Izrada jedne napredne, optimalne strategije, konstruktivan dijalog, uspostavljanje mreže podrške, podrška institucijama i udruženjima, očuvanje arhitektonskog i arhivskog nasleđa, razvoj infrastrukture, ukratko, zaštita celokupnih mađarskih kulturnih vrednosti u Vojvodini, to je ono što Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine sa svim raspoloživim sredstvima zastupa. O svim ovim procesima pitali smo Ričarda Huđika, izuzetno posvećenog člana Izvršnog odbora nacionalnog saveta, zaduženog za pitanja kulture.
Sadašnji sastav Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine je na vlasti nešto više od godinu dana. O kojim iskustvima i ključnim procesima rada možete izvestiti u pogledu prava pri zastupanju kulturnih interesa, posebno u pogledu predstojeće Strategije za razvoj kulture?
– Uživo održane javne rasprave o nacrtu Strategije razvoja kulture vojvođanskih Mađara za period od 2024. do 2029. godine počele su 21. novembra. Prvi susret je održano u Somboru, u Mađarskom građanskom kasinu, za Zapadnu Bačku. Izneseni su veoma interesantni i konstruktivni komentari i kritike. Ovo je bio dobar početak ove serije javnih debata, jer smo se suočili sa kulturnim pitanjima i problemima Mađara koji žive u raseljanim i izolovanim mađarskim zajednicama, na selima ili u gradu Somboru.
Tokom daljih javnih rasprava dat je niz progresivnih i korisnih komentara, koji su nam potom poslati u pisanoj formi, jer uslov je bio da samo na ono što nam pristigne pismeno u kancelariju nacionalnog saveta možemo odgovoriti. Bez obzira na to, registrovali smo i komentare iznesene tokom javnih rasprava i razmotrićemo, evaluiraćemo i, ako to smatramo potrebnim, ugradićemo ih u strategiju. Moje mišljenje je da su ogromna većina ili skoro svi komentari konstruktivni, da se mogu koristiti, razmotriti i ugraditi. Moram da kažem da nisu pristigli tako izraženi i kritičko nastrojeni komentari koji bi se mogli ugraditi samo sa odricanjem od principa. U osnovi, komentare je karakterisala konstruktivna priroda i dobra volja. Ovo se može smatrati važećim za za svaku od održanih debata.
Druga javna rasprava bila je u Adi, i obuhvatala je Potisje, dotičući opštine Kanjiža, Senta, Ada, Bečej. I ovde je učestvovao veoma veliki broj rukovodilaca kulturnih društava i koordinatora raznih organizacija. Mnogo njih, oko sedamnaest se i javilo za reč na ovoj raspravi. Oni su opisali svoju situaciju, probleme sa kojima se suočavaju. Potom smo se preselili u Banat, pa je 28. novembra organizovana jedna podjednako uzbudljiva javna debata u Novom Kneževcu, u zgradi Biblioteke „Branislav Nušić“, sa više od šezdeset učesnika. I ovde su svi davali komentare veoma slobodno i autonomno i mogli su da iznesu svoja mišljenja o strategiji. Naravno, reč je o velikom dokumentu od 416 stranica, i oni koji su dali komentar su je dali vezano za njihovu oblast, ali se može konstatovati da je veliki broj civilnih organizacija bio zastupljen od Kanjiže do Južnog Banata, pa čak i do Zrenjanina. Konačno, poslednja javna rasprava održana je 30. novembra u Subotici, u sali Gradske kuće. Ovde je broj učesnika bio oko 130. Može se govoriti o dužoj raspravi, bilo je mnogo komentara, dvadeset pet njih je dalo komentar. Govorili su o sopstvenim pogledima i izneli svoje zahteve, za koje mislim da se mogu adekvatno ugraditi u strategiju nakon pažljivog razmatranja.
Smatramo da su ove javne debate bile perspektivna, dobronamerna saslušanja nakon otvorenih, jasnih govora. Nastojimo da osiguramo da ciljevi formulisani u strategiji za ubuduće ocrtavaju preporučene ciljeve za aktere kulturnog života.
VIZIJA I KONKRETNI KORACI
Međutim, mora se naglasiti da strategija pokušava da formuliše neku vrstu vizije, ali nije njen zadatak da definiše konkretne korake. Konkretni koraci moraju biti opisani u akcionom planu. Pod ovim, međutim, moramo razumeti godišnji plan kulturnih društava i ustanova. Strategija definiše dugoročne ciljeve i pravce, a svaki akter, kulturna, civilna organizacija i institucija mora to u svom kulturnom planu pretvoriti u konkretan akcioni plan.
Strategija, kao i sam nacionalni savet žele da budu prisutni u ovome kao jedna institucija koja prati, podržava i služi. Autonomije i samoupravljanje prepušta kulturnim udruženjima i institucijama, koje, razlažući sve to, mogu da sprovedu svoje ideje u pogledu strategije.
Stalno smo na terenu. U procesu izrade kulturne strategije učestvovali smo u prikupljanju podataka, obilazili lokalne civilne organizacije i udruženja. I sam sam bio prisutan u nekoliko navrata kada su mogli da nam formulišu probleme tokom direktnog sastanka. Ovi problemi su uobičajeni: nedostatak resursa, zastarela infrastruktura, izazovi održavanja, teškoća privlačenja mladih ljudi, problemi starijih zajednica, koji se svi odnose na naše zajednice.
KLJUČNI LJUDI
Istovremeno, postoje akteri i ključni ljudi koji drže ove zajednice na okupu i donose im inovativnu energiju, bilo da su stari ili mladi. Štaviše, postoje grupe sa velikim entuzijazmom i dobro funkcionišu. Morate biti svesni problema, morate govoriti jasno, morate rešavati probleme, važno je u tome i pitanje iskustva i praktičnosti u smislu i radi rešenja. Potrebno je rešavanje problema, a ne „zamagljivanje“. Kao pozitivan razvoj događaja, naišli smo na mnoge veoma vitalne zajednice u kojima mladi ili sredovečni ljudi preuzimaju kontrolu i imaju mnogo kreativnih ideja, od Bečeja do Novog Kneževca, a tu možemo govoriti i o Somboru, ali ima veoma kreativne energije i u Južnom Banatu. Istovremeno, to su zajednice u teškoj situaciji, ali sam siguran da malim koracima možemo postići realne ciljeve prevazilaženjem pesimizma, ali i suzbijanjem megalomanije, sa konkretnim, realnim ciljevima. Imao sam veoma raznovrsne i mešovite utiske, ali generalno moram da kažem da, koliko god da to neka mišljenja ne sugerisala, moje je mišljenje da postoji mnogo mogućnosti da se razvijamo u pravom smeru. Potrebne su vitalne zajednice, kulturne, ali u isto vreme zajednice koje služe. Pod ovim mislim da je vredno nastojati da pomažemo jedni drugima, da osnažimo umrežavanje, da se bolje upoznamo, da razvijemo poverenje unutar zajednica, među generacijama. Težiti umerenosti pri pojedinačnim, veoma samosvesnim koracima i usmeravanju komunikacije ka svojevrsnoj sposobnosti na kompromis, učestvovati, stvarati različitu multicentričnu kulturu. Na prvi pogled, ovo liči na idealizovane koncepte, tako da se moramo otrgnuti od varljivih senki našeg individualizovanog društva i biti svesni da možemo da opstanemo u zajednici. Moramo da stvorimo neku zajedničku vrednost u časnom međusobnom odnosu.
Kulturni život većeg dela mađarske zajednice u Vojvodini karakteriše (i) svojevrsna sposobnost na samoorganizovanje, na građenje odozdo prema gore...
– To je zaista tako, i to je važan faktor. Centralno organizovana kontrola odozgo na dole teško funkcioniše, jer male sredine ovu vrstu namere doživljavaju kao nametanje. Važno je da se organizacija sprovodi iznutra ka spolja, odozdo prema gore, kako bi zajednice preuzele inicijativu, jer tada osećaju da su data aktivnost i rezultati njihovi. Ove strukture su neophodne, ali se u isto vreme mora razumeti da nijedan put ili način ne sadrži kompletno rešenje. Umesto toga, potrebna je komunikacija i interakcija između njih dvoje. Postoje određene situacije u kojima male zajednice više ne mogu da se probiju, u kom slučaju je neophodno da im centar pomogne i da ih prati, a da ne govorimo o tome da je dobro i ako je protok informacija kontinuiran. Na ovaj način može doći do dinamičnijeg razvoja u pravom smeru. Ja se ovome nadam i u ovo verujem.
INOVATIVNA ENERGIJA
Zatim tu su takozvani „ljudi kvasci“, koji mogu doneti inovativnu energiju u zajednicu. Na primer, ako se na čelo ustanove kulture postavi novi rukovodilac, koji je pun inicijative, odmah će se videti na kulturnim manifestacijama da ih organizuje razumno, promišljeno i prema standardima kvaliteta. Naravno, to posle nekog vremena može da postane automatski, ali bez obzira, ako iza toga stoji tim koji u tome pomaže i postoji potražnja za tim, onda mislim da se mogu postići veoma lepi rezultati.
Koji su konkretni ciljevi formulisani za narednu godinu i period?
– Smatramo da je važno da se mađarska kulturna mreža Vojvodine ispuni živim sadržajem, imajući u vidu primenu principa reciprociteta i solidarnosti, kao i poštovanje ličnog dostojanstva ljudi. Činjenica da realizujemo projekte koji rezultiraju kvalitativnim promenama u zaštiti interesa i stvaranju vrednosti.
Na teritoriji Vojvodine postoji četrdesetak institucija od istaknutog značaja, u kojima nacionalni savet ima suosnivačka prava. Broj mađarskih kulturnih vrednosti u Vojvodini u mađarskoj riznici kulturnih vrednosti van granica matice iznosi 64, a broj kulturnih dobara od izuzetnog značaja iznosi 141 nepokretnih kulturnih dobara.
PRIORITETI
Smatramo da je razvoj infrastrukture važan. Veoma je važno ove zgrade i domove kulture ispuniti sadržajem. Kao prioritet tretiramo povećanje mađarskog fonda biblioteka, uspostavljanje jedinstvenog sistema registracije i razvoja, tehničko-tehnički razvoj muzeja i arhiva od mađarskog interesa, jer su to institucije koje služe jačanju mađarskog identiteta u Vojvodini. Uspostavićemo blisko partnerstvo sa ustanovama kulture od posebnog značaja, kao i Zavodom za kulturu vojvođanskih Mađara, Izdavačkim zavodom „Forum“ i Kulturnim savezom vojvođanskih Mađara. I dalje nameravamo da proširimo spektar institucija od posebnog značaja i ovlašćenja suosnivača.
Među kapitalnim investicijama, želeo bih da istaknem kulturne razvoje investicije započete u sedištu „Mađar soa“, potpunu renovaciju crkve „Snežne Gospe“ u Žablji, nastavak radova na renoviranju Gradske biblioteke Subotice, a planirane su i kompletne renovacije kulturnih centara brojnih malih naselja. U slučaju crkava postoje i planske renovacije koje su u toku već godinama. Budući da su za to potrebna značajna finansijska sredstva, ona će ostati i u budućnosti, međutim, takođe smatramo važnim da se nastavi izgradnja verskog i društvenog kompleksa započeta u svetištu Subotičke biskupije „Sentkut“ u Doroslovu, kao i restauracija kulturnog spomenika crkve na pustari „Arač“ i njene okoline. Dalje razmatranje i razvoj svega ovoga biće prioritet u budućnosti.
Ako se uzme u obzir duhovno nasleđe, važan je i dalji razvoj „Vamadia“ baze podataka, nastavak istraživanja perioda 1941-48. godine, razvoj seoskih biblioteka u zapadnoj Bačkoj i Gradske biblioteke u Somboru, kao i podrška javnim nabavkama Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika u Subotici, a treba istaći i rad integrisanog bibliotečkog sistema i proširenje knjižnih fondova, unapređenje zaštite arhivskih građi, kompjuterizaciju javne zbirke i opšteg obrazovanja, kao i školskih biblioteka. Kao i ranije, nastavićemo da podržavamo tematske programe i ubuduće. Pa i naše institucije, bilo da je reč o pozorištima ili mađarskim festivalima u Vojvodini. Isto važi i za istaknute nagrade, kao i za časopise. Zato se trudimo da postignemo što širi spektar dobrih rezultata. Ove godine želimo da stavimo naglasak i na renovaciju spomenika Prvog svetskog rata, a ujedno podržavamo manifestacije od posebnog značaja lokalnih udruženja. Naravno biće raspisani konkursi za podršku manifestacijama od posebnog značaja, kao i za podršku amaterskim kulturnim društvima i tradicionalnim manifestacijama za očuvanje nacionalnog identiteta. Razmišljamo i o pomoći pri izdavanju knjiga, u vezi sa 2024. godinom. Takođe, planiramo da podržimo izradu putujućih izložbi, njihovih premeštanja, kao i pripremu planske dokumentacije za renovacije spomen obeležja Prvog svetskog rata. Takođe nam je važno da pomognemo u održavanju komemorativnih dana, da pripremimo i pratimo prijave za akreditaciju.
VREDNOSTI I CILJEVI
Susret plesnih društava i "Šokadalom" vojvođanskih Mađara je bio veoma uspešan prošle godine u Bačkoj Topoli, želeli bismo da ga realizujemo i ove godine, a želimo da pružimo podršku Istorijskom arhivu Sente, koji će 2024. godine biti domaćin putujuće skupštine mađarskih arhivara Karpatskog basena. Pored toga, podrška kompleksu zgrada „Salašarskog pozorišta“ u Kavilu, kao i projektu Fondacije „Salašarskog pozorišta“ je takođe prioritet. Nacionalni savet i ove godine organizuje proslavu Svetog Ištvana u Novosadskom pozorištu, a još jedna novina će biti podrška centralnoj proslavi dana nacionalnog jedinstva u Vojvodini, sa dodavanje novih sadržaja. Podržavamo i obeležavanje dana mađarske glume u Vojvodini, kao i do sada. Takođe smatramo da je važno i pripremanje za izvođenje radova na arhivi kinoteke vojvođanskih Mađara. Imamo i druge ideje u oblasti nabavke opreme, podrške muzejima i bibliotekama. S obzirom na naše mogućnosti i finansijska sredstva, trudimo se da budemo uz sve ove večne vrednosti i ciljeve koji su okrenuti ka budućnosti, čuli smo od odbornika zaduženog za kulturu, Ričarda Huđika.
Nyitókép: (Foto: Edvard Molnar)
