Nejaka je ova država, sa slabim suverenitetom –odvratio je filozof i univerzitetski profesor dr Alpar Lošonc na upitanost šta je potrebno da bi država sredila svoje redove u pogledu pitanja koja decenijama važe za otvorena, oko Kosova, Vojvodine, lažne dileme „Evropa ili Rusija“, Zapad ili Istok...
-Iznutra je instrumentalizuju različite ekonomske grupacije boreći se za državne resurse, a onda tamo su i međusobno konkurentske inostrane grupacije kapitala i moći koje već davno prisvajaju prava da imaju reč – dodao je Lošonc. –Dačić treba da zna da je đinđićevska koncepcija koja Srbiju u Evropi može da zamisli samo sa Kosovom već davno postala neizvodljiva. Ali, treba pronaći formu, njena logika je da gubitak teritorije valja nadomestiti što većom cenom i da se valja pogađati. U svakom slučaju, mnogi slažu kulise farse. Time može da se objasni ironija istorije koja nas zahvata. Oni koji su pre dvadeset godina u interesu srpske zemlje vikali rat - sada bez bolećivosti prodaju istu tu zemlju Arapima. Nekadašnji Šešeljevi paževi će biti oni koji će nas udariti po prstima ako se ne prilagođavamo evropskim normama, to se već dešava, čak se čuje da pojedine velike sile, jednako zapadne i istočne, upravo ove pomoćnike guraju u prvi plan. Oni su danas pouzdaniji nego, recimo, nekadašnja predsednica Saveta za borbu protiv korupcije koja je isuviše ozbiljno shvatala svoj zadatak, a na kraju su je međunarodni iskritikovali da ne istražuje već toliko. Jednom rečju, veoma je zabavno sve ovo, mada pre iz ptičje perspektive –kazao je Lošonc u intervjuu za „Mađar so“.
-Važeća je stara izreka, prema kojoj se istorija ponavlja, prvo se javlja kao tragedija, drugi put se pojavljuje u formi farse – naveo je Lošonc komentarišući zbivanja u odnosu na Vojvodinu i njena ustavna prava. – U 1988. je za planere još postojala nada da će podgrejane patriotske emocije očistiti sve prepreke. U međuvremenu se ispostavilo da je kapitalistički konzumerizam savladao spremnost za žrtvovanje, na kraju je ostalo snage samo za nasilje bez rizika. U svakom slučaju, danas nema jogurta, ima surfovanja. Bilo je za očekivati, inače, na osnovu političkih kontura uspostavljenih prošle godine, da će pobedničke političke i ekonomske elite pokrenuti napad protiv demokrata sabijenih u Vojvodini. Ni inače ovde konstelacija nije bezgrešna, pomislimo samo na mučne stvari oko Razvojne banke Vojvodine, o kojima su liberalniji mediji ćutali kao grob. Očerupana je vojvođanska ekonomija. Novi Sad teško izdržava trku sa Beogradom. Ali, ima još šta da se prisvoji u interesu gomilanja kapitala, bilo bi dobro imati svevlast. Pojmu krize i inače pripada da se već pribavljena imovina ponovo deli, odnosno da se konture snage vlasti ponovo crtaju. Inače, naprednjaci su bili u najneudobnijoj situaciji u vezi sa protestom. Jadan, jadan Vučić: U Novom Sadu postoji ulica u kojoj na svakoj kući može da se nađe grafit koji pominje anacionalnost. Njemu bi baš bilo dobrodošlo da sa ciljem protivteže učestvuje u jednoj ovakvoj nacionalnoj ceremoniji, odnosno da bi se unekoliko povratila njegova stara slava. A u međuvremenu su ga njegovi inostrani mentori odvratili. A i naprednjacima bi takva rabota bila isplativa: oni nisu pobedili sa programom i sa nekoliko hapšenja zadovoljili su osvetničku želju ljudi koji očajnički traže leka za svoje probleme. U isti mah, nastupili su kao predvodnici borbe protiv korupcije, što je podiglo indeks njihove popularnosti. Ali, ni to ne traje večno. U slučaju Vojvodine, sa većom težinom nastupa ekonomski nego nacionalni momenat. To sada bolje osigurava vlast – konstatovao je Lošonc.
