Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom.
Nedostatak padavina i nepodnošljive toplotne talase nisu trpeli samo ljudi, već i biljke na poljima. Od Ervina Kobrehela, predsednika Udruženja poljoprivrednika Sente, saznali smo da stanje ni kukuruza ni suncokreta ne daje razloga za zadovoljstvo među poljoprivrednicima. U ataru Sente kukuruz je skoro potpuno izgoreo, klipovi su u prisilnoj fazi zrenja, pa se očekuje slaba žetva. Mnogi poljoprivrednici, plašeći se suše, već su ranije kukuruz spremili u silose, koji će kasnije koristiti kao stočnu hranu. Situacija nije ništa bolja ni u slučaju suncokreta usled suše. Žetva suncokreta počela je ranije nego obično, poslednje nedelje jula. Prosečan prinos useva ove godine iznosiće oko 1.300 kilograma po hektaru, što je daleko ispod optimalnog prinosa. Inače, na području opštine Senta od početka godine do kraja jula palo je samo 220–230 litara padavina po kvadratnom metru.
– Biljka je mogla da preživi bez vode, ali više ne može da izdrži četrdeset stepeni bez vode, uz to što se vazduh ne hladi noću, objasnio je Ervin Kobrehel, predsednik Udruženja poljoprivrednika Sente. Rekao je da je kukuruz koji je ostao na poljima skoro potpuno izgoreo, klipovi su bili u prisilnom zrenju, zbog čega se od biljaka ostavljenih na poljima očekuju bleda i sitna zrna. Naravno, mnogi poljoprivrednici su posumnjali da žetva neće biti dobra nakon ovogodišnjih loših vremenskih uslova, pa je većina njih radije uskladištila rod u silose dok je još masa bila zelena, kako bi obezbedili svojoj stoci jesenje i zimske zalihe.
Ovaj stručnjak je istakao da je žetva suncokreta počela ranije nego obično, u poslednjoj nedelji jula. Čak ni preprodavci nisu bili u potpunosti spremni za prevremenu žetvu slabijih, izgorelih polja, pa je bilo teže dobiti otkupnu cenu. Ervin Kobrehel je ovih dana obavešten da će akontaciona cena iznositi 59 dinara, iako je ranije predviđano da će ona biti 50–55 dinara. Na osnovu toga, čini se da cena suncokreta raste i kod nas, slično kao i na inostranim tržištima. On je istakao da, iako je ova biljka najotpornija na sušu, ne može se očekivati optimalan prinos, odnosno 1600–2000 kilograma po hektaru. Prema rečima predsednika Udruženja poljoprivrednika Sente, čak i nakon žetve useva ostalih na već obrađenim poljima, ovogodišnja količina može dostići samo oko 1300 kilograma. Situacija je drugačija u naseljima duž Dunava u regionu Srema, gde su vremenski uslovi bili nešto povoljniji nego u oblasti Sente. U ovoj drugoj oblasti je od početka godine, pa do kraja prethodnog meseca, palo samo 220–230 milimetara padavina. Kao rezultat toga, u donjim slojevima njiva gotovo da nema vode, pa poljoprivrednici moraju da pribegavaju drugim sredstvima da bi se snašli.
Žetva suncokreta počela je već krajem jula u ataru Sente (fotografija Arpada Gergelja)
– Zalivalo se, ne toliko suncokret, koliko kukuruz, šećerna repa, pa čak i pšenica. Naravno, pitanje je koliko je navodnjavanje etično i koliko bismo trebali biti svesni toga. Na kraju krajeva, nakon što zalijemo ove useve, tovarimo ih na vagon ili brod i transportujemo ih u inostranstvo, tako da u suštini iznosimo našu pijaću vodu iz zemlje, objasnio je Ervin Kobrehel, koji ne poriče potrebu za navodnjavanjem, već bi samo podstakao poljoprivrednike naših krajeva da razmisle o tome.
Nepovoljna situacija je razlog za zabrinutost ne samo za ovu godinu, već i za ubuduće, jer ne samo da je kvalitet useva sve lošiji, već je i sve teže pridržavati se plodoreda koji je dosad predupredio mnoge probleme. Danas se samo nekoliko biljaka može uspešno gajiti: suncokret, pšenica i uljana repica. Pored toga, poljoprivrednike opterećuju i drugi problemi, za koje bi, prema rečima Kobrehela Ervina, rešenje mogao biti razvoj sistemske strategije.
– Troškovi uspostavljanja proizvodnje vezane za suncokret i kukuruz eksponencijalno su porasli. Kao rezultat toga, poljoprivredni proizvođači mogu da potroše samo iznos koji su dobili od države u vidu subvencija po hektaru u druge svrhe, za sopstvene troškove života, van svojih poljoprivrednih aktivnosti. Već isplaćenih 18.000 dinara prestavlja ogromnu pomoć za poljoprivrednike, a drugi deo subvencija po hektaru, koji je uvršten u poljoprivredni kalendar objavljen na proleće, u iznosu od 17.000 dinara, takođe bi predstavljao važan podstrek za mala poljoprivredna gazdinstva da prebrode ove teške godine, objasnio je on.
Kukuruzni klipovi su u prisilnoj fazi zrenja. Očekuje se nekvalitetna žetva sa sitnim zrnima (fotografija Arpada Gergelja)
Nyitókép: Kukuruz u ataru Sente je skoro potpuno izgoreo (fotografija Arpada Gergelja)
