Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Na sednici Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine u petak, članovi saveta su razmatrali 62 tačke dnevnog reda. Na početku sednice usvojili su zapisnik sa prethodne sednice ovog organa, kao i izveštaj nezavisnog revizora o budžetu Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine za 2025. godinu.
Tačku dnevnog reda o izveštaju nezavisnog revizora na usvajanje je podneo predsednik izvršnog odbora Rihard Huđik, a zatim je na ovu temu govorio Arpad Fremond, predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine. On je rekao da je nacionalni savet dobio pozitivnu ocenu tokom ove revizije, koju je sprovela nezavisna revizorska kuća EuroAudit, sa sedištem u Beogradu.
Utrošak budžetskih sredstava sproveden je u skladu sa zakonom, izjavio je Fremond. Isplate mesečnih naknada takođe su izvršene namenski i po propisima, konstatovao je predsednik nacionalnog saveta. Rekao je da nacionalni savet i sada funkcioniše transparentno, kao što je to uvek i činio od osnivanja, a njegovo funkcionisanje je potpuno transparentno. Da nije bilo tako, građani mađarske nacionalne pripadnosti Vojvodine ne bi ni glasali za sadašnji sastav Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, ocenio je on.
Takođe je izvestio da moraju kontinuirano da polažu račune o trošenju novca, i to nadležnom ministarstvu, nadležnom pokrajinskom sekretarijatu, ali i prema lokalnim samoupravama i Mađarskoj. Objasnio je da je od 2002. godine svaka vlada Mađarske kontinuirano podržavala projekte i programe nacionalnog saveta, bez obzira na to da li je matičnu zemlju vodila vlada desne ili leve orijentacije. Što se tiče dodele ovogodišnjih sredstava, Fremond je rekao da su neka od njih već stigla iz Mađarske. Iznosi sredstava koji su već pristigli uključuju podršku programu za zajednice u rasejanju, kao i programu za upis u škole, ali je nacionalni savet dobio finansijska sredstva i za funkcionisanje dnevnih boravaka, troškove visokoškolskih stipendija i stipendija za studente prava, kao i za institucionalnu mrežu ustanovu u oblati kulture.
Arpad Fremond je takođe pomenuo da postoje subvencije koje još nisu opredeljene za nacionalni savet. One uključuju, na primer, subvencije iz matične države za podršku funkcionisanju istorijskih crkava, mrežu predškolskih ustanova na mađarskom jeziku, visokoškolski program od posebnog značaja, kao i za institucionalnu mrežu obrazovnih ustanova mađarske zajednice u Vojvodini. Subvencije koje će se izdvojiti za potrebe časopisa „Híd” i „Létünk” takođe još nisu stigle za ovu godinu, naglasio je Arpad Fremond.
Predsednik je kritikovao komentare mađarske opozicije u Vojvodini, koji izražavaju nezadovoljstvo činjenicom da je nacionalni savet već dobio subvencije ove godine. Kako je rekao, to je moguće samo i isključivo zato što mađarsku opoziciju u Vojvodini ne zanima ništa drugo osim novca. Fremond je ukazao na to da, suprotno ovom stavu, nacionalni savet i njegovi članovi ne vode politiku isključivo iz aspekta novca, već na osnovu rešavanja pitanja zajednice. Dodao je da nisu sva pitanja zahtevala novac da bi se rešila ili da bi se radilo na njima. Na primer, kreiranje strategije ili borba za očuvanje mađarskih odeljenja sa malim brojem učenika ne zahtevaju posebna finansijska sredstva; već je potrebna saradnja, snaga i zalaganje. Fremond je naglasio da nacionalni savet nikada nije raspodeljivao sredstva na političkoj osnovi i neće to činiti ni ubuduće. Broj korisnika je uvek pokazivao da politička pripadnost nije uzeta u obzir prilikom odlučivanja o dodeli sredstava. Predsednik nacionalnog saveta je rekao da trenutni sastav saveta odražava i raznolikost, jer stručnjaci prisutni u savetu su predstavnici iz različitih stručnih oblasti, ali je dodao da bi bio zadovoljan kada bi i mađarska opozicija u Vojvodini predložila listu i učestvovala na ovogodišnjim izborima za nacionalni savet.
PRENOS KULTURNIH VREDNOSTI I OČUVANJE IDENTITETA
Nakon ovoga, usvojeni su izveštaji o radu i finansijama nekoliko ustanova od posebnog značaja za mađarsku zajednicu u Vojvodini za 2025. godinu. Na dnevnom redu su, između ostalog, bili godišnji izveštaji fondacije „Vojvođanska rvačka akademija”, obrazovno-kulturne ustanove CNESA iz Kanjiže, pozorišta „Kostolanji Deže” u Subotici, Istorijskog arhiva Sente, kao i Senćanskog mađarskog kamernog pozorišta.
Zoltan Balint, upravnik fondacije „Vojvođanska rvačka akademija”, govorio je o rvanju kao najuspešnijem sportu vojvođanskih Mađara i rekao: uspeli su da realizuju sve svoje planove u 2025. godini, i to bez nagomilavanja dugova. Ove godine su osvojene i brojne medalje. Ukupno su radili sa oko 400 dece u 18 lokalnih škola, od kojih je 80-85 odsto sa mađarskog govornog područja, dodao je. Govoreći o rezultatima rada, Karolj Šarnjai, direktor ustanove CNESA, napomenuo je da je u 2025. godini registrovano 41 hiljada posetilaca i da se taj broj povećava iz godine u godinu. Jedan od razloga za ovaj rast je pokretanje digitalnog bioskopa. Edit Tot Erdelji, direktorka Regionalnog kreativnog ateljea u Kanjiži, u vezi sa realizovanim programima i umetničkim večerima, govorila je o važnoj ulozi koju ova organizacija igra u prenošenju kulturnih vrednosti i očuvanju identiteta prilikom predstavljanja izveštaja o radu za 2025. godinu. Gabor Mesaroš, direktor pozorišta „Kostolanji Deže” u Subotici, prilikom predstavljanja izveštaja za 2025. godinu, pomenuo je da su u predmetnoj godini nastale tri nove pozorišne produkcije, dodavši da je tokom godine održano 86 predstava i da je pozorište imalo više od šest hiljada posetilaca. Takođe je govorio i o uspehu festivala „Dezire”. Ištvan Fodor, direktor Istorijskog arhiva Sente, naveo je da metraža fonda dokumenata arhiviranih kod njih sada već iznosi 8.100 metara, a i da je napravljeno 32 hiljade digitalnih kopija. Zoltan Devai, direktor Senćanskog mađarskog kamernog pozorišta, rekao je da je u 2025. godini realizovano sedam novih produkcija, od kojih su dve bile koncertne; ukupno je održano 103 programa.
OBNOVLJENE BIBLIOTEKE
Članovi saveta su takođe usvojili izveštaje biblioteka Kanjiže, Bačke Topole i Malog Iđoša, kao Muzeja opštine Bačka Topola. Čaba Buš, direktor biblioteke „Jožef Atila” u Kanjiži, izložio je da su prošle godine uspeli da prošire bibliotečki fond za dodatnih 1.380 knjiga, ali su takođe realizovali važne radove na održavanju i razvoju ove ustanove, a uspešno su objavili i jednu dvojezičnu publikaciju o Kanjiži. Za biblioteku „Juhas Eržebet” u Bačkoj Topoli, prošla godina je protekla u znaku obeleževanja 80. godišnjice, izvestila je direktorka Zita Bednarik Prokec. Posetioce su dočekali u renoviranoj čitaonici, a pored toga, jedno temeljno renovirana biblioteka, koja sada već ima i salu za događaje, predata je na korišćenje u Bajši. U Gunarošu je svečano predat ogranak ove biblioteke. Ove godine je organizovano ukupno 150 događaja.
NE RADI SE O PUKOJ ADMINISTRACIJA
Savet je takođe odlučivao o kadrovskim pitanjima koja se tiču nekoliko obrazovnih i kulturnih ustanova. Odobrene su odluke izvršnog odbora, uključujući postupke za izbor direktora škola u Novom Sadu, Zrenjaninu, Subotici, Bogojevu i Molu, kao i promene članova školskih odbora. Na dnevnom redu je bio i postupak za izbor direktora Regionalnog kreativnog ateljea u Kanjiži, Gradskog muzeja Subotice i Narodnog pozorišta Subotice. U vezi sa tačkama dnevnog reda koje se tiču škola i članova školskih odbora, članica saveta Ramona Tot je rekla: ove odluke znače više od pukih administrativnih odobrenja, jer utiču na budućnost zajednice, baš kao što se prilikom imenovanja rukovodilaca ustanova pre svega moraju uzeti u obzir aspekti usmereni ka zajednici koji određuju budućnost.
U završnom delu sednice data su mišljenja o različitim konkursima u oblasti kulture i javnog informisanja. Savet je odobrio odluke koje se odnose na opštinske i gradske konkurse u oblasti kulture Novog Kneževca, Sombora, Bačke Topole, Novog Sada, Sremske Mitrovice i Čoke. U oblasti javnog informisanja, razmatrani su gradski konkursi Srbobrana, Bečeja, Nove Crnje, Pančeva i Subotice, a dato je mišljenje i za izveštaj o radu i finansijama preduzeća „D.o.o. Hét Nap Lapkiadó Kft” za 2025. godinu, kao i izveštaju Izdavačkog zavoda „Forum”. Pri pitanjima javnog informisanja, članica saveta Noemi Pastor kritikovala je reportaže pojedinih medija mađarske zajednice u Vojvodini, kao i očekivanja usmerena ka postizanju pluralizma, kojima je, po njenom mišljenju, prvenstveno interes da unazade zajednicu.
Nyitókép: (fotografija Edvarda Molnara)
