Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Savez vojvođanskih Mađara nedavno je usvojio strategiju veštačke inteligencije, tako da, kako je stranka i saopštila, vojvođanska mađarska zajednica može da se pohvali jednim sopstvenim ovakvim dokumentom za period između 2026. i 2033. godine. Ovo je usklađeno ne samo sa dokumentima o veštačkoj inteligenciji u Mađarskoj i Srbiji, već i sa smernicama Evropske unije. Ali šta ova strategija zapravo znači za vojvođansku mađarsku zajednicu, pitali smo dr Balinta Juhasa, predsednika izvršnog odbora SVM-a.
Javna rasprava u onlajn prostoru završena je krajem marta. Koliko je sugestija pristiglo i na koje se oblasti one odnose?
– Strategiji veštačke inteligencije je – kako i priliči – prethodila javna rasprava u onlajn prostoru. Primljeno je sedam različitih primedbi i predloga za dopunu i izmenu. S jedne strane, bilo je sugestija u vezi sa poljoprivredom, službenom upotrebom jezika, velikim jezičkim modelima, kao i o upotrebi i obradi ekonomske terminologije i govornih dijalekata. Bilo je i nekih primedbi koji nisu ugrađeni, ali ćemo ih u osnovi primeniti prilikom obnove strategije. To se ticalo metoda primene veštačke inteligencije u malim i srednjim preduzećima, kao i njihove pripreme za to. Trudili smo se da održimo ravnotežu u pogledu detalja kroz celu strategiju, odnosno da stvorimo jedinstvenu strukturu. Koristili smo jedinstvenu dubinu i jedinstven pristup.
Većina sugestija i predloga je uvrštena u dokument, ali ostatak će biti uključen kao dobra ideja samo tokom buduće primene.
Ideja za ovo je nastala tokom izrade nove regionalne i privredne strategije razvoja. Na kraju, da li je kreirana jedna samostalna strategija veštačke inteligencije ili će ona biti deo strategije privrednog razvoja?
– Odgovor na ovo pitanje je i da i ne. Može postojati i samostalno kao zasebna strategija, ali kada smo radili na pripremi druge strategije privrednog razvoja, svesno smo ostavili prostora, jer su se potreba i zadatak mogućnosti, koncepta i strategije primene veštačke inteligencije u Vojvodini već tada pojavili. Dakle, svesno smo unapred postavili temelje u drugoj strategiji privrednog razvoja. Ostavili smo ova vrata otvorena, svesni da primena veštačke inteligencije u razvoju poslovanja i u poljoprivredi Vojvodine već danas igra ozbiljnu ulogu. Moramo o tome dublje razmisliti. Posebna strategija će detaljnije razmotriti i obraditi ova pitanja, definisati strateške pravce, ciljeve i mere. Tako je i bilo. Dakle, kao oblast veštačke inteligencije sama po sebi, može postojati samostalno, ali se može tumačiti u celini zajedno sa strategijom privrednog razvoja.
Kojim ciljevima i pravcima se bavila ili se bavi ova strategija veštačke inteligencije?
– Uključenost stručnjaka je bila široka. U osnovi, inicijalna konferencija definisala je oblasti kojima se strategija takođe bavi. Prilikom organizovanja ove konferencije, procenili smo gde i u kojim oblastima postoji napredak u pogledu veštačke inteligencije u Vojvodini, gde postoje modeli, putevi i mogućnosti za brz nastup. Trenutno se zdravstvu i poljoprivredi daje istaknuta uloga, kao i obrazovanju, službenoj upotrebi jezika i razvoju industrijskog poslovanja. Verujem da su ove oblasti fundamentalno najvažniji. Tim za zdravstvo je bio veoma jak, detaljno su se time bavili. Ovde postoje ogromne mogućnosti za brzo istupanje, ne samo u Vojvodini, već širom sveta. Postoje ogromne mogućnosti u pogledu medicinske dijagnostike, jer bi se skratilo vreme u pogledu prepoznavanja bolesti i određivanja hirurških postupaka lečenja. Takođe može premostiti nedostatak ljudskih resursa. Ne treba zaboraviti oprez, pa ne treba da se oslanjamo isključivo na veštačku inteligenciju, već je treba ugraditi u procedure tako da postane podrška svakodnevnom životu i ljudskim resursima.
Kako će mađarska zajednica u Vojvodini u svakodnevnom životu osetiti postojanje jedne ovakve strategije veštačke inteligencije?
– Prilikom razvoja svake strategije, najvažnije je da ona ne leži u zadnjoj fioci. Prikupljena je baza znanja koja nam je dostupna. Na konferenciji je učestvovalo skoro 70-80 stručnjaka, a većina njih je bila uključena u razvoj ovog dokumenta.
Primena svake strategije zavisi od donosilaca odluka. Što se tiče vojvođanskih Mađara, pitanje je da li će mađarska zajednica u Vojvodini imati političku moć i sposobnost da u budućnosti ostvari svoje interese kako bi ih ostvarila. To znači da možemo pronaći partnere na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou u Srbiji i Mađarskoj, obezbediti kontinuitet, kako bi sve što je stavljeno na papir postalo deo svakodnevnog života. To je svakako vodič i kompas za donosioce odluka i kreatore projekata.
Da li trenutno postoji takva snaga za zastupanje interesa zajednice?
– Verujem da takva snaga postoji još od 1996. godine, a ta snaga se zove Savez vojvođanskih Mađara.
Proteklih deset godina se pokazalo da formulisana strategija stvaranja zajednice i ekonomskog razvoja vojvođanske mađarske zajednice ima opipljive i konkretne rezultate. Sve ovo je doprelo do četrdeset opština, brojnih sela i gradova, 190 naselja, i oblikovalo se u formi 16.074 projekta. Ovi projekti su podržali i dali mogućnost za 70.000 vojvođanskih Mađara da ostanu u zemlji. Na sličan način ćemo delovati i ubuduće uz podršku mađarske zajednice u Vojvodini, kako u vezi sa strategijom veštačke inteligencije, tako i sa strategijom privrednog razvoja, ili kombinacijom ova dva. Savez vojvođanskih Mađara je spremno za to, a rezultati to i dokazuju: 6.000 poljoprivrednika, 3.000 preduzeća, 700 novih preduzeća, 1.300 novih domova, više od 5.000 hektara kupljenog zemljišta su pokazatelji koji potvrđuju rezultate ovog rada. Spremni smo da postignemo slične ili čak bolje rezultate u budućnosti u pogledu strategije veštačke inteligencije i strategije privrednog razvoja. Hajde da dopremo do svakog naselja u Vojvodini gde žive Mađari. Hajde da dopremo do što većeg broja preduzeća i poljoprivrednika, kao i u sve oblasti gde se to može primeniti.
Nyitókép: Dr Balint Juhas (arhivski snimak)
