I nadalje tvrdim da bi trebalo davati subvencije na osnovu poljoprivrednih površina, nezavisno od toga čime se seljak bavi na toj površini. Pored toga, bilo bi važno uvideti da mi ne bi želeli da budemo kupci, bilo da je reč o stočarstvu, ili proizvodnji žitarica ili voća, nego proizvođači, prodavci. Bojim se da sve dok se mere budu donosile a da se sve ovo ne uvažava, da dotle njihov napor neće dati rezultata – izjavio je povodom novih mera Vlade Srbije za prevazilaženje posledica suše Arpad Kiš, predsednik Udruženja poljoprivrednika Subotice. On je rekao da se najvećem broju usvojenih mera „ne raduje“ i naveo da bi svim proizvođačima trebalo plaćati subvencije na osnovu površina, te da bi zahvaljujući tome mogla da se reši problematika jesenje i prolećne setve, kao i da bi na duge staze to bilo najefikasnije. Predsednik Udruženja poljoprivrednika Subotice je dodao i da kontinuirano održavaju kontakt sa proizvođačima i da su „svi seljaci istog mišljenja – da bi podrška na osnovu površina, prema njihovom mišljenju, rešila sve probleme“.
-Naravno, ovako se država ponaša u situaciji kada nema novca i ako nema ni nameru da nekako stvori novac i dostavi ga seljacima. Vlada se uvek izlazi sa takvim predlozima koji ne donose trajno rešenje. I sada govore o brisanju obaveza, kao primer navodim mogućnost odlaganja isplate doprinosa za odvodnjavanje. Ali, šta je sa onim seljakom koji je pošteno uplatio doprinos za 2011. godinu? Da ne govorim o tome da će 2013. odjednom trebati da se isplati taj zaostatak, a ništa ne garantuje da će seljaci onda biti u boljem položaju. Umesto ovoga, trebalo bi podržati nova ulaganja i razvoj putem podrške na osnovu površina, jer ove godine, ne samo zbog suše, nego i zimskih mrazeva, prolećnog grada i potom letnje žege samo u Subotici ukupno na 83 hiljade hektara treba da se suočimo sa prosečnim smanjenjem prinosa od 70 odsto kod bilo koje kulture – rekao je Kiš.
Komentarišući novousvojene vladine mere za prevazilaženje posledica suše, Kiš je rekao da je „trgovački lobi, izgleda, uspeo da se ugradi u uredbe“.- To da će robne rezerve želeti da kupe 200.000 tona merkantilnog kukuruza na domaćem tržištu je tragično zbog toga jer znamo da robne rezerve robu uvek otkupljuju po cenama ispod tržišnih. Cilj im je da snize cene žitarica, što znači da će i ono malo što je rodilo biti prodavano ispod cene. Potpuno će uništiti porodična gazdinstva – ocenio je Kiš.
Prema rečima predsednika udruženja koje okuplja subotičke poljoprivrednike, gazdinstva će „nokautirati“ i to što će zemlja olakšati uvoz, čime neće štititi proizvođača žitarica, nego prednost dati trgovcima. – U inostranstvu će moći da se nađe roba dobrog kvaliteta, jer negde uvek dobro rodi. Međutim, time se podržava trgovina, a ne lokalni proizvođač. Ne govoreći o predloženom brisanju plaćanja zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, što je jedan nonsens, jer se ovim izlazi u susret onim velikim poslovnim ljudima kojima može da se „zahvali“ što je cena zakupa zemljišta u državnoj svojini po hektaru dostigla 35-40.000 dinara. To niko ne podržava. Da se ne govori o tome da posledično tome lokalne samouprave, pokrajina i državni budžet ostaju uskraćeni, a što dovodi do zaustavljanja investiranja –prokomentarisao je Arpad Kiš za „Mađar so“.
