Zajednička volja za opstanak

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

U petak popodne, u Kanjiži je održana završna javna rasprava o nacrtu Strategije regionalnog i ekonomskog razvoja mađarskih zajednica u Vojvodini (2026–2033). Uspostavljanje moderne i stabilne ekonomije sa daljim mogućnostima za razvoj jedan je od ključnih ciljeva druge strategije ekonomskog razvoja.

Javna rasprava o nacrtu strategije, koja daje prioritet opstanku i razvoju mađarske zajednice u Vojvodini, organizovana je krajem prošle godine u Bečeju, Somboru, Subotici, Novom Sadu, Skorenovcu i Mužlji. U završnoj javnoj raspravi koja je održana u Kanjiži, u velikoj sali gradske kuće, nije manjkalo interesovanja niti konstruktivnih ideja. Kako je navedeno, vojvođanski program je trenutno najveći prekogranični program ekonomskog razvoja koji podržava nacionalna vlada Mađarske.

Prisutne je pozdravila Zita Nađ, upraviteljka Fondacije „Prosperitati”, a zatim je reč predala dr Balintu Pastoru, predsedniku Saveza vojvođanskih Mađara.

– Došlo je do mnogih promena u svetu i na našim prostorima. Pojavile su se nove tehnologije, ekonomija takođe funkcioniše na drugačijim temeljima nego pre 10-15 godina. Zato smo, između ostalog, razmišljali o ažuriranju prve strategije, koja je potom postala nešto više od toga. Mi je nazivamo strategijom ekonomskog razvoja, ali ona obuhvata mnoge druge oblasti života. Ovo je jedna sveobuhvatna vizija mađarske zajednice u Vojvodini za period 2026–2033. godine. Takođe smo smatrali da je važno da usvajanju strategije prethodi jedna dvomesečna javna rasprava. Pošto je ostalo još nekoliko dana, ohrabrio bih sve da pošalju svoje primedbe i sugestije na imejl adresu fondacije „Prosperitati”, kako bi ova strategija odgovarala što većem broju ljudi, izjavio je dr Balint Pastor.

Nacrt strategije zainteresovanim stranama detaljnije su predstavili trojica urednika, dr Otilija Sedlak, dr Imre Nađ i mr Akoš Ujhelji. Dr Imre Nađ, predsednik upravnog odbora Fondacije „Prosperitati”, naglasio je da se ova strategija prilagođava promenama koje su se dogodile u poslednjem periodu.

– Mađarsko stanovništvo se smanjilo. Ova strategija je morala da odgovori na emigraciju mladih. Došlo je do tehnološkog pomaka u ekonomiji i poljoprivredi i morali smo da na odgovarajući način odgovorimo na te promene. Zato je bilo neophodno revidirati staru strategiju nakon deset godina, uz očuvanje pozitivnih aspekata koji su i danas važeći. U njenu izradu smo uključili mnogo stručnjaka, rekao je dr Imre Nađ.

Mr Akoš Ujhelji, poslanik SVM-a i urednik strategije, istakao je da je Ištvan Pastor, pokojni predsednik SVM-a, pre deset godina postavio cilj da stručnjaci razviju ekonomsku strategiju koja će omogućiti Mađarima u Vojvodini da napreduju u svojoj domovini.

– Proteklih deset godina su opravdala očekivanja koje je postavio Ištvan Pastor. Zahvaljujući tome, više od šezdeset hiljada Mađara u Vojvodini je moglo da ostane u svojoj domovini. Posle deset godina, dr Balint Pastor, predsednik SVM-a, zatražio je od nas da revidiramo ovu strategiju, i mi smo to i učinili. U stvari, napisali smo i potpuno novi akcioni plan, što je bilo neophodno zbog promena i razvoja koji se dešavaju u svetu. Ta dešavanja uključuju veštačku inteligenciju, digitalizaciju i robotiku, što se već odražava u novoj strategiji. Dokument je proširen i sa nekoliko drugih poglavlja. Na primer, u novoj strategiji se bavimo zdravstvenim i socijalnim pitanjima, kao i transportnim i izvoznim mogućnostima. Dr Balint Pastor, predsednik SVM-a, postavio nam je tri veoma važna cilja: strategija treba da podrži one koji su ostali u zemlji i da im obezbedi da se što bolje snađu. Drugi važan cilj je da se ponudi sistem podrške zaposlenima, a treći je da se vojvođanski Mađari koji su emigrirali pozovu da se vrate u svoju zemlju, istakao je mr Akoš Ujhelji.

Dr Otilija Sedlak je govorila o ublažavanju efekata emigracije i povratku vojvođanskih Mađara koji žive u inostranstvu.

– Naša zajednica se osipa, mladi ljudi kasno počinju da se osamostaljuju, a mnogi odlaze u inostranstvo da studiraju i rade na duže ili kraće periode. Dokument tretira emigraciju ne samo kao problem, već i kao priliku da se reinterpretira značenje ostanka i povratka u zemlju, kao i pripadnosti mađarskoj zajednici. Prva poruka strategije je veoma jasna: da bismo ostali u zemlji, prvo moramo da obezbedimo i stvorimo pristojne uslove za život i rad, rekla je, između ostalog, dr Otilija Sedlak.

U proteklih 10 godina, realizacija prve strategije ekonomskog razvoja dalo je podršku za približno 60 hiljada Mađara u Vojvodini da ostanu u svojoj zemlji. U protekloj deceniji objavljeno je ukupno 57 konkursa u 12 krugova prijave, a kroz njih je podršku dobilo 16.074 prijavljenih, a kako se moglo čuti na ovoj javnoj tribini, na ovaj način će se i nastaviti.

Stanovnicima Kanjiže i okoline data je prilika da postave pitanja ili daju predloge kako bi formirali, a zatim i usvojili konačnu verziju dokumenta, uzimajući u obzir mišljenja građana.

Javna rasprava o nacrtu strategije odvijaće se onlajn do 20. januara, nakon čega će dokument biti finalizovan. Na zahtev dr Balinta Pastora, predsednika Saveza vojvođanskih Mađara, proces izrade druge strategije ekonomskog razvoja započet je početkom prošle godine. U ovom radu je učestvovalo 88 stručnjaka.