i pisma nastaviti program usmeren na postavljanje dvojezičnih putokaznih tabli, kao i sprovođenje srodnih konkursa lokalnih samouprava.

– U oblasti javnog informisanja, usvojili smo novinarski etički kodeks, imenovani su novi direktori i glavni urednici, a Ištvan Bodžoni ​​je po treći put nominovan u telo koje reguliše elektronske medije. Odluka o članstvu u REM-u je u toku. Izuzetno dostignuće u oblasti službene upotrebe jezika i pisma je postavljanje višejezičnih putokaza. Raspisali smo konkurs za lokalne samouprave, pa ćemo dodeliti sredstva za postavljanje ovih tabli. Takođe učestvujemo u radnoj grupi koja razmatra višejezično obeležavanje puteva drugog reda, rekao je Arpad Fremond.

Rihard Huđik, predsednik izvršnog odbora Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, predstavio je prvi rebalans na budžet nacionalnog saveta za 2026. godinu. Rekao je da će se zbog uračunavanja ranije planiranih, a ove godine primljenih sredstava, prihodi povećati, dok će se iznos neiskorišćenih sredstava iz prethodnih godina smanjiti, a rashodi će biti prilagođeni u skladu sa tim.

– Prema prvom rebalansu na budžet Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine za 2026. godinu, rashodi će se promeniti sa 809.496.668 dinara na 815.061.988 dinara, rekao je Rihard Huđik.

Na 23. redovnoj sednici Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, savet je usvojio izveštaj o radu i finansijama preduzeća „D.o.o. za novinsko-izdavačku delatnost Magyar Szó Lapkiadó Kft.” za 2025. godinu. U vezano za ovu tačku dnevnog reda, Edvina Erdedi, direktorka „D.o.o. za novinsko-izdavačku delatnost Magyar Szó Lapkiadó Kft.”, ocenila je aktivnosti ove institucije u protekloj godini. Naglasila je da je 2025. godina bila presudna u životu ovog preduzeća u više aspekata, posebno zbog osnivanja muzeja štampe i štamparstva.

– Ovo ne predstavlja samo osnivanje jedne nove organizacione jedinice, već i jednu kulturnu prekretnicu od značaja za celu državu. U zemlji je prvi put osnovan muzej koji u institucionalizovanom obliku, uz savremen izložbeni koncept, predstavlja istoriju štampe i štamparstva. Važno je naglasiti da se muzej ne fokusira samo na prošlost novinarstva, već i na štamparske aktivnosti. Pošto je istorijat štamparije „Forum”, koja posluje skoro sedam decenija, predstavljena u velikoj meri. Malo je ustanova u zemlji koje mogu istovremeno da prikažu svoju prošlost, upravljaju svojom sadašnjošću i grade svoju budućnost, rekla je Edvina Erdedi.

Govoreći o radu redakcije, rekla je da je list 2025. godine dostigao ključnu prekretnicu. Naglasila je da je izbor nove glavne urednice obezbedio jedan stabilan i svestan profesionalni pravac, pa ova odluka predstavlja jedan stav u korist kvaliteta i odgovornosti.

Govoreći o radu štamparije, rekla je da su se prošle godine dogodili ozbiljni tehnički problemi, koji su ugrozili proizvodnju. Naglasila je da su profesionalni odgovor i interna saradnja obezbedili nesmetan rad. Kako je rekla, obnova mašinskog parka, razvoj infrastrukture i modernizacija logistike pokazuju da preduzeće ne razmišlja o kratkoročnim rešenjima, već o dugoročnoj stabilnosti.

Zaključno je rekla da je finansijska situacija ovog preduzeća stabilna, a rezultati iz protekle godine dokazuju agilnost poslovanja. Naglasila je da su razvoj i obnova sprovedeni uz očuvanje osnovne misije „Mađar soa”, kao i uz pružanje verodostojnih i odgovornih informacija vojvođanskim Mađarima, koje su zasnovane na vrednostima.

Savet je takođe odobrio izmenu osnivačkog akta i završnog računa Mađarske predškolske ustanove i vežbaone „Vackor” u Subotici, kao i izveštaj o godišnjem radu i poslovanju Fondacije „Laslo Sekereš”. Nacionalni savet se takođe izjasnio i o izveštajima o poslovanju i finansijama Studentskog doma „Evropa” u Novom Sadu i izmeni pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta studentskog doma, planu rada i finansija fondacije Vojvođanske rvačke akademije za narednu godinu, kao i o izveštajima Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara.