Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom.
Političke promene u Mađarskoj i predstojeći izbori za Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine oživeli su političku aktivnost vojvođanskih Mađara. Savez vojvođanskih Mađara (SVM) teži da održi svoju vladajuću poziciju, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) se obraća građanima gotovo svakodnevno, uglavnom sa saopštenjima, a nove organizacije takođe traže svoje mesto na političkoj sceni, kao što su Vojvođanski mađarski plenum (VMP), Pokret za novi početak vojvođanskih Mađara (VMU), a od nedavno i MALTER (Vojvođanski mađarski alternativni forum).
U razgovoru sa slobodnim novinarom Zoltanom Nemetom, penzionisanom novinaru dnevnog lista „Mađar so”, Alpar Lošonc je objasnio da, iako je pluralizam neophodan, opozicioni akteri moraju predstaviti realnu alternativu koja prevazilazi puke kritike upućene SVM-u. Takođe je istakao da sloboda i sposobnost manjinske zajednice da deluje ne mogu zavisiti isključivo od spoljnih impulsa – ni iz Budimpešte niti od studentskih pokreta u Beogradu.
S obzirom na to da se SVM duboko ukorenio ne samo u mađarski institucionalni sistem u Vojvodini, već i u svest biračkog tela tokom protekle decenije, kakve šanse imaju ostale stranke i organizacije na izborima za nacionalni savet, bilo pojedinačno ili u koaliciji ili koalicijama?
– Činjenica da postoji hitna potreba za uspostavljanjem pluralizma je očigledna. Nema sumnje da će doći do nekog nivoa pluralizma, bilo na izborima za Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine ili na široj javnoj sceni. Ne znam kakav će biti obim ove promene, jer zavisi i od učinka gore pomenutih. Oni će morati da ubede vojvođanske Mađare za ubuduće da mogu doprineti poboljšanju njihovih života. Oni se mogu osloniti na široko rasprostranjene žalbe na tehnike vladavine SVM-a, ali to neće biti dovoljno, biće potrebno i pokazivanje realne alternative. To nije lako ostvariti. Ne može se ignorisati ni to da su iskustva iz prošlosti složena, čak i parališuća. Vojvođanski Mađari su doživeli najmanje dve prekretnice nakon sloma socijalizma i jednu poluprekretnicu. Prva prekretnica dogodila se nakon sloma socijalizma, koji je dao ogroman podsticaj tadašnjoj manjinskoj organizaciji za zastupanje interesa. Međutim, manjinske nade su brzo izbledele, što se odrazilo na drastično smanjenje relevantnih glasova. Zatim je došla prekretnica 2000. godine nakon pada Miloševićevog režima, koju velika većina Srba smatra neuspehom. A onda je došla duga vladavina FIDES-a sa dvojnim državljanstvom i povećanjem dodeljenih sredstava, sa odgovarajućim raspodelama, pri kojima je vlada matične zemlje igrala ulogu izmeštene razvojne agencije. Uprkos pozitivnim trenucima koji se tome mogu pripisati, očekivanja i razočaranja su se smenjivala, sa mnogim depresivnim, a posebno demografskim gubicima. I istovremeno, u svetu su dominirali mnogi trendovi koji su nepovoljno uticali na opstanak manjina, uključujući i intenziviranje neizvesnosti koje se od tada nisu smanjile. Koliko je jak bio osećaj neizvesnosti kod vojvođanski Mađara i koliko je intenzivna bila potraga za putem napred, dokazuje i činjenica da se broj manjinskih stranaka povećao. Iako je značajan deo vojvođanskih Mađara zapravo želeo političko jedinstvo, odnosno želeli su zajedničko delovanje, i sumnjali su da li će sve veći broj političkih grupacija povećati šanse manjina, odnosno pitali su se da li je povećanje broja stranaka uopšte bilo razumno. Iako su ovi aspekti deo prošlosti, oni ne nestaju bez traga, čak i ako je pluralizam danas već neophodan. Nacija i sloboda su često u napetom odnosu u Srednjoj i Istočnoj Evropi, to smo iskusili. Ako opozicione manjinske organizacije pomenute u postavljenom pitanju dobiju priliku da govore, onda će se i one ubuduće morati nositi sa kombinacijom očekivanja i razočaranja. Nadamo se da se vojvođanski Mađari nisu depolitizovali u talasima istorije. Drugim rečima, da neće izabrati pasivnost. I svakako treba pomenuti da je u međuvremenu odrasla jedna nova generacija koja se vidljivo mobiliše, želi nešto da uradi, svakako manje opterećena bolovima iz prošlosti. Primorana je da interveniše, da predlaže, da se bori, da napravi promenu u postojećim odnosima, da suoči SVM sa njenom sadašnjošću i prošlošću, njenom vladavinom, njenim dostignućima, pa čak i sa njenim nedostatkom dostignuća.
Može li se reći za pripadnike mađarske nacionalnosti u Vojvodini da su ih preokret u Mađarskoj i studentski pokret podstakli da slobodno izražavaju svoja politička mišljenja i javno zastupaju svoje političke stavove?
– Ne bih voleo da mislim da je tako. To bi, naravno, bacilo loše svetlo na nas i zapravo bi samo istaklo našu zaostalost. Od detinjstva sam pripadao generaciji u bivšoj Jugoslaviji koja nije očekivala da joj drugi otvori kapije slobode. Poštovali smo Mađarsku, pošto smo delili isti jezik i kulturu, Budimpešta nam je bila nezaobilazna referentna tačka, ali smo ovde stvarali oblike slobode i otpora, nezavisno od Budimpešte, pa čak i uprkos njoj. Sopstvenim snagama. Dozvolite mi da izrazim sumnju u to da bilo koja spoljna sila, uključujući i vladajuće klase u Mađarskoj, mogu doneti spasenje. Ona može samo stvoriti određene mogućnosti. Ništa drugo. Ako neko prima impulse spolja, onda je ostvarivanje slobode mrtva inicijativa. Samo bih usput želeo da napomenem da je to tradicionalni postupak zapadnih država, da se sloboda nameće spolja, novcem ili bombama, tiho ili nasilno. Međutim, rezultati toga su sumnjivi. Postoji struja studentskog pokreta, koja je za mene daleko najsimpatičnija, koja je ovo shvatila. Vredi pročitati saopštenja objavljena u okviru beogradskog Filozofskog fakulteta. Znam, naravno, da smo kao manjina značajno podređeni dodeljenim finansijskim sredstvima iz Budimpešte, usmeravanju nacionalnog angažmana budimpeštanskih elita. Iako je bilo i još uvek postoje različita mišljenja, postoje dobronamerne i manje dobronamerne ideje. Uključujući i one koje smatraju da manjini treba dozvoliti da stekne resurse sa kojima može da se spase kao kolektiv. Ako uopšte želi da se spase. Nije dobro zavisiti od drugih. Nije dobro biti u asimetričnoj situaciji, čak ni unutar iste kulture. Ali kažem, sloboda ne zavisi od toga da li neko gleda ka Budimpešti. Polje sile se može pomeriti, više ljudi može učestvovati u sistemu raspodele „Prosperitati”, mogu proveriti u ime transparentnosti da novac ne ide onima koji već mnogo poseduju. Ali to ne garantuje slobodu. Servilnost uvek može ugroziti sve, čak i u novom sistemu raspodele.
U kojoj meri uspostavljena infrastruktura SVM-a otežava politički razvoj novih organizacija? Možemo li očekivati da SVM vrši pritisak na ustanove i preduzeća u kojima ima značajan uticaj?
– Moramo poći od postojeće situacije, koju karakterišu organizacione sposobnosti i distributivna moć SVM-a, što ovoj stranci daje početne prednosti. Vertikalna i horizontalna organizacija, stečeno iskustvo, razrađene operativne rutine i veštine pregovaranja su suštinska politička pitanja koja obezbeđuju orijentaciju ka uspehu. Ali sedimenti duge političke prošlosti takođe mogu prouzrokovati nedostatke. U stvari, nije potrebno imati poseban uvid da bi se zabeležila činjenica da su u proteklom periodu dominirale tendencije koje su ovu stranku vinule u monopolski položaj. A ovakva situacija čeka demonopolizaciju. Sigurno je da je trenutno stanje, odnosno ovo stanje u novoformiranoj konstelaciji moći, neodrživa. SVM je takođe bio potresen promenom vlasti u Budimpešti, i videćemo kakve je zaključke izvukao iz onoga što se dogodilo i kakve je metode prilagođavanja razvio. Nema sumnje da se našao u jednoj novoj situaciji. Ali ovo može delovati i kao motivišući faktor. Postoji mnogo načina za vršenje pritiska, kako indirektno tako i direktno. Ako SVM zaista ima značajan uticaj u pomenutim preduzećima, onda to već daje priliku za vršenje pritiska koju nijedna interesno orijentisana stranka na svetu ne bi propustila. A ako pođemo od onoga što je savetovao i radio bivši, ubijeni premijer, koga deo sadašnje srpske opozicije deifikuje, onda tu nema dileme. Uostalom, ako mislimo da u politici nema mesta za moralne pridike, eventualno u hladnim prostorijama neke crkve, i ako na osnovu toga krenemo sa zaposedanjem preduzeća, kao što se desilo posle 2000. godine pod režijom naznačenog političara, onda je na postavljeno pitanje već dat odgovor. Politiku zaista ne treba mešati sa moralom, jer bismo tada mešali nivoe, ali zaposedanje preduzeća je već upitno. Međutim, SVM kao manjinska stranka sasvim sigurno nije u istoj situaciji kao bivši premijer i njegova stranka, inače ne bi bio manjinski koncept. Ne treba ignorisati stvarne odnose snaga. Njegova moć spolja je otprilike tolika koliko i relevantnost vojvođanskih Mađara u Srbiji. I ko god da bude vladao Nacionalnim savetom mađarske nacionalne manjine, neće mu biti data drugačija uloga: u politici nema strogih zakona, ali postoje zakoni veza.
U kojoj meri SVM može uticati na mađarski medijski prostor u Vojvodini?
– SVM je u poslednje vreme preduzeo brojne, ponekad čak i iracionalne korake pri krajanju tehnike vladavine. Onemogućavao je ljude i tamo gde nije postojala stvarna pretnja njegovoj moći. To se moglo videti na delu u medijskom prostoru. A mogao je to da učini jer, bez prave konkurencije, nije bio primoran na reviziju od strane neke spoljne sile. To se sada menja, medijski prostor je postao polifoniji, različiti akteri govore u njegovoj javnosti. Ali kao što sam već naglasio, društvo se ne može dovesti do nule, to se može pokušati samo silom. Drugim rečima, efekat uticaja ne može ispariti pod okriljem noći, može čak i da ostane u podsvesti.
Izgleda da će ove godine biti republičkih izbora, pa čak i predsedničkih. Kakve su šanse SVM-a da uđe u narodnu skupštinu i – kao što je to do sada činio – da vodi politiku sa vladajuće pozicije, posebno imajući u vidu da najnovija istraživanja javnog mnjenja (CRTA) pokazuju da studentska lista ima velike šanse za pobedu na izborima, dok je SVM u svojim prethodnim saopštenjima oštro kritikovao ovaj pokret?
– Želeo bih da napomenem da je tokom izbornih perioda, posebno u zagrejanoj atmosferi Srbije, obavezno pokazati izvesnu skepsu prema svim vrstama istraživanja javnog mnjenja. Opšte je mesto da ta istraživanja imaju efekat da utiču na javno mnjenje. Vlast, ako racionalno razmišlja, i sama sprovodi takva istraživanja, ali ne saopštavaju njihove rezultate javno. To ostaje tajna. Tajna vlasti, koja prilagođava sopstvene korake tim rezultatima. Ako ovaj gest ima smisla, odnosno ako njeno zaostajanje ne može da se sustigne. Studentska lista je za sada još uvek virtuelna. Kao takva, svakako ima simboličan efekat i može se koristiti protiv aktuelnog režima. Ali često, boraveći u Beogradu, znam da se informacije prenose i neformalno, i u tom smislu, određena imena su zaista već javna. I takođe mislim da znam, iako nije lako proveriti, da postoje različite orijentacije u studentskim grupama, a postoje i oni koji ne bi želeli da budu strpani u jednu grupu sa drugim orijentacijama. U svakom slučaju, Beograd je politički veoma raznolik, iako je to za javnost teško vidljivo. Ili ne želi da vidi. Da li studenti i oni oko njih mogu formirati jedinstveni izborni blok zavisi od mnogo faktora. A jedno je vešto nadmudriti organe reda na demonstracijama, stvoriti inspirativnu karnevalsku atmosferu, a drugo postići rezultate na izborima u građanskom smislu, gde morate efikasno da se dodvorite raznim slojevima društva i da ubedite te slojeve da je moguće zaštititi interese svih u kapitalističkom društvu. Dok to, ustvari, nije moguće. Položaj SVM-a zavisi od rezultata izbora za nacionalne savete. Ko god da zauzme presto Srbije, ne može ignorisati ovaj rezultat. Drugo pitanje je položaj SVM-a u srpskoj parlamentarnoj borbi. Trenutno stanje, postignuta koordinacija interesa, gravitira stranku ka stranci na vlasti. Ona ne može da promeni ovo stanje. Ali bi bio ogroman rizik da se kladi na trenutne nosioce vlasti. Iako nema politike bez rizika. Može se pojaviti nekoliko mogućnosti: kao što znamo, u takvim borbama može nastati situacija koja male stranke dovodi u ulogu stvaraoca moći, ali se može desiti i da data stranka nestane u takvim skupštinskim kalkulacijama. Postoji i mogućnost da nestane faktičko prisustvo predstavnika vojvođanskih Mađara u narodnoj skupšini. A možemo i nastaviti sa spekulacijama: može nastati ishod koji primorava SVM da promeni stav, koristeći ovde pomenute moralne smernice Zorana Đinđića.
Nyitókép: Alpar Lošonc (fotografija Andraša Otoša)
