Tradicije i inovacije – konferencija o narodnoj muzici u Senti

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

Zavod za kulturu vojvođanskih Mađara održao je u četvrtak u sedištu Fondacije „Pro Scientia Naturae” u Senti konferenciju i panel-diskusiju o narodnoj muzici pod nazivom „A közösségekben élő népzene megtartó és identitásformáló szerepe” (Uloga narodne muzike u zajednicama pri očuvanju i formiranju identiteta). Ova stručna konferencija bila je usmerena na pitanja koja su ključna u pogledu prenošenja našeg identiteta, kulture zajednice, kao i tradicije. Tokom konferencije, učesnici su istraživali aktuelna pitanja pri podučavanju narodne muzike, osnaživanju zajednice, očuvanju tradicije, kao i digitalnom prenosu kulture uz učešće stručnjaka iz Vojvodine i Mađarske.

Na otvaranju ovog događaja prisutni su bili Rihard Huđik, predsednik izvršnog odbora Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, Zoltan Kudlik, pomoćnik sekretara zadužen za kulturu pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, kao i Atila Vereš, savetnik predsednika opštine.

Đenđi Kormanjoš, direktorica Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara, pozdravila je okupljene, a zatim je reč predala Zoltanu Kudliku i Rihardu Huđiku, koji su takođe ukratko pozdravili prisutne.

Đenđi Kormanjoš je novinarima rekla da Zavod za kulturu vojvođanskih Mađara koordinira mrežom narodne muzike u oblasti Potisja, a da ovom konferencijom žele da odaju počast ne samo grupama, društvima i ustanovama koje se bave narodnom muzikom, već i da obeleže sećanje na njihovu bivšu koleginicu, na mr Aniko Bodor.

Ona je takođe skrenula pažnju na činjenicu da je Aniko Bodor bila odlična istraživačica i nastavnica narodne muzike, i da je upravo na njenu inicijativu osnovan arhiv narodne muzike u okviru Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara.

– Smatramo da je posebno važno biti prisutni u Vojvodini i podržati rad rukovodilaca udruženja, narodnih horova i folklornih muzičkih grupa stručnim usavršavanjem i mentorstvom. Tome služe i ova predavanja na današnjoj konferenciji. One skreću pažnju na važnost uloženog rada i smernica svih onih koji su prisutni na ovom događaju kao učesnici. Još jedan značajan izazov je to što je sve teže dopreti do mladih i uključiti ih u razne aktivnosti. Istovremeno, doživljavamo da muzičko kulturno nasleđe i muzički maternji jezik i dalje mogu da mobilišu mlađe generacije. To dobro pokazuje pokret mreže narodne muzike iz oblasti Potisja, kao i činjenica da je tradicija narodne muzike, narodne umetnosti i narodne igre i dalje živa širom Vojvodine. Smatramo da je naš zadatak da ovo očuvamo i podržimo, zbog čega smo i organizovali ovu konferenciju, rekla je Đenđi Kormanjoš.

Đula Juhas, saradnik za oblast narodne muzike pri Zavodu za kulturu vojvođanskih Mađara, istakao je da je fokus ove konferencije bio na narodnoj muzici u obrazovanju, kao i na diskusiji o vezama i društvenoj snazi koje se razvijaju u zajednicama koje se bave narodnom muzikom.

– Potrebno je da preispitamo trenutne uslove i potencijal obrazovanja, kako u Mađarskoj, tako i ovde u Vojvodini. Posebno je značajno to što iako govorimo o jednom amaterskom pokretu, narodno pevanje i narodna muzika u Vojvodini funkcionišu na izuzetno visokom profesionalnom nivou. Imamo odlične ansamble, a naš cilj je da dodatno obogatimo i proširimo njihova iskustva i mogućnosti. Konferencija se fokusirala na ulogu narodne muzike u očuvanju zajednice i jačanju identiteta. Biti zajedno, pevati zajedno i pripadati grupi – bilo da su u pitanju formalne ili neformalne prilike, nastupi, probe ili prijateljska okupljanja, sve su to iskustva koja se razvijaju i jačaju kao rezultat aktivnosti grupa koje se bave narodnom muzikom. Imajući u vidu ove procese, na konferenciju smo pozvali predavače iz Mađarske i Vojvodine koji imaju značajno iskustvo u ovoj oblasti i mogu inspirisati učesnike svojim znanjem i iskustvima, objasnio je Đula Juhas.

Dr Mikloš Bot je održao prvo predavanje na konferenciji pod nazivom „A népzeneoktatás megújítása digitális eszközökkel” (Obnova podučavanja narodne muzike pomoću digitalnih alata). Ovaj stručnjak je ukratko rezimirao temu ovog predavanja novinarima i rekao da se u osnovi fokusirao na odnos između podučavanja narodne muzike i digitalnih platformi, pa je predstavio jedan inovativni projekat koji ispituje kako se najnoviji multimedijalni digitalni alati mogu primeniti u podučavanju narodne muzike.

– Predavanje opisuje različite faze ove inicijative. Predstavio sam kako se digitalni alati mogu koristiti za razumevanje strukture i strukturiranja narodne muzike još dublje i detaljnije. Jedno od naših najvažnijih iskustava bilo je to što smo, kada smo počeli da istražujemo narodnu muziku, napravili ogromnu količinu snimaka i otkrili da oni dosežu neverovatno široku publiku na Jutjubu. Kada smo podelili ove snimke, videli smo da oni postižu po milione pregleda, što nam je jasno ukazalo na to da su se pojavile nove vrste kanala sa kojima se narodna muzika takođe mora baviti. Ne mislim da je ranije postojao zaista dobro osmišljen koncept za korišćenje ovih velikih digitalnih platformi. Kada smo počeli da radimo na tome, razmišljali smo o razvoju novih alata koji bi mogli fundamentalno da promene način na koji se narodna muzika podučava i analizira. Zamislite, na primer, gudački kvartet ili kamernu muzičku izvedbu koja bi se mogla gledati na video snimku, ali ne samo na tradicionalan način, već i sa mogućnošću zasebnog pojačavanja glasa ili isključivanja svakog instrumentalnog dela. Na primer, mogli bismo da posmatramo violinistu kako svira izbliza, čak i na usporenom snimku, detaljno prateći pokrete ruku, pravac gudala ili kako gradi ornamentne elemente u muzici. To ranije nije bilo moguće. Ovo otvara mogućnost pristupa jednoj izvanrednoj bazi znanja čak i u najmanjim, najudaljenijim naseljima, gde su dostupni samo laptop i internet veza. Na ovaj način, edukacija iz oblasti narodne muzike neće biti dostupna samo onima koji žive u blizini kulturnog centra ili imaju odgovarajuću finansijsku pozadinu, već će ona postati zaista dostupna širem krugu ljudi, rekao je dr Mikloš Bot.