Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Centralna poruka svečanosti u Bačkim Vinogradima, održane povodom Dana mađarskog nacionalnog jedinstva, bila je opstanak i jedinstvo. U svom svečanom govoru, dr Balint Pastor se fokusirao na istorijske borbe vojvođanskih Mađara, dostignuća iz proteklih decenija, kao i na budućnost zajednice, ističući da je ključ opstanka i dalje složna i aktivna zajednica.
U sredu je u Bačkim Vinogradima, u katoličkoj parohijskoj crkvi Presvetog Srca Isusovog i njenoj bašti, održana komemoracija povodom Dana mađarskog nacionalnog jedinstva. Na događaju je misu služio sveštenik vlč. Jožef Kolesar, a zatim se dr Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, u svom svečanom govoru osvrnuo na opstanak, jedinstvo, istorijske borbe vojvođanskih Mađara, dostignuća iz proteklih decenija, kao i na budućnost zajednice. Naglasio je da je za vojvođanske Mađare jedinstvo ključ opstanka. Nakon mise, tradicionalna vojvođanska centralna komemoracija nastavljena je u crkvenom dvorištu. Nakon intoniranja himne, prisutne je pozdravio Robert Katona, predsednik saveta mesne zajednica Bačkih Vinograda.
Predsednik SVM-a je započeo svoj govor mislima mađarskog političara Janoša Esterhazija, poreklom iz nekadašnjeg Felvideka, a zatim je naglasio da je postojanje mađarske zajednice u Vojvodini danas samo po sebi istorijski dokaz da Trijanonska odluka nije mogla uništiti mađarsku naciju.
– Postojanje mađarske dijaspore 106 godina kasnije je istorijski dokaz da je pokušaj likvidacije nacije koncipiran u Trijanonu bio neuspešan u slučaju Mađara, jer smo još ovde, a još smo ovde kao Mađari, ovde smo kao snažna zajednica. Zato je najjača poruka na Dan mađarskog nacionalnog jedinstva opstanak. A opstanak mađarskih zajednica u rasejanju je zajedničko dostignuće: ne individualno, već zajedničko, naveo je dr Balint Pastor.
Zatim je dao detaljan istorijski pregled situacije Mađara sa juga nekadašnje Mađarske nakon Trijanonskog mirovnog sporazuma. Objasnio je da je između 1918. i 1924. godine više od četrdeset četiri hiljade Mađara napustilo teritoriju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, dok su oni koji su ostali živeli u potpunoj pravnoj nesigurnosti. Podsetio je na konfiskacije zemlje, likvidaciju sistema obrazovnih ustanova i drastično sužavanje obrazovnog prostora na mađarskom jeziku.
Predsednik SVM-a istakao je da mađarska zajednica u Vojvodini nije odustala od sebe čak ni u najtežim istorijskim periodima. Političar je potom govorio o dostignućima iz proteklih decenija. Objasnio je da je mađarska zajednica u Vojvodini ne samo preživela istorijske nedaće, već je i uspostavila sopstvene institucije i kontinuirano gradila okvir za svoje samoopredeljenje. Podsetio je na osnivanje Privremenog mađarskog nacionalnog saveta, zatim formiranje Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine i razvoj institucionalnog sistema vojvođanskih Mađara. U svom govoru je takođe pomenuo da je tokom protekle decenije i po mađarska nacionalna politika stvorila značajne razvojne mogućnosti za zajednice izvan granica matične zemlje.
– Studentski dom „Evropa” je otvorio svoja vrata u Novom Sadu 2015. godine i dosad obezbedio smeštaj za više od 1.500 studenata. Samo u ovoj akademskoj godini, više od 300 novih stipendista dobilo je stipendije za visoko obrazovanje. Programi Fondacije „Prosperitati” direktno blli na korist za skoro 70.000 vojvođanskih Mađara. Proteklih 16 godina bilo je istaknuto po ovom pitanju jer je nacionalna politika Fidesa po prvi put rezultirala istovremenim javnopravnim, institucionalnim i ekonomskim uzdizanjem mađarskih nacionalnih zajednica izvan granica matične zemlje, naglasio je predsednik SVM-a.
Pored rezultata u zajednici, govorio je i o procesu pomirenja između Srba i Mađara. Naglasio je da je skupština Srbije 2013. godine osudila dela uperena protiv mađarske zajednice iz 1944–45. godine, a vlada Srbije je ukinula uredbe koji su stigmatizovali mađarsku zajednicu na osnovu principa kolektivne krivice.
Predsednik SVM-a je naglasio da rade na očuvanju ovih dostignuća iz protekle decenije i po, a njihov cilj je da osiguraju da mađarsko-srpski odnosi ostanu na visokom nivou i u budućnosti. Istakao je da je poseta predsednice parlamenta Mađarske Agneš Foršthofer Vojvodini razlog za optimizam, što, prema njegovim rečima, može signalizirati novu fazu u izgradnji poverenja.
– Međutim, poverenje se mora zaslužiti svakog dana, i mi se borimo i radimo svakog dana kako bi nam mađarska zajednica u Vojvodini iznova i iznova podarila svoje poverenje, kako bismo mogli da pomognemo mađarskoj zajednici da ostane, napreduje, opstane i razvija se u svojoj zemlji, naveo je dr Balint Pastor.
Osvrćući se na nedavne događaje, govorio je i o incidentu sa paljenjem zastave koji se dogodio pre nekoliko dana.
– Smatram da je važno danas pomenuti ovaj incident, uprkos činjenici da se poslednjih godina dogodilo trideset puta manje incidenata na etničkoj osnovi nego pre 20 godina. Bez obzira na to, nećemo dozvoliti nikome u našoj zemlji da nas zastraši, jer nam je tu dom. Zahtevamo odgovarajuću reakciju pravosudnog sistema, jer ovo nije bila neka vrsta šale, pošto paljenje zastave predstavlja krivično delo u Srbiji, naglasio je dr Balint Pastor.
Na kraju svog govora, govorio je o budućnosti zajednice, značaju rada i služenja. Naglasio je da budućnost vojvođanskih Mađara zavisi pre svega od njihovog sopstvenog učinka, sloge i verodostojnog zastupanja.
– Ištvan Sečenji je to formulisao 1844. godine: „Rajtunk senki nem fog segíteni, de nem is segíthet, mint mi magunk” (Niko nam neće pomoći, ali nam ni ne može pomoći kao što mi možemo sami sebi). Ključno pitanje stoga nije ko je na vlasti u Budimpešti, već koliko je jako samopouzdanje mađarske zajednice u Vojvodini i koliko je jako zastupanje mađarske zajednice u Vojvodini. I u ovoj novoj eri, budućnosti će biti za one koji mogu da ponude program, koji su verodostojni i koji rade, rekao je.
Predsednik SVM-a je naglasio: vojvođanski Mađari će i u narednim godinama biti element nacionalnog opstanka i razvoja, oslanjajući se na sopstveni učinak.
– Mi ovde kažemo: ne podelama, da jedinstvu! To je jedino što nas je održavalo u životu od 1920. godine, to nas održava u životu i danas, a to će nas održavati u životu i u narednim vekovima, naveo je dr Balint Pastor.
Nyitókép: (fotografija Edvarda Molnara)
