Od sredine osamdesetih godina Srbija je zemlja zatvorena u vremensku mašinu, koja funkcioniše kao gramafon sa pokvarenom pločom. Urušavanje, nacionalistička histerija i suprotstavljeni odnos započeli su 1988. sa tadašnjom jogurt-revolucijom, Gazimestanom, sa Ušćem, sa Osmom sednicom i ostalim događajima, da bi se nastavili sa ratovima, porazima, urušavanjem. Nikako zemlja da dobije onaj snažan zamah koji bi je istrgnuo iz tog đavolskog kruga i zbog toga, čim stigne do određenog nivoa, slično gramafonskoj igli, skoči unazad pet, deset, dvadeset ili baš 25 godina i kreće ista pesma.
Nama je, međutim, ova pesma već jako dosadila, bilo bi dobro promeniti ploču. Ili razbiti gramafon. Danas je već ionako izašao iz mode – navodi se, pored ostalog, u komentaru „Mađar so“-a.
