Današnji bećari

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom.

Deseti festival „Roža Šandor” održan je juče u Hajdukovu. Ovaj festival je specifičan po tome što povezuje Ašothalom sa Hajdukovom, čuva uspomenu na ovog čuvenog bećara iz velike ravnice Alfelda, Šandora Rožu, i slavi tradicionalnu kulturu bećara sa Velike ravnice. Prekjuče su ugostili posetioce u Ašothalomu, a danas u Hajdukovu. Rudolf Ševenj, predsednik mesne zajednice u Hajdukovu, ističe da ovo nije samo prekogranični festival, već festival koji ruši granice.

– Šandor Roža je naš Robin Hud i mislim da bi trebalo da obratimo pažnju na njegovu ličnost. Postoji mnogo priča o njemu, kao deca smo mogli mnogo toga da čujemo od naših baka i deka, pa je prikladno da ih prenesemo novim generacijama. Proteklih godina ovaj festival je postao jedan pravi porodični dan, svako od najmlađih do najstarijih može pronaći nešto za sebe na ovom događaju, čuli smo od Rudolfa Ševenja.
Festival je ove godine obuhvatio i takmičenje u kuvanju, gde se takmičilo oko dvadeset pet timova, kuvajući paprikaš od jagnjetine i jela po sopstvenom izboru, koja je ocenjivao žiri. Bilo je i radionica izrade rukotvorina, vožnje kočijom, jahanja ponija i nadmetanja bećara.

Na otvaranju, okupljene je pozdravila Čila Goli, zamenica gradonačelnika Subotice:

– Mnogo toga može da nam padne na pamet o Šandoru Roži, uključujući hrabrost i želju za slobodom. Ova hrabrost karakteriše i žitelje Hajdukova i okoline, jer ako nešto zamisle, onda ih ništa ne može sprečiti da to ostvare, a to su i dokazali u više navrata. Živimo u vremenima kada se tradicije i novi trendovi susreću. Hajdukovčani čuvaju ove stare simbole za buduća pokolenja, ali takođe znaju da se i novi trendovi moraju pratiti radi opstanka stanovništva, pa realizuju i inovacije, čuli smo od Čile Goli.

Na događaju je bila prisutna i Renata Pap, gradonačelnica Ašothaloma:

– Festival „Roža Šandor” pokrenuli smo pre četrnaest godina, a zatim nam se pridružilo i Hajdukovo. Mislim da je ova saradnja, koja povezuje ova dva naselja preko granice, jedinstvena. Ne postoji sličan primer u blizini. Ovu bratsku povezanost potvrđuje i činjenica da je od kada je pokrenuta ova manifestacija u Hajdukovu, nijednog trenutka nismo pomislili jedni na druge kao na konkurente. Odmah smo povezali ova dva festivala i, kao manifestacije u odrazu, i danas ih organizujemo sa nepokolebljivim entuzijazmom, rekla je Renata Pap.

Bećari, do kojih su poneki došli čak iz Mađarske, nisu mogli izostati sa festivala ni ove godine. Šandor Sekereš je stigao iz Nađkate:

– Ovde u Vojvodini srdačno nas dočekuju i to je veoma dobar osećaj, zbog toga i volimo da dolazimo u Hajdukovo. Kostim bećara je za mene nošnja, ona pripada mom načinu života. Počeo sam da se bavim narodnim plesom kada sam imao devet godina, tako da mi narodne nošnje nisu strane. I kroz ples, sve što karakteriše mađarski svet iz prošlosti je apsorbovano u mene. U stara vremena, bećari nisu baš bili na dobrom glasu, govorilo se da su loše naravi i razbojnici. Mi nismo takvi bećari, u današnjem svetu radije predstavljamo slogu i udruživanje, što je potrebno i našoj zajednici i trudimo se da to prenesemo i dalje, objasnio je Šandor Sekereš.