Povodom stava potpredsednika Vlade Vojvodine i pokrajinskog sekrertara za poljoprivredu Gorana Ješića da sva poljoprivredna gazdinstva treba da budu osigurana i da bi to trebalo da bude uslov za dobijanje bilo kakvih subvencija, predsednik Udruženja poljoprivrednika Subotice Arpad Kiš ocenio je da bi vezivanje isplate bilo kakvih subvencija u poljoprivredi za takav uslov dovela seljake u mnogo gori položaj od onog u kojem se sada nalaze.
Kiš je naveo i da osiguranje poljoprivrednih gazdinstava nije karakteristično ni za susedne,čak ni za evropske zemlje, a da broj gazdinstava koja u su Srbiji osigurana ne dostiže ni pet odsto. – Jednostavno se ne isplati sklopiti osiguranje. Većina seljaka ne sklapa osiguranje zbog toga što se suma uložena tokom deset godina u osiguranje ne može da se povrati u tom roku. Možda jednom u deset godina dobiju obeštećenje. Istovremeno, više je procedure, moljakanja i rasprave oko obeštećenja nego što je dobit- ocenio je Kiš za „Mađar so“.
Prema mišljenju republičkog poslanika Saveza vojvođanskih Mađara Arpada Fremonda, ideja da sklapanje osiguranja bude uslov za isplatu subvencija ne bi bila loša, ukoliko bi od strane poljoprivrednika postojalo odgovarajuće poverenje u osiguravajuće kuće. On navodi da iskustvo pokazuje da kada je šteta mala, da su onda isplate obeštećenja u redu, ali da to veoma loše ide prilikom većih šteta. – Proizvođači pre svega zameraju što niko ne kontroliše osiguravajuće kuće i niko ne štiti interese poljoprivrednika – rekao je Fremond. Dodao je da osiguravajuća društva i seljaci ne sklapaju ugovore, već obveznice osiguranja u kojima se navode uslovi, ali da prema iskustvu poljoprivrednika osiguravajuće kuće kada nastupe štete pokušavaju da promenu te uslove kako bi oni bili po njih najpovoljniji.
-Nema politike osiguranja, nisu postavljena pravila igre, a da pravila igre postoje, onda bi bila sprovodljiva ideja da se osiguranje tretira kao uslov. Međutim, prema iskustvu, kada nešto učinimo obaveznim, onda to uvek izazove otpor kod proizvođača. Nikada ništa neće biti tako uspešno ako kažemo da je to obavezno, umesto da kažemo da ovo preporučujemo i da uz to idu i subvencije. A, kada bi osiguranje postalo obavezno za sve, onda bi država skinula sa sebe brigu koju može da prouzrokuje jedna elementarna nepogoda – prokomentarisao je Fremond.
Republički poslanik je zaključio da najveći problem predstavlja činjenica da proizođači stalno treba da dokazuju osiguravajućim društvima da su u pravu, da na njivama treba da se pogađaju, pa da čak skoro u svim slučajevima dolazi do raspravljanja između proizvođača i osiguravajuće kuće. -Ako se, međutim, ne bi trebalo raspravljati zbog osiguranja i kada bi proizvođači imali kome da se obrate po pitanjima osiguranja, u tom slučaju bi bili mnogo otvoreniji prema ovom pitanju – konstatovao je Fremond.
