2024. június 14., péntek

Stvaranje dodatne vrednosti kroz saradnju

Sa stanovišta zajednice, važno je uspešna ostvarenja učiniti vidljivim

U organizaciji Fondacije „Prosperitati”, uz podršku Državnog sekretarijata za nacionalnu politiku kabineta premijera Mađarske i Udruženja preduzetnika vojvođanskih Mađara, i uz stručno partnerstvo „Design terminala”, u oktobru prošle godine počela je treća sezona Mentorskog programa Vojvodine. U ovom je učestvovalo 77 mentorisanih – njihov broj se skoro udvostručio u odnosu na ranije – i 26 mentora.

Jedna od novosti aktuelne sezone mentorskog programa je da su oni mentorisani koji su već učestvovali u programu mogli ponovo da se prijave, što u drugom ciklusu nije bilo moguće. Balint Juhas, upravitelj Fondacije „Prosperitati” je govorio za naš list o završetku sezone koji se očekuje u maju ove godine, iskustvima stečenim tokom prethodnih i aktuelnostima programa ekonomskog razvoja.

Šta se do sada dogodilo u trećoj sezoni?

– Ne samo program ekonomskog razvoja, već i program mentorstva je inicijativa koja je počela u Vojvodini, a vremenom su se u programski niz uključili i iz Transilvanije, Slovačke i Baranje. Mentorski program koji podržava Državni sekretarijat za nacionalnu politiku usko je isprepleten sa programom ekonomskog razvoja koji podržava Ministarstvo spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske, delom i zbog toga što su većina učesnika korisnici programa ekonomskog razvoja. Tako se rodila ideja da preduzetnici koji grade uspešan biznis treba nešto da uzvrate zajednici. Prva dva ciklusa su nam potvrdila da je ideja bila svrsishodna. U trećem krugu vidimo da su neki od bivših mentorisanih avanžovali do statusa mentora, što dokazuje da su stekli adekvatno znanje i samopouzdanje. Želimo da razvijamo preduzetničku mikro-zajednicu i jačamo saradnju unutar zajednice. Posebno sam srećan što nas je Laslo Hernjak, koji je poreklom iz Vojvodine, počastio svojim prisustvom kao gost predavač na poslednjem sastanku održanom u Novom Sadu ove nedelje. Laslo Hernjak je započeo izgradnju brenda i razvio proizvode koji su odredili uspeh ne samo njihovog poslovanja, već i čitavog regiona. Inače, trudimo se da teme i predavače prilagodimo potrebama učesnika. U tom duhu tražimo predavače koje su učesnici istakli prilikom popunjavanja upitnika, a za date teme tražimo predavače koji su kredibilni u svojoj oblasti stručnosti. Takođe je važno znati da se mentori i mentorisani ne sastaju samo na predavanjima, jer postoje i domaći zadaci, ali i zajedničke aktivnosti, koje mogu biti i u vidu saradnje, pristupa tržištu ili otkrivanja tržišnih niša.

Kakva su vaša dosadašnja iskustva sa mentorskim programom?

– Počevši od prvog ciklusa, u programu se gotovo kao aksiom pojavljuje izjava velikih preduzetnika po kojoj se ne postavlja pitanje koliko puta je neko pao, već koliko puta je ustao. Tržišno vodeće velike kompanije, ili kompanije sa dominantnim tržišnim udelom ili obimom proizvodnje u svojoj oblasti, pa čak i na evropskom nivou, priznaju da su već nekoliko puta imali pad, ali ih to nije obeshrabrilo, stale su na noge i krenuli ispočetka. Ovo je jedan od ponavljajućih motiva mentorskog programa, ili čak se može reći i vodeći princip. Takođe je važno naglasiti da mentorski program ima moć formiranja zajednice. U Vojvodini se sada formirala preduzetnička zajednica čiji se predstavnici međusobno poznaju, sarađuju i opredeljeni su prema zajednici. Ovo poslednje se manifestuje ne samo u održavanju međusobnih odnosa, već i, na primer, u prihvatanju pitanja koje se tiču zajednice. Preduzetnici stipendiraju studente, pomažu sportska i kulturna udruženja, ali na njih se može računati i u drugim situacijama koje imaju pojačanu potrebu za podrškom. Pored uspešnog poslovanja i stvaranja životne egzistencije za hiljada porodica, ovo je svakako dodatna vrednost, jedan višak vrednosti.

Šta je praktičan rezultat činjenice da je program ekonomskog razvoja počeo da čini preduzetničku sferu vidljivom?

– Ovo je važno na nekoliko načina. U osnovi, naš glavni zadatak je da podržimo investicije, ali formiranje zajednice i transfer znanja su takođe definišući elementi programa. Sa stanovišta programa i zajednice, neophodno je upoznati priče o uspehu. Među početnicima postoje priče o uspehu baš kao i među velikim preduzećima. Važno je videti da je ovde, u Vojvodini, moguće stvoriti egzistenciju i dovesti ideju do uspeha. Isticanje pozitivnih primera je u najmanju ruku jednako važno kao i razgovor o problemima. Ovo poslednje predstavlja određujući element analize situacije i pripreme za akciju, ali kada govorimo o uspesima, u nekim slučajevima smo stigli od problema do rešenja, a sa druge strane potvrđujemo u zajednici da je moguće dovesti ideju do uspeha. Kada predstavljamo dobar projekat, ne prikazujemo samo porodični biznis, već i one koji se bave tim poslom, koji zahvaljujući njemu svoju egzistenciju zasnivaju u svojoj zemlji. Danas u Vojvodini i Srbiji postoji mnogo preduzeća – posebno u naseljima i njihovoj okolini u kojima je došlo do realizacije razvojnih programa velikog obima – u kojima ljudi sa odgovarajućom stručnošću mogu da nađu zaposlenje.

Balint Juhas: Važno je videti da je i ovde, u Vojvodini, moguće stvoriti egzistenciju i dovesti ideju do uspeha (Foto: Edvard Molnar)

Balint Juhas: Važno je videti da je i ovde, u Vojvodini, moguće stvoriti egzistenciju i dovesti ideju do uspeha (Foto: Edvard Molnar)

Šta se trenutno dešava u programu ekonomskog razvoja?

– Zbog nedostatka masovnijih konkursa može izgledati kao da fondacija ne funkcioniše, ali to nije tako. Prošle godine smo se iskoristili i dodelili 10 milijardi forinti subvencija. Ovo je polovina od 20 milijardi subvencija predviđenih za period od 2016. do 2019. godine. Ranije smo već sproveli konkurse za industrijske inovacije i razvoj turizma srednjeg i velikog obima, kao i konkurse za razvoj uslužne industrije i prerađivačke industrije poljoprivrede. Za prva dva je završen odabir, zaključivanje ugovora, osiguranje izvora i isplata. U slučaju poslednja dva, odluke su donete, finansiranje je etapno, ali kontinuirano. Uskoro ćemo imati priliku da sklapamo nove ugovore. Pored toga, do danas smo registrovali više od 14.500 uspešnih prijava, od kojih rok obaveznog održavanja nije istekao za više od 10.000, tako da ima posla. Program ekonomskog razvoja je živ i funkcioniše, praktično će biti zadataka i za naredne godine, ali smo uvereni – naravno uzimajući u obzir budžetske realnosti –- da ćemo moći da raspišemo nove konkurse u najkraćem mogućem roku, o tome je već govorilo nekoliko donosilaca političkih odluka.

Koliko je preduzetnika ostalo na nogama među onima kojima je period obaveznog održavanja već istekao?

– Stopa raskinutih ugovora je i dalje ispod 1 odsto. Ovo je dobro. Većina preduzeća i farmi koja su ranije radila i dalje rade. Što se tiče preduzetnika početnika, raspisali smo konkurse za njih 2016, 2018. i 2020. godine, na poslednji poziv uticala je epidemija korona virusa, ali i aktuelna energetska kriza i ratna situacija. U najvećem broju slučajeva, poteškoće se mogu rešiti privremenim obustavljanjem delatnosti i, kao posledica toga, odlaganjem perioda obaveznog održavanja, odnosno nema potrebe za likvidacijom poslovanja. I ovde mogu da kažem da je 90-95 odsto poslova održalo na nozi. Ova stopa je i dalje mnogo viša od onih koje se inače beleže u slučaju programa koji podržavaju novoosnovana preduzeća.

Nyitókép: Balint Juhas se obraća učesnicima mentorskog programa na sastanku u utorak u Novom Sadu (Foto: Andraš Otoš)