Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Mađarska zajednica u Vojvodini nije samo nemi posmatrač, već aktivni tvorac nacionalno-političkih procesa, ističe dr Balint Pastor u našem intervjuu datom za praznike. Prema rečima predsednika Saveza vojvođanskih Mađara, pitanje ovih parlamentarnih izbora u Mađarskoj za mađarske zajednice van matične zemlje je nastavak nacionalne politike i započetih investicija, kao i očuvanje stečenih prava, ali i bezbednost. Naglasio je da SVM kampanju za parlamentarne izbore u Mađarskoj posmatra kao sopstvenu stranačku borbu. Podvukao je da, zbog složenih globalnih procesa, ishod 12. aprila više nije važan samo za pripadnike mađarskih zajednica i Mađarsku. Ovaj političar je govorio o savezu zasnovanom na zajedničkim vrednostima koju održava sa partijskim savezom Fides–KDNP, o novoj fazi programa privrednog razvoja koji je do sada rezultirao sa pola milijarde evra ulaganja u razvoj, kao i o strategiji veštačke inteligencije koja dokazuje intelektualnu snagu zajednice, ali i o prvoj polovini svog mandata predsednika. Balint Pastor je istakao da je jedinstvo i prisustvo SVM-a na svim nivoima donošenja odluka garancija da će i u ubuduće biti nekoga ko će se baviti pitanjima vojvođanskih Mađara.
SVM gotovo nikada nije uložio toliko truda u kampanju u Vojvodini za parlamentarne izbore u Mađarskoj kao sada. Da li je ulog ovog puta veći nego na prethodnim izborima?
– Kada smo započeli kampanju za registraciju birača pre više od pola godine, već smo rekli da ćemo kampanji za parlamentarne izbore u Mađarskoj pristupiti kao sopstvenoj borbi. Taj stav se ogleda i u našoj kampanji. Imali smo veoma intenzivnu kampanju za registraciju kako bismo osigurali da svaki mađarski državljanin može da glasa ako to želi. Od trenutka kada je „startni pištolj za kampanju opalio” u Mađarskoj, fokusirali smo se na klasične elemente kampanje. Bilo je, ima i biće klasičnih političkih događaja, javnih tribina i obilazaka investicija do poslednjeg dana. Sve naše javne tribine smo unapred najavili i srdačno očekujemo sve zainteresovane na našim događajima. Ali tu je i kulturni sadržaj, koji se pojavljuje intenzivnije nego ranije. To je pre svega zbog činjenice da je u toku mađarsko-srpska kulturna sezona, a u okviru toga smo uspeli da organizujemo nenadmašan sadržaj. Svi koncerti i filmske projekcije, odnosno svi ovi sadržaji, obuhvatili su više od 15.000 pripadnika mađarske zajednice u Vojvodini. Prilikom organizovanja ovih događaja, obratili smo pažnju i na odgovarajuću regionalnu pokrivenost. Inače, ne mislim da je naša kampanja intenzivnija nego što je bila tokom prethodnih parlamentarnih izbora. Jedino što se promenilo jeste da su kampanje generalno intenzivnije. Zaista se trudimo da uložimo sve svoje napore kako bismo osigurali da partijska alijansa Fides–KDNP formira vladu. Šta je u pitanju na ovim izborima? Isto je pitanje kao i pre 4 ili 8 godina. Razlika je u tome što je svet sada postao mnogo komplikovanije mesto. Sada je važno ne samo za mađarske zajednice i Mađarsku, već i za sam region, a mislim i za celu Evropu, kakav će biti rezultat ovih izbora 12. aprila. Jasno je da je za mađarske zajednice van matične zemlje od vitalnog značaja da Fides–KDNP pobedi, a Viktor Orban ostane premijer. To je takođe od vitalnog značaja i za Mađarsku i ljude koji tamo žive. Mislim da ovo ne zahteva posebno objašnjenje, možda je dovoljno pomisliti da su zahvaljujući Viktoru Orbanu naši sunarodnici koji žive u Mađarskoj bili izuzeti od okolnosti koje smo mi trpeli 8 godina – divljanja ilegalnih migranata. Uprkos činjenici da je Mađarska i dalje primorana da plaća kaznu od milion evra dnevno Evropskoj uniji zbog toga što ne dozvoljava ulazak ilegalnih migranata, sve je više ljudi u Zapadnoj Evropi koji retrospektivno kažu da je Viktor Orban bio u pravu od samog početka. U interesu je Evrope da tamo ima nekoga ko će stalno ukazivati zapadnoevropskim liderima na dugoročne ekonomske i političke interese Evrope. Stav mađarske vlade o miru je takođe važan za narod Mađarske. Ako neko, onda mi razumemo zašto su mir, pa čak cene energenata ili sistem podrške porodicama važni.
DOKAZ, A NE OBEĆANJE
Na čemu se zasniva pretpostavka da bi nacionalnu politiku u Mađarskoj u ovoj formi sprovodila isključivo vlada koju formira partijski savez Fides-KDNP, arhitekte aktuelnog nacionalnog političkog sistema? Činjenica da nacionalno opredeljena i suverena vlada već 16 godina dosledno deluje u skladu sa svojim stavom o nacionalnom jedinstvu, dok druga politička grupacija koja bi mogla da formira vladu nije pokrenula pitanje povlačenja stečenih prava i podrške mađarskim zajednicama izvan matične zemlje, a njen lider tvrdi da to ne bi ni učinio?
– U Mađarskoj se iznos opredeljen na nacionalnu politiku desetostruko povećao od 2010. godine. Dokaz, a ne obećanje. Tokom proteklih 16 godina, iskusili smo kako nacionalno opredeljena vlada tumači podršku mađarskim zajednicama van matične zemlje u svakodnevnom životu. Što se tiče opozicije, veoma je teško tumačiti situaciju, budući da je lider možda najveće opozicione stranke još pre 2 godine i 2 meseca bio čovek u prvim ili drugim redovima Fidesa, pa vidim problem što se tiče kredibiliteta, i to otežava razmišljanje o tome kako bi oni gledali na bilo šta, ne samo na mađarske zajednice izvan matične zemlje, ako bi formirali vladu. Što se tiče ostalih subjekata opozicije, oni bi u najmanju ruku želeli da oduzmu biračko pravo dvojnih državljana. Iz ovoga se zaista ne može zaključiti da bi se trenutni pravci nacionalne politike mogli održati, ili možda ojačati, ako bi oni formirali vladu.
Da li je činjenica da SVM vodi kampanju za Fides–KDNP prvenstveno odluka zasnovana na zajedničkim vrednostima ili, pre svega, na interesima? Štaviše, u ovom kontekstu se postavlja pitanje da li se, u slučaju zajednice koja živi kao manjina u svojoj zemlji van granica matične zemlje, može ili treba jasno razlikovati politiku baziranu na interesima od one bazirane na vrednostima?
– Već sam bezbroj puta rekao da smo prvenstveno povezani sa stranačkim savezom Fides–KDNP zajedničkim vrednostima. Politika podrške je posledično nastala od ovog sistema vrednosti. Roditelji ne daju sve svojoj deci iz računice i ne vaspitavaju ih najbolje što mogu, očekujući da će ih, kada ostare, odraslo dete smestiti u najbolji mogući dom za stare, već zato što je prirodni poredak stvari da svojoj deci dajemo sve. Naravno, ne želim da ovom analogijom omaložavam pripadnike mađarskih zajednica izvan matične zemlje. Mislim da ova metafora autentično ilustruje šta znači pristup zasnovan na vrednostima. Nacionalno opredeljena vlada je bezbroj puta u proteklih 16 godina dokazala da ne pravi razliku između pripadnika mađarske nacionalnosti iz Budimpešte, Segedina, Bratislave, Subotice ili iz Beregova. Iz ovoga proističe politika podrške. Treba dodati i da nisu mađarske zajednice van matične zemlje ti koji odlučuju kakvu će vladu imati Mađarska. Isto tako, nisu ni vojvođanski Mađari ti koji će odlučivati koja će stranka biti najjača u Srbiji. Naravno, mi i dalje možemo imati mišljenje o tome, i možemo uticati na 1 do 2, najviše 3 mandata. Može se zamisliti i situacija gde će rezultat zavisiti od tih mandata. Takođe je važno znati da mađarske organizacije na nekadašnjim teritorijama deluju jedinstveno po ovom pitanju. Demokratski savez Mađara u Rumuniji je takođe zainteresovan za pobedu Fidesa–KDNP-a i vodi kampanju u tom duhu, isto kao i Mađarska alijansa u Slovačkoj i Demokratska zajednica Mađara u Hrvatskoj u Baranji, kao i svi ostali.
PRISUSTVO JE RELEVANTNO NA SVIM NIVOIMA
Poseta zvaničnika iz Mađarske poslednjih nedelja, kao i prikazivanje i navođenje ključnih investicija za opstanak i očuvanje identiteta realizovanih u poslednjih deceniju i po, takođe su ukazali na jednu tužnu činjenicu. Sve je to realizovano iz budžetskih sredstava matične zemlje, a ne iz budžeta Srbije. Da li se ova situacija može nekako rešiti?
– Ne slažem se nužno u potpunosti sa ovom izjavom. To je zaista tako u slučaju investicija realizovanih kao rezultat plana privrednog razvoja. Godinama govorimo da je Mađarska jedan od najvećih investitora u Srbiji. Kao rezultat sprovođenja programa privrednog razvoja koji je kreirao SVM, a podržala vlada Mađarske, realizovano je pola milijarde evra investicija uz 250 miliona evra bespovratnih sredstava, koje su dodeljene za više od 16 hiljada uspešnih podnosilaca prijava na konkurs. Istovremeno, hajde da uporedimo stanje u Novom Sadu kao primer za analizu ostalih investicija. Renoviranje zgrade sedišta „Mađar so” i njegovo obogaćivanje novim sadržajem u velikoj meri je finansirala matična zemlja, ali uložena su i sredstva iz pokrajinskog budžeta. Investicija od 150 miliona dinara u Mađarski kulturni centar „Petefi Šandor” realizovana je 100 odsto iz sredstava grada Novog Sada kao rezultat angažovanja SVM-a na nivou grada. Studentski dom „Evropa” je takođe u velikoj meri finansiran sredstvima iz Mađarske, ali su i pokrajinska sredstva značajna i bez donacije rimokatoličke crkve izgradnja ne bi mogla ni početi. Ovo takođe ilustruje da su ovo u velikoj meri zaista investicije od strane Mađarske, ali je važno i prisustvo u lokalnoj samoupravi, pokrajini i republici. To posebno važi za infrastrukturne investicije, koje Mađarska zapravo ne može da finansira u Srbiji. Zato često kažem da su za uspeh naše nacionalne zajednice neophodna dva faktora zajedno. Jedan je vlada Mađarska koja razmišlja u okvirima nacionalnog jedinstva, zbog čega činimo sve što možemo da Viktor Orban ostane premijer. Drugi faktor je jak SVM, koji ovde u zemlji, od nivoa lokalne zajednice i lokalne samouprave do pokrajinskog i republičkog nivoa, mora imati takvu moć da se velike investicije mogu realizovati iz domaćih izvora. Postoji jedna sve agresivnija, sve glasnija i sve frustriranija manjina – u Vojvodini govorimo o nekoliko desetina ljudi. Ova manjina mnogo puta na dnevnom nivou opisuje da je sve loše zbog SVM-a, a sve dobro dolazi samo od sebe, pada s neba. Situacija je upravo suprotna. Neophodni su angažman, prisustvo, funkcije kako bi, kada se sredstva dodeljuju za investicije, naši ljudi takođe bili tu za stolom i digli svoj glas kako bi se realizovale investicije koje su relevantne i iz mađarske perspektive.
U poslednje vreme, u kampanji se pojavilo više verbalnih napada koji pogađaju mađarske zajednice van matične zemlje. Da li su to izolovaniji „ekscesi u kampanji” ili ukazuju na trajnu promenu stava u Mađarskoj? Kakav uticaj ove pojave imaju na sliku o sebi, samopoštovanje i potrebu za učešćem u političkim procesima mađarske zajednice u Vojvodini, a eventualno i na samo glasanje putem pošte?
– Činjenica da Mađari koji žive van matične zemlje imaju pravo da glasaju nije rešenje bez presedana. Evo predsednice Nacionalnog veća hrvatske nacionalne manjine iz Subotice, koja je poslanica u saboru Hrvatske. Italijani takođe mogu učestvovati na parlamentarnim izborima u Italiji, ali bismo mogli pomenuti i primere Rumunije i mnogih drugih zemalja koje garantuju pravo učešća na izborima svojim građanima koji nemaju stalno prebivalište na njihovoj teritoriji. Hrvatski primer ilustruje da na nekim mestima strani državljani ne samo da mogu glasati, već mogu biti i kandidati i poslanici. Na svakoj javnoj tribini tražimo od ljudi da ne podržavaju mišljenja da treba glasati tamo gde se plaća porez. Ne mislim da je ono što stranka Đurčanja promoviše posebno štetno za samopoštovanje pripadnika mađarske zajednice u Vojvodini. Postoji izreka: nije važno šta kažu, već ko to kaže. Definitivno je loše što u Mađarskoj još uvek postoje stranke, koje se kandiduju za poslanička mesta, pa čak i trenutno imaju predstavnike u parlamentu Mađarske, a koje čak ni temelje nacionalnog minimuma ne smatraju obavezujućim za njih.
VOJVOĐANSKI MAĐAR NIJE LUD
Kancelarija „CMH” je nedavno obavestila građane da su njegovi aktivisti, koji poseduju pismeno ovlašćenje i legitimaciju u skladu sa sporazumom zaključenim sa Poštom Srbije 2022. godine, počeli da dostavljaju pakete sa glasačkim listićima. Oni su takođe su skrenuli pažnju na činjenicu da će aktivisti na terenu pomoći pri popunjavanju identifikacione izjave onima koji to budu zatražili kako bi što više glasova bilo važeće. U saopštenjima nakon toga, ponovo su optužili SVM da utiče na izbore i onemogućava njihovu tajnost, tvrdeći da su aktivisti kancelarije „CMH” ljudi bliski SVM-u. Kako odgovarate na ove optužbe?
– Sa stanovišta kritičara, loša vest je da su skoro svi Mađari u Vojvodini bliski SVM-u. Jer je to normalnost. Mađarski narod Vojvodine nije lud i tačno zna koja je bila jedina mađarska stranka u Vojvodini koja je uradila nešto u njihovom interesu sa manje ili više uspeha proteklih godina i decenija. Takođe sam spomenuo na našem skupu u Subotici: ako ne daj Bože, budu u situaciji da im je potrebna pomoć, oni koji su nas prethodno klevetali očekivali bi pomoć i od SVM-a. Često se dešava da traže pomoć, dobiju pomoć, a zatim nastave da klevetaju. Prema njihovim rečima, to je normalnost i sloboda govora. Od vojvođanskih Mađara koji učestvuju na izborima 80 odsto obično glasa za SVM. Tako je već veoma dugo. SVM ima izuzetno ozbiljnu ulogu u sprovođenju glasanja putem pošte. I ovim putem bih želeo da se zahvalim svim aktivistima SVM-a na njihovom radu. Paketi za glasanje uvek stižu u poslednjem trenutku. Pošto Srbija nije članica EU, ako bi se komunikacija odvijala između poštanskih preduzeća dve zemlje, neki od paketa sa glasačkim listićima ne bi stigli na vreme nazad u Mađarsku. Tokom 2022. godine, kada je SVM potpisao ugovor sa Poštom Srbije koji je i danas na snazi, ispostavilo se da Pošta Srbije ima podizvođače u mnogim drugim oblastima Srbije, u mnogim drugim stvarima. To su organizacije sa kojima pošta zaključuje ugovore o uručivanju pisama. Tada se ispostavilo da je u pitanju tipski ugovor i da ugovor između Pošte Srbije i kancelarije „CMH” nije morao biti pisan od nule. Kancelarija „CMH” od tada obavlja svoj preko potreban posao u okviru ovog ugovora. Ovo uopšte nije presedan.
MAĐARSKI IDENTITET JE VAŽAN ZA MAĐARSKU ZAJEDNICU U KULI
U vezi sa lokalnim izborima u Kuli, izjavili ste da je SVM jezičak na vagi. Šta to predstavlja za lokalnu mađarsku zajednicu? Na osnovu čega ste rekli da su glasovi lokalnih pripadnika mađarske zajednice dati koalicionoj listi SNS-a, na kojoj su se kandidovali i kandidati SVM-a, obezbedili većinu?
– Ako se dobro sećam, lista koja je učestvovala pod brojem jedan pobedila je sa 469 glasova. Kula je opština sa približno 35 hiljada stanovnika, gde živi približno 2200–2300 pripadnika mađarske zajednice. Vraćajući se na mandate, na izborima obično učestvuje približno 800 mađarskih birača. Sada smo takođe definitivno imali ovaj broj, tako da su se svi Mađari Kule jasno postrojili iza ove liste. To nije iznenađujuće, budući da se tokom predizborne kampanje u Kuli mnogo toga moglo čuti. Na opozicionoj listi bio je predstavnik – koji je verovatno osvojio mandat – koji je formulisao rečenicu koju liberali decenijama promovišu: „nije bitno koje je neko nacionalnosti, već kakva je osoba”. Naravno, svaka normalna osoba bi se u principu složila sa ovim, ali ako se držimo samo ove izjave, sledi da liberali zamišljaju svet na takav način da nije bitno koje je neko nacionalnosti, što znači da manjinama nije potrebno dati dodatna prava da bi bile ravnopravne u društvu i da bi mogle da sačuvaju svoj identitet. Prema ovom stavu, obrazovanje na mađarskom jeziku, mađarska kultura i javno informisanje nisu važni. Međutim, mađarska zajednica u Kuli veruju da je sve to važno. Zato je gotovo cela mađarska zajednica u Kuli glasala za listu i za političare SVM-a koji su se dokazali poslednjih godina. U praksi, to znači da su dva odbornika SVM-a zapravo jezičak na vagi, jer je razlika između dve liste jedan mandat. Imaćemo dva odbornika u opštini, a verovatno će postojati i jedna značajnija pozicija u izvršnoj vlasti lokalne samouprave. Do sada je to bila pozicija zamenika predsednika opštine i vidim dobre šanse da će tako biti i ubuduće. Oni će biti zaduženi za mađarska pitanja u Kuli naredne četiri godine, pa će mađarski interesi u Kuli biti zastupljeni.
Kako ocenjujete zloupotrebe, a ponekad i nezakonite radnje koje su se dogodile na dan izbora u Kuli, a koje se mogu povezati sa obema stranama? Da li ovo možda nagoveštava šta možemo očekivati na dan predstojećih republičkih izbora i tokom perioda kampanje?
– Možemo konstatovati dve stvari kao činjenice. Jedna je da su kampanje sve prljavije, a izborna borba sve žešća. To nije samo ovde slučaj. S druge strane, mora se konstatovati da svako dobija informacije samo iz medija koje preferira. Kao rezultat neke vrste profesionalne deformacije, čitam sve i pratim svakoga. Primoran sam da kažem da nije stvar u tome da postoje ljudi povezani sa vladajućom koalicijom, ili ako želite, naprednjacima, koji su pretili, ucenjivali, udarali, tukli, kupovali, dok su opozicionari kao „bele ovce”. Svako ko je bio u Kuli u nedelju mogao je da vidi da opoziciona strana ni u čemu ne zaostaje za vladajućom stranom. Dovoljno je pogledati registarske tablice i sa jedne i sa druge strane, koje nisu iz Kule, a koje su se pojavile u ovom naselju. Što se tiče optužbi, stvar je neverovatno jednostavna: ako su opozicioni članovi biračkih odbora potpisali zapisnik, oni su zapravo potpisali da su izbori bili legalni i legitimni. Ako neko ima informacije da je SVM ucenjivao, udarao, tukao ili pretio za glasove, molim da iznese u javnost te informacije. Takva osoba neće se javiti, jer se ništa slično nije dogodilo. Međutim, ono što se dogodilo jeste da je opozicija, čak i pre nego što su objavljeni rezultati izbora i moja reakcija na njih, veoma agresivno marširala i demonstrirala ispred zgrade „Nepker”. To mnogo govori o tome kako opozicija gleda na mađarske institucije u Kuli, a i na mađarsku zajednicu uopšte.
Već ste izneli svoj stav o kritikama da su se na izbornoj listi SNS-a našli i kandidati iz Srpske radikalne stranke. Vaše dosadašnje izjave ukazuju na to da delite mišljenje pokojnog premijera Zorana Đinđića, čija se izjava „kome je do morala nek ide u crkvu”, smatra jednom od najautentičnijih izjava političkog pragmatizma i realizma...
– Za SVM, primarni stav je da treba da se postižu rezultati za mađarsku zajednicu. Dalje, za SVM, samostalnost je jedno od najvažnijih stavova. U većini mesta, na izborima nastupamo samostalno. Tako će ostati i ubuduće. Tamo gde nastupamo zajedno, u opštinama gde su nam zajednice u rasejanju, SNS je jedini koalicioni partner SVM-a. Sa kim će se još SNS dogovoriti je njihova stvar, to nema uticaja na naš odnos. Vreme i rezultati izbora mi dokazuju da sam u pravu. Ne zaboravljamo i ne smemo zaboraviti devedesete. Međutim, pretvarati se da će Vojislav Šešelj imati isti politički uticaj, kao i uticaj na društvo 2026. godine kao što je imao 1992. ili 1998. godine je, blago rečeno, bezobraznost i obmana birača. Ne nameravam da rehabilitujem Šešelja, jednostavno ga je život prevazišao, a njegova stranka je u neizmernim dubinama na političkoj sceni Srbije.
INTELEKTUALNO DOSTIGNUĆE ZAJEDNICE
U proteklih deset godina, jedna od najčvršćih tačaka oslonaca za vojvođanske Mađare bila je prva strategija privrednog razvoja. Nedavno je finalizovan i usvojen njen potpuno samostalan dokument naslednik, druga strategija regionalnog i privrednog razvoja Vojvodine. Kakve su očekivanja, a kakve perspektive?
– Otkako je Peter Sijarto bio u poseti ovde prošle nedelje, ne govorimo samo o očekivanjima. Peter Sijarto je najavio da će sledeća Orbanova vlada podržati sprovođenje strategije privrednog razvoja. Zato je važno da Fides–KDNP pobedi 12. aprila. Veoma sam ponosan, i smatram to izuzetno ozbiljnim intelektualnim dostignućem zajednice, što je zahvaljujući 100 ljudi koji su na neki način učestvovali u radu, izrađena, a zatim i usvojena, strategija za period između 2026. i 2033. godine. Takođe sam izuzetno ponosan što smo vratili praksu jednu stvar koja je bila na ivici izumiranja, i što smo dva meseca vodili jednu veoma ozbiljnu javnu raspravu. Svi su mogli da izraze svoje mišljenje o ovom dokumentu, i mnogi su to i uradili. Oni koji napadaju SVM mogli su da naprave alternativnu strategiju privrednog razvoja, ili ako nemaju sposobnosti za to, mogli su u nekoliko rečenica da ukažu na ono što nije dobro u našoj strategiji. Niko iz opozicije nije izrekao ni jednu jedinu rečenicu. To takođe dokazuje da je jedina efikasna politička stranka u našoj nacionalnoj zajednici Savez vojvođanskih Mađara. Strategija ispunjava očekivanja našeg vremena i sadrži mnogo novih elemenata. Verujem da ću nakon formiranja nove vlade Mađarske, baš kao što je to učinio Ištvan Pastor tad 2015. godine, moći da je odnesem Viktoru Orbanu, pa njena implementacija može početi negde na jesen. Mi stojimo spremni sa kompletnom vizijom za budućost zajednice. U poređenju sa prvom strategijom, u ovu je već uvršten i akcioni plan.
Koliko mislite da je realno postizanje nivoa standarda i realizacije koja karakteriše strategiju, s obzirom na sve teške globalne ekonomske i finansijske okolnosti?
– Najbolji dokaz za to je to što smo krajem prošle godine mogli da objavimo nove konkurse. Vlada Mađarske je mogla da kaže da se nova strategija ionako priprema, sačekajmo to i izbore. To se nije tako desilo, pa smo uspeli da objavimo dva konkursna poziva sa veoma značajnim budžetskim sredstvima. Stoga sam veoma optimističan da će, ako Mađarska bude imala nacionalno opredeljenu vladu, ova strategija biti realizovana u značajnoj meri u narednih 7 godina, uprkos svim ekonomskim i finansijskim poteškoćama.
Javna rasprava o nacrtu strategije veštačke inteligencije mađarskih zajednica u Vojvodini je nedavno završena. Kakvi su vaši utisci i kako dalje?
– Postoje razlike u među oblastima. Pošli smo od pretpostavke da će se ovim dokumentom očigledno baviti oni koji se bave ovim svetom, zbog čega smo smatrali da će dve nedelje biti dovoljne za javnu raspravu, koja se odvijala isključivo u onlajn prostoru. Inače, naša pretpostavka je bila na mestu, tokom ovog perioda su pristigli predlozi, od kojih su neki zapravo ozbiljni eseji na više stranica. Uveren sam da ćemo tokom aprila moći da finalizujemo ovu strategiju. Postupak je isti kao i u slučaju strategije privrednog razvoja: predsedništvo i savet SVM-a glasaju o ovom dokumentu, nakon što eksperti pregledaju pristigle predloge i odluče o njihovoj ugradnji u strategiju. U slučaju strategije privrednog razvoja, većina predloga je integrisana u dokument, i siguran sam da će tako biti i sada.
Šta očekujete od ove strategije?
– Postoje optužbe da su samo stariji i ludi ostali u zemlji, a svi koji su moderni i imaju i trunku pameti napustili su svoju zemlju. Ova strategija je jedan od dokaza da to nije slučaj. Vojvođanski mađarska zajednica je konkurentna zajednica koja se snalazi i u savremenim procesima. Ovo je takođe jedan od alata nacionalne politike. Razvoj ove strategije je počeo kada je prošlog novembra u posetu došao Laslo Palkovič, poverenik vlade Mađarske zadužen za veštačku inteligenciju. Razgovarali smo o tome kako je Vojvodini neophodna jedna takva strategija. U to vreme, strategija se već pripremala u Transilvaniji i Slovačkoj. Dokument je u skladu ne samo sa relevantnom strategijom u Mađarskoj nego i u sa onim u Srbiji. Vidim da postoje ozbiljne prednosti korišćenja veštačke inteligencije u medicini, kao i u javnoj upravi, poljoprivredi, privredi i mnogim drugim oblastima. Ako, na primer, naše zdravstvene ustanove mogu nekako da iskoriste ova dostignuća, onda će to biti jedan značajan korak napred. Ali mogli bismo da pomenemo i pametne gradove.
Pitali smo veštačku inteligenciju kakvo je njeno mišljenje o ovom dokumentu. Generalno je dala pozitivnu ocenu, ali na osnovu nekih njenih kritika, možda je najobrazloženije sledeće pitanje: da li postoji pravi i poseban finansijski izvor za realizaciju i da li je predviđena ustanova ili institucionalna pozadina za njenu implementaciju?
– Svet se menja neverovatnom brzinom, a širenje i značaj veštačke inteligencije veoma brzo raste. Mislim da je u ovom trenutku važno da imamo takvu strategiju. U tom pogledu, mnogo toga zavisi i od toga kakvu će vladu imati Mađarska, pošto nismo posebno ostrvo, pa je očigledno da u saradnji sa mađarskim zajednicama u Transilvaniji, Slovačkoj, kao sa vladom Mađarske, možemo razmišljati o tome kakvu institucionalnu pozadinu treba da ima ova strategija. Za implementaciju je nephodna i institucionalna pozadina i novac. Ovo je pitanje za ubuduće. Najvažnije je da je nešto započeto. Kao što sam već napomenuo, stvari se veoma brzo menjaju, ako je neophodno, ova strategiija se može dopuniti, menjati i poboljšati.
PRAVO I OBAVEZA ZASTUPANJA
Drugog marta navršile su se dve godine otkako ste izabrani za predsednika SVM-a. Stigli ste do polovine vašeg mandata predsednika. Kako biste ocenili ovaj period?
– Veoma je nezahvalno kada čovek procenjuje sopstvene aktivnosti, ali mislim da možemo biti ponosni na protekle dve godine. Politiku posmatram kao timski sport. Morate znati ko je vođa, jer je odgovornost na njemu, i ne bežim od odgovornosti, ali ovde se ipak radi o jednom timskom sportu. Ponosan sam što smo uspeli da održimo tim na okupu, uspeli smo da sačuvamo podršku mađarske zajednice u Vojvodini. Ovo je već dokazano na nekoliko izbora. Bilo je onih ovde u zemlji – i među Srbima i Mađarima – kao i u Mađarskoj i u Karpatskom basenu, koji su bili uvereni da ćemo se posle smrti mog oca raspasti, da će SVM prestati da postoji, ili barem pokleknuti. Mislim da se to nije desilo jer smo bili jedinstveni i radili smo kao tim. Uspeli smo da sačuvamo pravo i obavezu da zastupamo pitanja zajednice, da postižemo rezultate u interesu zajednice. Mislim da ti rezultati nisu ništa manji nego u periodu pre 2. marta 2024. godine, odnosno pre 30. oktobra 2023. godine.
