Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Fondacija „Potápi Árpád János Alapítvány a Magyar Nemzetért” (Arpad Janoš Potapi za mađarsku naciju) objavila je u februaru ove godine konkurs programa za talente „Potapi” za talentovane i društveno aktivne mlade ljude. Pristiglo je više od 350 prijava iz celog Karpatskog basena. A od njih, 44 mladih sa najboljim rezultatima dobilo je jednokratnu stipendiju. Ovu podršku je dobilo 20 mladih iz Transilvanije, 8 iz Zakarpatske oblasti, 6 iz Slovačke, 5 iz Vojvodine, 1 iz Hrvatske i 4 iz Mađarske. Kandidati iz Vojvodine koji su uspešno učestvovali na ovom konkursu su Lea Pap, Ema Tapai, Luca Tilinko, Leila Lazić i Šimon Nađ.
Svečana dodela diploma održana je u subotu, u najznačajnijem zdanju Mađarske, parlamentu Mađarske, gde su dobitnicima ovih stipendija čestitali u sklopu jednog svečanog programa.
Uručivanje diplome Luci Tilinko iz Vojvodine (fotografija Edvarda Molnara)
Ovaj program ima za cilj da prepozna i podrži talentovane mlade pripadnike mađarskih zajednica – srednjoškolce izvan i u matičnoj zemlji – koji se ne samo da se ističu u svojim akademskim postignućima, već su i aktivni učesnici u društvenom životu svog zavičaja, čime na dostojan način predstavljaju sve što je Arpad Janoš Potapi predstavljao tokom celog svog života: posvećenost naciji i zajednici, kao i ljubav prema rodnom kraju.
Na ovom događaju je bio prisutan i Laslo Kever, odlazeći predsednik parlamenta Mađarske, glavni pokrovitelj ove manifestacije, Karolj Pancel, predsednik parlamentarnog odbora Mađarske za nacionalno jedinstvo, Kristina Čibi, poslanica u parlamentu Mađarske, članica upravnog odbora fondacije „Potápi Árpád János Alapítvány a Magyar Nemzetért”, Katalin Žužana Potapi, predsednica upravnog odbora fondacije, Andraš Arpad Potapi, osnivač fondacije, kao i članovi upravnog odbora ove fondacije Gabriela Debreceni-Tot i Čaba Senteš.
Ema Tapai, iz Vojvodine, sa ponosom je primila svoju diplomu (fotografija Edvarda Molnara)
Na ceremoniji dodele nagrada, Laslo Kever je u svom svečanom govoru rekao: 27 godina, do svoje smrti, Arpad Janoš Potapi je radio na raznim pozicijama – kao gradonačelnik, poslanik u parlamentu Mađarske i državni sekretar za nacionalnu politiku Mađarske – kako bi ojačao nacionalno jedinstvo i očuvao domaćinski karakter svoje domovine.
– Arpad Janoš Potapi, koji ima sekeljske korene iz Bukovine, ne samo da je čitao, već je i duboko osetio univerzalnu ljudsku istinu koju je prepoznao njegov sekeljski saborac, Aron Tamaši: mi postojimo na svetu da bismo u njemu negde bili kod kuće. Svaki pripadnik mađarske zajednice može biti istinski kod kuće samo u rodnom kraju svojih predaka. Ovo uverenje je vodilo Arpada Janoša Potapija, iz kojeg je crpeo snagu za sebe i iz kojeg je davao snagu drugima, iz kojeg je definisao svoj glavni cilj pri službi zajednici. Dostojno je i pravedno što ime i duh Arpada Janoša Potapija sada nosi fondacija koja mađarskoj omladini nastoji da prenese štafetu ideje koju je podigao onaj po kome je ona nazvana, a kojoj omladini je poziv da svuda reprezentuje domaćinski karakter svoje zemlje. Živeo je i borio se za svoju naciju kao pravi čovek. Neka njegov primer da snagu i merilo svim mladima mađarske nacionalne pripadnosti koji vole svoju domovinu i naciju, naglasio je Laslo Kever.
U svom govoru, Karolj Pancel je naglasio da je budućnost dete, mađarsko dete, mađarska omladina, mađarske porodice, obrazovanje na mađarskom, mađarska kultura i mađarske tradicije. Nagrada za razvoj talenata „Potapi” takođe služi ovoj svrsi.
Trenutak uručivanja diplome Lei Pap iz Vojvodine (fotografija Edvarda Molnara)
– Talenat se pominje i u Starom zavetu, jer je u antičko doba talentum bio jedinica mere najvećih vrednosti, dragulja i blaga. Talentum takođe znači i sam talenat. Naše najveće vrednosti su današnji dobitnici nagrada, koji su vredni i talentovani. Potrebno je mnogo rada, učenja, vežbanja i marljivosti da bi se taj talenat pretvorio u prave uspehe, prave ljude zajednice, lidere zajednice. Znamo da nema uspeha bez rada. Potrebni su trud, vera, dobra dela, znanje, nauka, i tako može budućnost postati velika i lepa za pojedinca, mađarsku naciju i mađarsku zajednicu, objasnio je Karolj Pancel.
Obraćajući se prisutnima, Kristina Čibi je citirala govor koji je Arpad Janoš Potapi održao na jednom susretu pripadnika sekeljske zajednice.
– Rekao je da niko ne bi trebalo da pomisli da neko sam dospeva u neku poziciju ili situaciju, već da ga zajednica uvek postavlja na to mesto. Dakle, nemojmo pomisliti da nas samo naše individualne ideje, kao i individualne sposobnosti i veštine vode ka određenom pravcu, već je to uvek naša uža ili šira zajednica koja nam pokazuje odraz u ogledalu, pa s vremena na vreme nam pomaže na našem putu, na putu naših života, sa šamarima ili uz podršku, ili sa nekom vrstom potpore i pružanjem ruke, čuli smo od Kristine Čibi.
Katalin Žužana Potapi je poslednja govorila i rekla da su, kada su pokrenuli ovu fondaciju, imali jasan cilj. Da stvore mogućnosti, formiraju zajednicu i izgrade mostove između mladih pripadnika mađarskih zajednica koji žive u matičnoj zemlji, kao i izvan njenih granica.
Svečana dodela diploma održana je u danas najznačajnijem zdanju Mađarske, parlamentu Mađarske, gde su budućim mađarskim talentima čestitali u sklopu jednog svečanom programu (fotografija Edvarda Molnara)
– Izgradnja zajednice je bila od najveće važnosti za mog oca. Verovao je da ako radimo na svojim ciljevima, to će pre ili kasnije doneti rezultate. Često je govorio da su srećni samo oni koji rade na tome i čine nešto za to. Kada smo objavili ovaj program, nismo mislili da će izazvati tako veliko interesovanje. Prijavilo se više od 350 mladih ljudi iz mnogih delova Karpatskog basena, i to iz Transilvanije, Zakarpatske oblasti, Slovačke, Vojvodine, kao i matične zemlje. To samo po sebi dokazuje da postoji potreba za zajedničkim razmišljanjem, za jedinstvom, u šta je moj otac uvek verovao. Naš glavni kriterijum pri izboru bio je da pronađemo mlade ljude koji, pored znanja, mnogo čine za svoje zajednice. Posebno nam je drago što je 44 mladih ljudi umesto 30 dobilo priliku da primi našu stipendiju. Bilo je dirljivo čitati njihova motivaciona pisma, različite životne puteve i životne situacije. Oni nisu zračili samo s ambicijom, već i s verom, istrajnošću, odgovornošću prema zajednici, kao i s ljubavlju, istakla je Katalin Žužana Potapi.
Na svečanom programu nastupio je ansambl narodne muzike „BoržaVari”, dobitnik nagrade „Zoltan Kaloš” za doprinos mađarskim zajednicama izvan matične zemlje.
Nyitókép: Svečani govor je održao Laslo Kever (fotografija Edvarda Molnara)
