2024. május 21., kedd
IZBORI 2023

Balint Pastor: Uporan rad i istrajnost SVM-a doneli su konkretne rezultate

KANDIDATI ZA NARODNE POSLANIKE SAVEZA VOJVOĐANSKIH MAĐARA

Dr Balint Pastor, nosilac izborne liste „Savez vojvođanskih Mađara – Za našeg predsednika, za našu zajednicu, za budućnost!” na izborima za narodnu skupštinu, kao i vršilac dužnosti predsednika stranke, za naš list je govorio o pogodnostima koje donosi saradnja sa naprednjacima, kao i o istaknutim ciljevima SVM-a. Otkrio je koje je njegove želje Viktor Orban u potpunosti ispunio, a takođe je izjavio, da će u Novom Sadu biti spomen-obeležja 44/45-e.

Stigli ste do finiša predizborne kampanje, koja je akcenat stavila na lične susrete. Kakvi su do sada utisci i zaključci?

– Naši događaji su masovni, mnogi vide potrebu da učestvuju u njima. Ljudi osećaju koji je ulog na izborima. Pre početka kampanje govorio sam o nadi da će  mađarska zajednica u Vojvodini stati kao jedna iza SVM-a, pa tako nam pomoći da nastavimo posao koji smo do sada radili, da bi ostvarili izborni rezultat na koji bi moj otac bio ponosan. Sada, na osnovu onoga što sam iskusio na terenu, mogu reći da se moja nada potvrdila. Poslednjih godina fokusirao sam se pre svega na Suboticu, kako bih ojačao i zaštitio grad, kao i njegovo arhitektonsko nasleđe. U ovoj predizbornoj kampanji, međutim, išao sam i u naselja u kojima sam bio mnogo puta, ali ne u proteklim godinama, kao na primer u Svilojevo, Jermenovce, Vršac. Išli smo i po mestima u rasejanju, proputovali smo celu Vojvodinu. Iskustva u vezi sa interesovanjem ljudi svuda su ista, bez obzira da li je u pitanju rasejanje ili većinske zajednice. Posvuda ima dosta konkretnih primera, koji ilustruju zašto je važno da u vidu SVM-a imamo snažno zastupanje mađarskih interesa. Prioriteti nisu isti u krajevima u rasejanju i u većinskim područjima, ali svuda smo govorili o konkretnim infrastrukturnim ulaganjima, a u svakom naselju konkretni primeri iz dosadašnjeg rada mogu da potkrepe zašto je prisustvo SVM-a u Beogradu i Novom Sadu, u skupštinama i vladama, važno. Moje lično iskustvo je da ljudi ovo razumeju.

Možda nikada ranije nije toliko zvaničnika iz Mađarske učestvovalo u predizbornoj kampanji SVM-a kao sada. Šta ovo znači za stranku, koja je poruka?

– Odaću jednu zakulisnu tajnu. Kada sam se sreo sa Viktorom Orbanom 10. novembra, i pored jačanja saveza između Fidesa i SVM-a, razgovarali smo i o konkretnim stvarima, na primer o produženju radnog vremena drumskog graničnog prelaza Horgoš-Reske 2, i o tome da red vožnje železničke linije Segedin–Subotica bude prilagođen putnicima, kao i o objavljivanju novih konkursa Fondacije „Prosperitati”. Tada sam premijera takođe zamolio da pojedini političari iz Mađarske, koji su poznati i cenjeni i u Vojvodini, pomognu u našoj predizbornoj kampanji, kao nekada. Premijer je pitao na koga mislimo, a ja sam izdiktirao otprilike deset imena, očekujući da će doći neko od tih desetoro ljudi, čije bi druge dužnosti dopustile ovu posetu. Tog dana nisam ni stigao kući iz Budimpešte, već se javio državni sekretar Janoš Nađ, i obavestio me, da je premijer prosledio zahtev, i da svi žele da dođu. Naravno, ovo daje određenu poruku. Svedoči o tome, da mađarska zajednica u Vojvodini nije sama, i da je za vladu Mađarske važno da jedina mađarska politička snaga u Vojvodini, SVM, što uspešnije učestvuje na izborima. Kasnije sam isto doživeo i na plenarnoj sednici stalnog saziva kongresa Mađara „MAERT” u Budimpešti, gde je premijer pohvalno govorio o Ištvanu Pastoru i spomenuo izazove vezane za izbore. Tada su svoju pomoć ponudili lideri svih mađarskih partija van granica matice, odnosno ne može se govoriti samo o savezu Fides–SVM, već i o opštem mađarskom savezu karpatskog basena. Na primer, Kelemen Hunor je ponudio da pošalje aktiviste iz Transilvanije. Cenili smo ponudu, ali je nismo prihvatili, jer za aktiviste ne bi bilo razumno da putuju 600 kilometara, ali smo ih pozvali na završni događaj naše predizborne kampanje, a Kelemen Hunor je prihvatio poziv.

Nedavno ste u jednom beogradskom dnevnom listu izjavili da je cilj 5 poslanika na republičkom nivou. Da li ste ovako nisko postavili lestvicu?

– Zbog nedostatka prostora, novinari često skraćuju, ali to ponekad ide na račun sadržaja i izrečenog. Pomenuti intervju je objavljen u Večernjim novostima, u naslovu je stajalo da je naš cilj 5 mandata. U poređenju sa ovim, rekao sam da bismo želeli da dobijemo najmanje 5 poslaničkih mandata, jer sa 5 poslanika se može formirati samostalna frakcija. Naravno, bićemo srećni ako eventualno budemo imali više poslanika. Zbog specifičnosti izbornog sistema, broj mandata koju jedna politička grupacija dobija zavisi od više faktora, od broja izbornih lista koje učestvuju na izborima, ali i od toga, koliko lizbornih ista ne pređe izborni cenzus. Sa istim izbornim rezultatom u skupštinu može ući i 5, i 6 pa čak i 7 poslanika.

U kom obliku i nivou bi SVM nastavio svoj rad u izvršnoj vlasti?

– Nismo se još bavili ovim pitanjem. Sada se fokusiramo na to da dopremo do svih Mađara i da im ukažemo na značaj izbora. Dobijanjem što većeg broja glasova želimo da sačuvamo našu samostalnu frakciju u narodnoj skupštini. Posle toga, kao i do sada, razradićemo nacrt koalicionog sporazuma. Ovo će uključivati ciljeve koji su važni nama, odnosno zajednici. Funkcije i kadrovska pitanja su sekundarna za SVM. Nivo i proporcija učešća u izvršnoj vlasti zavise od mnogih faktora. Ako su izborni rezultati bili lošiji od prethodnih, onda ne možete očekivati onoliko mesta državnih sekretara kao ranije.

SVM i dalje nije zainteresovana za ministarsko mesto?

– Nismo se do sada bavili ni ovim pitanjem. Potvrđen je prethodni prioritet, po kome je važno biti prisutan u što većem broju ministarstava na nivou državnih sekretara, jer na taj način možemo uticati na procese u više oblasti.

Ne krijete da bi nakon izbora SVM nastavio koalicionu saradnju sa Srpskom naprednom strankom. Čime je pomenuta stranka zaslužila ovaj kontinuitet? Mislite li da je moguće, da se u datom slučaju, na primer zbog izbornih rezultata, vode koalicioni pregovori i sa drugim političkim grupacijama?

– Volim da budem realan, odnosno ne volim da idealizujem stvari. Reći ću to i naprednjacima bez oklevanja. Čerčilu se pripisuje da je rekao kako se komparacija primenjuje u politici: postoji neprijatelj, smrtni neprijatelj i koalicioni partner. I pored toga što odnosi nisu idealni – uostalom i ne mogu biti ni u jednoj koaliciji –, koalicija sa Srpskom naprednom strankom, koja postoji već 9 godina, donela je takve prednosti iz aspekta stabilnosti zemlje, odnosa Mađarske i Srbije i odnosa dva naroda, kao i vojvođanskih Mađara, da nastavak saradnje smatramo opravdanim. Želeo bih da ilustrujem sa jednim primerom zašto ne sa drugima, iako bi se moglo i sa više njih. Dok liberalne opozicione stranke u Beogradu – ili, kako oni sebe vole da nazivaju, proevropske opozicione stranke u Beogradu – tvrde da želimo da podignemo spomenik mađarskim fašistima, mi smo sa SNS-om pre 9 godina postigli istorijski pomirenje. Oni koji su bili na vlasti pre naprednjaka – inače, isti oni koji su sada na funkcijama u liberalnim beogradskim strankama – nisu hteli ni da čuju za ovo, jer su bili kukavice. Ovom temom je moguće najautentičnije ilustrovati kakav je odnos SNS-a, kao i njegovih protivnika prema mađarskoj zajednici u Vojvodini.

U Novom Sadu još nema spomenika...

– Zaista nema, ali SNS nikada nije doveo u pitanje pravo na postavljanje ovog spomenika. Jedan od prioriteta i cilja naših kratkoročnih planova je da do obeležavanja sledeće godine u Novom Sadu izgradimo ovo spomen-obeležje nevinim žrtvama. Ovaj spomenik treba da bude podignut, kao što je podignut već u mnogim drugim gradovima. U novembru smo takođe svečano otvorili jedno spomen-obeležje za 44/45-u, u Kuli. Ovo je potrebno uraditi i u Novom Sadu, Bečeju i mnogim drugim naseljima, gde još uvek nema spomenika 44/45-e.

Kada je nedavno pokrenut putnički saobraćaj između Segedina i Subotice, na vašoj stranici na društvenim mrežama ste rekli da „usuđujemo se da sanjamo o još većim stvarima“. Šta ste pod ovim podrazumevali u smislu razvoja železnice?

– Ova objava ne mora nužno da se odnosi na izgradnju železnice, jer pruga Segedin–Subotica može biti simbol i alegorija manjinske politike vojvođanskih Mađara. Ovaj primer pokazuje zašto je SVM neophodan na srpskoj političkoj sceni, a i zašto je jaka SVM neophodna sa stanovišta Mađara u Vojvodini. Tačno se sećam, moj otac je počeo da radi na ovom projektu negde 1996. godine. Može se reći da smo obećavali skoro 30 godina, ali realnost je da je ovome prethodio jedan intenzivan rad i niz pregovora da bi voz mogao da krene. Prvo, morali smo da obezbedimo da rekonstrukcija železničke pruge bude deo strategije razvoja železnice u Srbiji – ranije je bilo planirano da se i šine uklone između Segedina i Subotice. Nakon toga smo dobili novac iz izvora EU za studiju izvodljivosti i projektnu dokumentaciju, a zatim je pruga izgrađena iz budžetskih sredstava Srbije i Mađarske. Uspeli smo da izmenimo i ideje vezane za red vožnje. Pregovarao sam sa Viktorom Orbanom, kao i sa ministrima Janošem Lazarom i Goranom Vesićem, da dnevno saobraća 5 pari vozova, odnosno da red vožnje bude prilagođen putnicima. Zalagao sam se, da zbog skoro 30 godina rada, kao i ogromnog uloženog novca, ali i samih građana, ne treba dozvoliti da ova železnička pruga ne ispuni svoju osnovnu namenu. Trebalo je imati dovoljan broj vozova, i moći dovoljno rano stići i dovoljno kasno se vratiti iz jednog grada u drugi. Verujem da će ljudi ponovo otkriti železnicu kao jednu realnu transportnu alternativu, uključujući i one koji žele da stignu iz Bačkog Vinograda ili Hajdukova do Subotice na primer, ali ova pruga je bitna i sa stanovišta turizma. Ovo su rezultati koji su čak i nedavno bili nezamislivi. Za ovo je bio potreban uporan rad i istrajnost SVM-a, kao i njeni dobri odnosi sa obe zemlje. Što se tiče nastavka razvoja železnice, sledeći korak je da ova pruga vodi do Baje.

Mogu li građani koji žive u područjima koja su najviše pogođena ilegalnom migracijom dugoročno odahnuti? Imate li informacije u vezi ovoga?

- Da, imam. Vidim da neki preispituju sve i tvrde da su migranti nestali samo zbog predizborne kampanje. Podsećam da je prošle, kao i 2020. godine bila predizborna kampanja, pa i pre toga, jer se, nažalost, u Srbiji skoro svake godine održavaju neki izbori. Tih godina, međutim, situacija nije bila ista kao sada. U stalnoj sam konsultaciji sa srpskim ministrom unutrašnjih poslova. Navedena namera državnog vrha je da ova akcija nadležnih organa, započeta krajem oktobra, traje dok svi trgovci ljudima ne budu iza rešetaka, a sva lica koja pomažu u nezakonitim radnjama budu sprečena da nastave sa tim aktivnostima. Ovo bi trebalo da bude trajno. Ne preterujem kada kažem da je i za ovo potreban SVM, kao i da SVM bude jak. Trebalo nam je 8 godina da dođemo do sadašnjeg stanja. Već 8 godina neprekidno ponavljamo u skupštini, u medijima, kao i na za javnost zatvorenim sastancima sa predstavnicima državnog vrha, da se sa migracionom krizom mora izaći na kraj. U oktobru 2023. godine većina je shvatila ono na šta stalno upozoravamo još od 2015. godine.

Grade se putevi, razvija se železnica, postoji program ekonomskog razvoja, renoviraju se škole i vrtići. Pored navedenog, većina običnih ljudi se pre svega bavi temom egzistencije i boljeg životnog standarda, jer sa ove tačke gledišta još uvek nisu zadovoljni. Kakav je stav SVM-a o ovome i kakvi su mu planovi?

– SVM je realna stranka, tako da nikada nije podržala određivanje određenih mera ekonomske politike u predizborne svrhe. Skupština je u proteklom periodu donosila zakone, dok je vlada sprovodila mere koje su imale za cilj povećanje životnog standarda i prihoda građana. Možemo pomenuti jednokratna davanja, ali je došlo i do povećanja penzija, a povećana je i minimalna zarada, kao i zarade u javnom sektoru. Ne zaboravimo da se SVM 15 godina borio za ukidanje naknade za odvodnjavanje, to se sada desilo, a udvostručili su i podršku u poljoprivredi po hektaru. Sve navedene mere SVM je podržao. Verujem da su oni doprineli da se životni standard bar donekle poboljša, ali u isto vreme, naravno, ne želim da idealizujem ovo, kao ni bilo šta drugo. SVM je jedna manjinska regionalna partija, a makroekonomski pokazatelji, kao i monetarna i poreska politika zemalja nigde ne zavise od jedne manjinske partije. Naš manevarski prostor u ovoj oblasti je prilično ograničen, ali pomenute mere dokazuju da još uvek imamo određeni nivo uticaja na procese. Zahvaljujući planu ekonomskog razvoja Vojvodine, mađarska zajednica u Vojvodini – bilo da su poljoprivrednici, ili preduzeća i preduzetnici, kao i oni sa interesima u turizmu – ima dodatne mogućnosti, koje ljudi koji žive sa nama nemaju. Dovoljno je otići u bilo koje vojvođansko selo, heterogeno po nacionalnom sastavu stanovništva, i videti kakvi su traktori kod Srba, a kakvi kod Mađara. Zato je važno da sam, na često spominjanom sastanku 10. novembra, uspeo sa Viktorom Orbanom postići da se novi konkursi ukupne vrednosti od 4 milijarde forinti objave nakon trogodišnje pauze. Ovo nije sitnica, čak ni u pogledu jednog državnog budžeta ovih dana. Konkursi su objavljeni, a mali poljoprivrednici i mali preduzetnici mogu da se prijave od 5. decembra. U međuvremenu su me iz kabineta premijera Mađarske obavestili, da su neophodan novac obezbedili, pa kada istekne rok za podnošenje prijava, Fondacija „Prosperitati” može odmah da krene sa evaluacijom prijava, a nakon toga može da počne isplata. U ekonomskim stvarima, ovo je maksimalan manevarski prostor koju jedna manjinska stranka može da dostigne. A mislim da ovo uopšte nije mala stvar.

Niste samo nosilac izborne liste i vršilac dužnosti predsednika SVM-a, već i do sada lider njene poslaničke grupe u narodnoj skupštini. Šta bi trebalo da bude u fokusu aktivnosti SVM-a u narednom ciklusu vlasti?

– Na ovo pitanje je izuzetno lako odgovoriti. I moje lično poslaničko iskustvo od skoro 17 godina pokazuje da je jedan od glavnih zadataka manjinske politike odbrana postignutih rezultata. Možete da sanjate o novim stvarima, uvek postoje novi projekti koje treba realizovati, ali morate se boriti godinama, ponekad decenijama, da biste sve realizovali. Mora se voditi računa da ne dođe do nazadovanja u oblasti zaštite prava manjina, ali i, na primer, u slučaju otvaranja odeljenja sa malim brojem učenika. Zato je važno da predstavnici mađarske zajednice u Vojvodini, u bojama SVM-a, budu tamo gde se donose odluke i svakodnevno brinu o ovim stvarima. Pošto je dosta velikih projekata – poput železničke pruge Segedin–Subotica, ili akva-parka na Paliću – završeno, a železnička investicija Beograd–Budimpešta se privodi kraju, otvaraju se budžetske mogućnosti za formulisanje novih projekata. Ako ovoga puta zaista ne budemo morali planirati samo na godinu dana, ili godinu i po – odnosno neće biti vanrednih izbora –, onda ćemo u narednom ciklusu vlasti moći da realizujemo nove projekte, slične pomenutim.

Nyitókép: Balint Pastor (Foto: Edvard Molnar)