Velike mitinge dobro je gledati-slušati zato jer se iz njih može naučiti jer, recimo, jedan gradonačelnik (i ne bilo kakav, nego prestoničkog grada) neosporno može biti samo obrazovan i sledstveno tome raznoliko školovanom narodu može da govori samo mudrosti. Dakle, masovni protest nije samo izražavanje mišljenja demonstracijom sile, nego može biti i prosvetiteljski čas istorije.
Takav je bio i prošlog petka. Starosedelački novosadski gradski vođa, naime, stavio je do znanja inače ne preterano ushićenom narodu da je Vojvodina oduvek bila deo Srbije i da će to i ostati. Nije on ovamo stigao sa Kosova ili iz Bosne, nego je rodom iz ovog grada, biće tako da je i istoriju ovde učio i sada je – ako i sa ponekom rečenicom – zahvaljujući televiziji i podučavao milione širom Srbije. Pristojno je da mu verujemo, jer jedan eminentan političar ipak ne govori zbrda-zdola. Mada 1918. ili trijanonska 1920. koja je tada uspostavljenu situaciju sankcionisala ipak nisu bile u starom veku, a ni Monarhija nije važila za zanemarljivu patuljastu državu – piše u belešci u „Mađar so“-u.
