U postupcima za vraćanje imovine i rehabilitaciju, od kraja januara ove godine do danas 1787 građana obratilo je za savetodavnu pomoć pravnim službama koje su uspostavljene u šest vojvođanskih kancelarija CMH (Concordia Minoritatis Hungaricae). Iskustvo, međutim, svedoči da iako se nakon usvajanja odgovarajućih zakonskih propisa sve činilo jednostavnim i nedvosmislenim, proces rehabilitacije, nažalost, ne ide onako kako je bilo zamišljeno.
Subotički advokat Joža Laslo, jedan od onih koji su u ugovornom odnosu sa CMH kancelarijama i zastupaju građane u oblasti restitucije i rehabilitacije rekao je za „Mađar so“ da je iznenađujuće da se tužilaštva u svim vanparničnim postupcima za rehabilitaciju suprotstavljaju zahtevima, te da se, nažalost, zakonska mogućnost da tužilaštvo ne osporava zahteve građana u praksi ne ostvaruje. –Dosadašnje iskustvo sa postupanjem tužilaštva ne sledi onaj duh zakona u odnosu na koji je krajem prošle godine vladin stav bio sasvim nedvosmislen. U svetlu svega toga nam je opao optimizam, a naročito onda kada smo videli da i po pravilu pozitivnim prvostepenim odlukama sudova sledi žalba tužilaštva – rekao je Joža. On je naveo i da sam ima pet predmeta u kojima je doneta pozitivna prvostepena odluka suda, a da je tužilaštvo u svih pet predmeta uložilo žalbu. – U jednom predmetu je novosadski Apelacioni sud već i uvažio žalbu tužilaštva, izmenio prvostepenu sudsku odluku i odbio zahtev za rehabilitaciju – precizirao je Joža. Prema njegovim rečima, nakon drugostepene odluke moguć je već samo vanredni pravni lek. - Ukoliko se nijedno od dva pravna sredstva koja su na raspolaganju ne pokažu uspešnim, onda ne preostaje drugo nego razmotriti pokretanje postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava – dodao je Joža.
U vezi sa radom službe pravne pomoći na planu restitucije i rehabilitacije, pravnica Ljiljana Maglajčić je rekla da prema dosadašnjim iskustvima najviše zainteresovanih tokom procesa zapne u fazi vezanoj za arhive i katastre, naravno ne zbog sopstvene greške. Jedna stranka, prema njenim rečima, u septembru je za katastar dobila termin za 20.novembar, odnosno vreme čekanja iznosi preko 60 dana. Prema odgovarajućem zakonu, različitim državnim organima je eventualno 60 dana raspolaganju za izdavanje traženih dokumenata – navela je Maglajčić i dodala da prema njenim informacijama u subotičkom arhivu i katastru oko 1600 molbi čeka na obradu.
Govoreći o najučestalijim problemima sa kojima se u praksi susreću, pravnica je rekla da se u oblasti restitucije oni vezujuza pitanje komasacije obradivog zemljišta , odnosno da je svojevremeno konfiskovano zemljište ušlo u komasacionu masu i da je izmenjena parcelizacija, te da je teško utvrditi koji je bio originalni broj parcele konfiskovanog zemljišta. Prema njenim rečima, Agencija za restituciju od građana oko dva meseca nakon što oni predaju zahtev za vraćanje imovine traži rešenje o komasaciji i originalni broj parcele, a problem sa tim u vezi je što katastar nije obavezan da izda te dokumente. –Smatram da postoje dve mogućnosti – ili da se izmenama zakona katastri obavežu na izdavanje traženih dokumenata, ili da se oni ubuduće više ne traže – kazala je Maglajčić.
