Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom.
Našem novinskom članku pripada i foto-galerija!
Zbog letnjih toplotnih talasa i nedostatka padavina, nivo vode u našim prirodnim vodama je pao na kritičan nivo. Iako se očekivalo poboljšanje sa dolaskom jeseni, stanje Ludaškog jezera je ostalo zabrinjavajuće. Pošto potencijalno nadležna javna preduzeća još uvek nisu pružila nikakve suštinske informacije o situaciji, biolog Ištvan Hulo je ukazao na to da jezero trenutno postoji gotovo samo zahvaljujući prečišćenim otpadnim vodama. Da bi se spasilo ovo zaštićeno područje, uklanjanje mulja i dopunjavanje vodom (na primer iz Tise) bili bi neophodni pre nego što ovaj jedinstveni divlji svet potpuno iščezne.
Tokom leta koje je prošlo, mnogo se govorilo o stanju naših prirodnih voda. Vodostaji naših reka i jezera su značajno opali zbog nedostatka padavina i toplotnih talasa. Dolaskom jeseni, svi su očekivali da će se situacija poboljšati, ali to se nije dogodilo u svim slučajevima. U izjavi datoj našim novinama pre mesec dana, Adrian Satmari, predsednik opštine Bačke Topole, skrenuo je pažnju na stanje Bačkotopolskog jezera, važnost njegovog spasavanja, kao i na moguća rešenja. Predsednik opštine se već dugo bavi situacijom Bačkotopolskog jezera. U svojoj objavi na Fejsbuk stranici pre godinu dana napisao je da su ranije zahtevali od JP „Vode Vojvodine”, preduzeća koje održava jezero i ima punu nadležnost nad njim, da zabrani navodnjavanje, zbog čega je ono zabranjeno 2025. godine. Navodnjavanje iz Ludaškog jezera je takođe zabranjeno, ali su do naših novina stizali izveštaji da se voda jezera ipak koristi za navodnjavanje. Vodostaj Ludaškog jezera je poslednjih nedelja pao na zabrinjavajući nivo, što može uticati i na divlje životinje u tom području.
Obratili smo se Javnom preduzeću „Palić–Ludaš”, koje upravlja tim područjem, sa našim pitanjima o stanju Ludaškog jezera, pre svega u vezi sa vodostajem jezera. Saznali smo da oni nisu odgovorni za njegovo održavanje i razvoj, i da taj zadatak obavlja Javno preduzeće „Vode Vojvodine”. Međutim, kada smo se raspitali, pres služba ovog drugog preduzeća nam je odgovorila da se obratimo Javnom preduzeću „Palić–Ludaš”.
Tako su naša pitanja za sada ostala bez odgovora, ali nam je na raspolaganju bio biolog Ištvan Hulo, koji dobro poznaje to područje. Kao odgovor na pitanje naših novina, rekao je da i Palićko jezero i Ludaško jezero, koja su naša poslednja velika slana jezera, trenutno imaju vodu samo zahvaljujući postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda grada Subotice.
– Palićko jezero i Ludaško jezero se takođe mogu smatrati slanim jezerima koja su postala slatkovodna. Nalazimo se na južnom rubu peščane pustare i ispod peska se nalazi vodonepropusni sloj, usled čega je nekada u našem regionu bilo manjih vodenih staništa. Palićko jezero i Ludaško jezero bila su slana jezera, natrijum karbonatna, alkalna jezera. Nije škodilo ovim jezerima ako su povremeno presušivala. U takvim vremenima, obogaćivala su se solima natrijum karbonata. Jezera su se presušila leti, a zatim su ostatak godine bila prekrivena vodom. Ali sada nijedno naše jezero nije u svom prvobitnom stanju. Oko deset miliona kubnih metara prečišćenih otpadnih voda stiže ili je stizalo u jezero svake godine, i sa ovim, a ranije i sa podzemnim vodama, nivo vode se približno stabilizovao, a prestala su i ranije tipična periodična potpuna isušivanja. Nije moguće održavati konstantan nivo vode u jednom nekadašnjem slanom jezeru, jer ono postaje mutno, pa ovaj mulj prekije dno jezera, i u njemu više neće biti života, rekao je naš sagovornik, dodajući da ovaj zagađeni mulj na dnu jezera treba ukloniti, za šta postoji nekoliko rešenja.
Drugi problem je što su se podzemne vode slegle na peščanom grebenu između Dunava i Tise, i što je isparavanje ogromno na visokim temperaturama.
Lanac ishrane tipičan za slatinske livade već je nestao u tom području
Ovaj biolog je rekao da je Ludaško jezero ranije napajao potok Kereš, ali da već 15-20 godina taj potok ovo jezero ne snabdeva vodom. Međutim, voda koja dolazi iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Subotice, uprkos činjenici da postrojenje za prečišćavanje radi sa visokom efikasnošću, sadrži hranljive elemente, koji su hrana za alge koje daju vodi jarko zelenu boju.
– Jezero i njegova okolina su rezervat prirode, koji uživa najviši stepen zaštite u zemlji, i ako ozbiljno shvatimo donete odluke i pravosnažne zvanične uredbe, onda se rešenje za problem jezera mora pronaći što je pre moguće. Postoje tehnička rešenja. S jedne strane, veća količina vode mogla bi se dovoditi ovde iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Subotice, dok bi drugo rešenje bilo izgradnja sistema iz Tise. Tisa lepo napaja ribnjak Kapitanskog rita, a voda iz ove reke bi trebalo da se prevede i ovde. Sve je to samo pitanje novca. Treće rešenje bi bila voda iz Dunava, ali to je malo dalje. Dakle, rešenje postoji, ali izgleda da niko nije spreman da se bavi ovim jezerom, a divlji svet polako izumire, naveo je Ištvan Hulo.
Naš sagovornik smatra Ludaško jezero živim muzejem, ali istovremeno je lanac ishrane tipičan za slatinaska staništa već prestao da postoji u tom području.
– Močvarna i ritska područja u našem kraju su presušila, mnoge bezimene bare, kanali i baruštine su nestale, a njihov divlji svet je izumro. Ludaško jezero pruža utočište životinjskim i biljnim vrstama. Ono je važno iz više aspekata, donekle zamenjuje osušena staništa, ili na primer, u pogledu migracije ptica. Posebno je važno zimi, jer je važno zimovalište, gde u to vreme stiže otprilike 6–8 hiljada divljih gusaka. Trstenjaci cvrkutići i čaplje su našle dom u ovim tršćacima. Pored toga, želeo bih da istaknem područja u severnom delu jezera koja su obnovljena ispašom bivola i mađarskog sivog goveča, gde, pri višim vodostajima, postoji bogat život, sa pticama močvaricama, vivcima, muljačama i sprudnicima. Pošto u jezeru ima malo prirodne hrane, samo dve vrste riba mogu uspešno da prežive i razmnožavaju se u njemu, šaran i babuška. Genski fond šarana je neviđeno vredan. Mora se učiniti sve da se jezero sačuva kao živi muzej. Kako će se staništa menjati ubuduće, koje će vrste nestati ili tek doći, još uvek je nepoznanica, ali moramo raditi na tome da sačuvamo što više njegovih izvornih vrednosti i bogatstva, rekao je ovaj stručnjak.
U proteklim decenijama, zaštita životne sredine smatrala se pitanjem samo nekolicine, a njome su se prvenstveno bavili revnosni građani. Međutim, danas postoji mogućnost i potreba za aktivnom i sistemskom zaštitom prirodnih vrednosti u institucionalnim okvirima – a za to nije potrebno mnogo, samo poštovanje postojećih propisa i standarda, profesionalizam i rešenja koja se kod nas još ne koriste, ali se u nekim zemljama koriste već dugi niz vremena.
Nyitókép: Približno deset miliona kubnih metara prečišćene otpadne vode sliva se u Ludaško jezero svake godine (fotografija Edvarda Molnara)
