Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom.
Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine objavio je nacrt strategije za službenu upotrebu jezika i pisma za period od 2027 do 2029. godine. Kako je navedeno, svrha ovog dokumenta je jačanje prisustva i prava na upotrebu mađarskog jezika u Vojvodini u oblasti obrazovanja i kulture, pri radu službenih organa, kao i u svakodnevnom životu. Ramona Tot, članica izvršnog odbora nacionalnog saveta zadužena za službenu upotrebu jezika i pisma, istakla je za naš list: iako su kontinuirano sprovođene analize manjeg obima usmerene na određene oblasti, već dugo nije rađeno jedno sveobuhvatno istraživanje koje obuhvata celu Vojvodinu. Zato je jedan od važnih ciljeva strategije koja je u pripremi da nadoknadi ovo.
– Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine je 2020. godine sproveo ciljano istraživanje među lokalnim samoupravama o tome da li su prevodilačke usluge dostupne u njihovim upravama, a u odsustvu takvih, kako obezbeđuju pripremu neophodnih prevoda. Ovo je pružilo važnu sliku lokalnih prevodilačkih kapaciteta, ali je obuhvatilo samo jedno područje upotrebe službenog jezika. Poslednje istraživanje o nacionalnom sastavu zaposlenih u sudovima i tužilaštvima, kao i o poznavanju terminologije potrebne za vođenje postupaka na mađarskom jeziku sprovedeno je 2015. godine, a njegovo ponovno sprovođenje je takođe već postalo neophodno, objasnila je Ramona Tot i istakla da podaci popisa stanovništva, izveštaji ustanova, iskustva u slučajevima pravne zaštite i prijave koje su pristigle u Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, kao i putem aplikacije „Zsebtükör” (Džepno ogledalo) takođe pružaju važne informacije, ali one ne zamenjuju ciljana istraživanja koja bi istovremeno ispitala kada, koliko često i sa kojim preprekama se mađarski jezik upotrebljava u obrazovanju, na radnom mestu, u zdravstvu, javnoj upravi i digitalnom prostoru, navela je članica izvršnog odbora.
Kako saznajemo, planirano je jedno sveobuhvatno istraživanje koje će obuhvatiti celu Vojvodinu i koje će istovremeno ispitati učestalost, okruženja, mogućnosti i prepreke uporebe mađarskog jezika, a sve to razvojem precizne metodologije za istraživanje i uključivanjem stručnjaka.
– Očekuje se da će ova studija obuhvatiti prikupljanje podataka putem upitnika, kao i lične intervjue i diskusije u fokus grupama, kako bismo ne samo dobili numeričke podatke, već i bolje razumeli šta stoji iza individualnih odluka i iskustava o upotrebi jezika, istakla je, a zatim nastavila: – OvoiIstraživanje treba da bude što šire, kako teritorijalno tako i društveno. Važno je da se u njemu odražavaju iskustva onih koji žive u naseljima većinski nastanjenim manjinama, kao i u rasejanju, a i da obuhvatimo ljude različitih uzrasta, obrazovnih nivoa i zanimanja. Želimo da obratimo posebnu pažnju na mlade ljude, jer njihove jezičke navike fundamentalno određuju budućnost mađarskog jezika u Vojvodini, rekla je Ramona Tot.
Dakle, ova studija bi obuhvatila u kojoj meri članovi zajednice koriste mađarski jezik u porodici, obrazovanju, na poslu, u javnoj upravi, u pravosuđu, u zdravstvu, u kulturnom životu, u medijima i u digitalnom prostoru. Ova studija bi takođe dala odgovore na to koliko dobro građani poznaju svoja prava na uporebu jezika, da li koriste te mogućnosti i sa kojim preprekama se u praksi susreću tokom administrativnih radnji. Međutim, pored iskustava stanovništva, važno je mapirati i institucionalnu stranu. Potrebno je ispitati da li su u lokalnim samoupravama i drugim javnim ustanovama dostupni kadrovski, stručni i tehnički uslovi neophodni za rešavanje administrativnih postupaka na mađarskom jeziku, da li su dostupni obrasci i informacije na mađarskom jeziku i kako su rešeni prevodilački poslovi, istakla je ona.
Trenutno se mađarski jezik službeno koristi na celoj teritoriji 28 od 45 lokalnih samouprava Vojvodine. Pored toga, službeno se koristi i na lokalnom nivou u ukupno jedanaest naselja još pet lokalnih samouprava, Apatin, Inđija, Irig, Kikinda i Pančevo. Dakle, mađarski jezik je prisutan u službenoj upotrebi jezika u ukupno 33 vojvodanske opštine, pri ćemu je javna uprava takođe višejezična u 28 opština, dok je u još pet dostupno samo pravo na takozvanu „vizuelnu upotrebu jezika”, odnosno obaveza prikazivanja višejezičnih znakova.
– Na osnovu iskustva, ostvarivanje prava na upotrebu službenog jezika značajno varira od područja do područja i od institucije do institucije. Generalno, upotreba mađarskog jezika bolje funkcioniše tamo gde postoji veća mađarska zajednica, tamo gde radi dovoljan broj zaposlenih koji govore mađarski, a rukovodstvo te ustanove takođe smatra višejezični rad važnim. U mnogim lokalnim samoupravama moguće je obavljati postupke kod matičara, administrativne i druge poslove na mađarskom, istakla je Ramona Tot, a zatim ukazala da se poteškoće javljaju prvenstveno u naseljima u raseljanju, kao i u institucijama čijim se radom centralno upravlja. U zdravstvu, pravosuđu, policiji i drugim državnim administrativnim postupcima, kao i u nekim javnobeležničkim kancelarijama, nema uvek zaposlenog koji govori mađarski ili adekvatne prevodilačke stručnosti. Takođe može predstavljati problem i to što obrasci, rešenja i informacije na mađarskom jeziku nisu svuda dostupni, a internet stranice za elektronsko rešavanje administrativnih poslova često rade isključivo na srpskom jeziku.
– Postoje i razlike u radu opštinskih i gradskih uprava. Neke lokalne samouprave obezbeđuju rešavanje administrativnih poslova i prevod na mađarskom jeziku sa svojim zaposlenima, dok druge koriste eksterne prevodilačke agencije ili stručna lica. Ovo drugo rešenje omogućava prevod zvaničnih dokumenata, ali nije uvek dovoljno za neposredno, usmeno rešavanje administrativnih poslova. Ostvarivanje prava na upotrebu jezika ne znači samo da će dokument naknadno biti urađen na mađarskom jeziku, već i da građanin zapravo može da koristi svoj maternji jezik tokom postupka. Postoji nekoliko razloga za nedostatke. To uključuje nedostatak zaposlenih koji takođe govore mađarski na odgovarajućem profesionalnom nivou i činjenicu da ni administrativni radnici ni građani nisu uvek u potpunosti svesni svojih prava na upotrebu jezika. U mnogim slučajevima, građani sami ne zahtevaju rešavanje postupka na mađarskom jeziku jer se plaše da će to usporiti ili zakomplikovati postupak, navela je, dodajući: – Nova strategija namerava da odgovori na identifikovane probleme sa nekoliko međusobno povezanih mera. Smatramo da je važno ne samo reagovati na pojedinačna kršenja prava, već razviti sistem koji kontinuirano prati stanje upotrebe mađarskog jezika, pomaže građanima da ostvare svoja prava i podržava ustanove u ispunjavanju svojih obaveza.
Jedan od prioritetnih zadataka je sprovođenje istraživanja upotrebe jezika koje obuhvata celu Vojvodinu, počevši od životnih situacija u kojima članovi naše zajednice koriste mađarski jezik, koliko dobro poznaju svoja prava na upotrebu jezika i u kojim oblastima nailaze na prepreke. Iz ovoga nastala baza podataka biće polazna tačka za kasnije mere, naglasila je.
Rekla je da će ova strategija takođe ojačati redovno praćenje ostvarivanja prava na upotrebu jezika, a takođe stavlja naglasak na razvoj institucionalnih kapaciteta.
– Želimo da podstaknemo da se znanje manjinskog jezika u službenoj upotrebi pojavi u klasifikaciji poslova na onim poslovima koji podrazumevaju redovan kontakt sa građanima. Takođe je potrebno obučiti administrativne radnike, prevodioce i druge stručnjake, posebno u oblasti mađarske pravne i administrativne terminologije, rekla je, a zatim nastavila rekavši da je jačanje vidljivosti mađarskog jezika takođe važan zadatak. – Upotreba službenog jezika može funkcionisati samo ako građani znaju svoja prava, usuđuju se da ih koriste i osećaju da je prirodno da se obraćaju institucijama na mađarskom. Stoga planiramo informativne kampanje, društvene programe i inicijative koje se obraćaju mladima, a istovremeno želimo da podržimo razvoj mađarskih društvenih prostora i digitalnog sadržaja, istakla je.
Na naše pitanje da li je uvođenje novih nacionalnih elektronskih registara, elektronskog upravljanja predmetima i digitalizacije pratilo sprovođenje prava manjina, rekla je: samo delimično.
– Uvođenje digitalizacije i nacionalnih elektronskih registara nesumnjivo je učinilo rešavanje mnogih predmeta bržim i jednostavnijim, ali istovremeno, ostvarivanje prava manjinskih jezika nije uvek pratilo ovaj proces. Jedan od zadataka nove strategije je da mapira koji nacionalni elektronski registri, administrativni interfejsi i digitalne usluge ne obezbeđuju adekvatno upotrebu mađarskog jezika. Identifikovani nedostaci moraju biti sistematizovani, a zatim moraju biti pokrenute modifikacije sistema u saradnji sa nadležnim ministarstvima, državnim organima i dobavljačima IT usluga, rekla je Ramona Tot.
Ipak, istakla je da je tokom sprovođenja strategije za period između 2021. i 2026. godine realizovano ili pokrenuto nekoliko važnih mera, ali kako je naglasila: u ovoj oblasti retko možemo govoriti o zadacima koji se mogu završiti jednom za svagda. Zaštita prava na upotrebu jezika, podsticanje upotrebe mađarskog jezika, praćenje rada institucija i pružanje informacija građanima su kontinuirani.
Jedan od važnih rezultata prethodnog strateškog perioda bio je kreiranje aplikacije „Zsebtükör”. Ova aplikacija pruža informacije o pravima građana na upotrebu jezika, a takođe pruža mogućnost prijavljivanja eventualnih nedostataka. Nastavljeno je praćenje ostvarivanja prava na upotrebu jezika, održavanje kontakta sa lokalnim samoupravama i drugim institucijama, rešavanje primljenih žalbi i priprema dokumenata na mađarskom jeziku, prevoda i terminoloških pomogala.
Nova strategija se nadovezuje na dokument od 2021. do 2026. godine. Ona će sačuvati mere koje su se pokazale efikasnim, dalje razvijati već kreirane alate i težiti da da odgovore na nove izazove koji su se pojavili u međuvremenu. Neće iznova krenuti sa poslom, već će ga nastaviti, usavršavati i činiti merljivijim, naglasila je.
U vezi sa razlogom zašto nova strategija obuhvata tri godine, rekla je da je jedan od razloga za to koordinacija strateških dokumenata nacionalnog saveta. Strategije u oblasti obrazovanja, kulture i javnog informisanja takođe ističu 2029. godine.
– Službena upotreba jezika i pisma usko je povezana sa obrazovanjem, kulturom i javnim informisanjem. Budućnost mađarskog jezika ne može se odvojiti od jezika na kojem deca uče, kulturnog sadržaja kojem zajednica ima pristup i jezika na kojem dobija informacije o javnom životu. Kroz koordinisane strategije, ciljevi i mere mogu se paralelno sprovoditi, međusobno pojačavajući njihove efekte, istakla je.
U vezi sa činjenicom da se strategija bavi i opadanjem broja pripadnika zajednice i da li ovaj fenomen preti gubitkom stečenih prava, rekla je da je smanjenje broja pripadnika mađarske zajednice ozbiljan i složen izazov, ali da sam pad stanovništva ne podrazumeva automatski gubitak već stečenih jezičkih prava.
– Prema važećim propisima u Srbiji, manjinski jezik mora biti uveden u službenu upotrebu na ravnopravnoj osnovi na celoj teritoriji date lokalne samouprave ako udeo manjinske zajednice dostigne 15 procenata na osnovu najnovijeg popisa. Međutim, ovaj prag se prvenstveno odnosi na obavezno uvođenje prava, a ne na prestanak već stečenog prava.
Princip zaštite stečenih prava stoga pruža pravnu sigurnost. Međutim, demografski pad i dalje može ugroziti stvarnu upotrebu mađarskog jezika u praksi. Drugim rečima, moramo razlikovati formalni opstanak prava od njegovog stvarnog ostvarivanja. Zakon može očuvati službeni status mađarskog jezika, ali ako nema nikoga ko ga koristi, nikoga ko služi građanima na mađarskom jeziku ili ako potrebni obrasci i elektronski interfejsi nisu dostupni, onda sadržaj ovog prava se može postepeno isprazniti, objasnila je, dodajući da pored zaštite stečenih prava, nova strategija mora podstaći građane da imaju svest i da koriste svoja prava, jer pravo na upotrebu jezika ostaje istinski snažno samo ako ga zajednica koristi i u svakodnevnom životu.
Javna rasprava o nacrtu strategije upotrebe službenog jezika i pisma počela je 7. avgusta 2026. godine i trajaće do 7. septembra. Nacrt je dostupan onlajn na veb stranici Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, gde zainteresovani mogu da se upoznaju sa njegovim sadržajem i pošalju svoje predloge i sugestije na navedene kontakt adrese.
Ramona Tot je takođe rekla da će u okviru javne rasprave biti organizovana i javna tribina sa ličnim učešćem, ali će informacije o tačnom vremenu i mestu održavanja ove tribine biti naknadno date.
– Javna rasprava je otvorena za sve zainteresovane strane, stoga očekujemo učešće i mišljenja svih pripadnika naše zajednice. Očekujemo učešće predstavnika lokalnih samouprava, upravnih i pravosudnih organa, obrazovnih, kulturnih, medijskih i zdravstvenih ustanova, kao i organizacija civilnog društva. Takođe očekujemo predloge lingvista, pravnika, prevodilaca, nastavnika, novinara, istraživača i drugih stručnjaka koji se bave pitanjem upotrebe jezika. Cilj javne rasprave je da se upoznaju sa što više gledišta, skrenula je pažnju članica izvršnog odbora nacionalnog saveta.
Nyitókép: Ramona Tot
