Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
U petak popodne, u Senti je svečano otvorena renovirana zgrada sedišta Kulturne fondacije „Híd”. Fondacija organizuje kulturne i društvene događaje i programe koji nude razonodu, jačaju identitet i grade zajednicu. Fokus njihovih aktivnosti je na raznovrsnom negovanju kulture, radu sa decom, programima za mlade, kulturnim događajima za odrasle, kao i na izvođenjima i gostovanjima sa sopstvenim pozorišnim predstavama. Rad fondacije je utemeljen u uverenju da izgradnja nacije kroz kulturu počinje pri veoma ranom uzrastu. Njihovi programi uključuju pozorišne radionice, letnje kampove i porodične događaje. Njihov cilj je osnaživanje kulturnog mosta između Mađarske i mađarskih zajednica u Vojvodini. Kulturna fondacija „Híd” ne samo da organizuje događaje, već i gradi zajednicu, jača identitet i oblikuje budućnost.
Na svečanoj primopredaji zgrade govorili su dr Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, Atila Vidnjanski, generalni direktor Narodnog pozorišta u Budimpešti, Andraš Pataki, šef kolegijuma scenskih umetnosti Nacionalnog kulturnog fonda Mađarske, kao i Johan Višer, predsednik Kulturne fondacije „Híd”.
Događaj su svojim prisustvom, između ostalih, uveličali i Balint Juhas, predsednik pokrajinske skupštine, Arpad Fremond, predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, kao i Hajnalka Buranj, predsednica opštine Senta.
Johan Višer je pozdravio okupljene i u svom svečanom govoru naveo da su svedoci jednog posebnog trenutka, budući da otvaranje zgrade uvek ima veći značaj od slavljenja samih zidova, krovova i prozora, a posebno kada ne govorimo samo o pukoj renovaciji, već i o nastanku jednog intelektualnog prostora.
Renovirano sedište Kulturne fondacije „Híd” / fotografija Arpada Gergelja
– Zgrada sedišta Kulturne fondacije „Híd” nije samo jedna nova tačka na mapi. Ova kuća nosi u sebi misli, diskusije, pitanja, odgovore, susrete i, pre svega, odgovornost. Naziv fondacije sadrži sve što pokušavamo da predstavimo. Most nije zid, ne razdvaja, već povezuje. Ne isključuje, već dovodi. Nije terminal, već prolaz. A kultura je medijum u kome zajednica prepoznaje sebe. Kultura razume svoju prošlost, shvata sadašnjost, a ako ima hrabrosti, sposobna je i da planira budućnost. Za nas, kultura nije scenski dekor, luksuz ili svečani dodatak. Kultura je uslov života. Jezik, sećanje, moral, običaji i vera. Zajedničko blago koje nas povezuje čak i kada se ne slažemo oko svega, rekao je predsednik fondacije.
Nakon toga je reč preuzeo dr Balint Pastor, pa je naglasio da osnivanje jedne nove institucije i predaja jedne nove zgrade sedišta uvek se može smatrati praznikom.
Dr Balint Pastor / fotografija Arpada Gergelja
– Postoje članovi naše zajednice koji ne rade ništa drugo nego što oplakuju ovu zajednicu. Oni proglašavaju da više ne postojimo, da smo izumrli i da ovde nikoga nema. Nasuprot tome, danas smo predali jednu potpunu novu zgradu sedišta jedne relativno nove ustanove u Senti, u zgradi koju meštani znaju kao kuću „Barši”. Uspeli smo da sačuvamo ovu zgradu i ispunimo je novim sadržajem. Zbog svega ovoga, današnji dan se može smatrati praznikom. Graditi mostove, otvarati mostove uvek znači da smo nešto ostavili potomstvu. Povezujemo ljude, vrednosti i nacije.
Ovo radimo u godini kada se srpsko-mađarska kulturna sezona odvija u punom jeku. Vrhunac ove sezone je svečana predaja zgrade sedišta Kulturne fondacije „Híd”. Zahvaljujući podršci nacionalno opredeljene vlade Mađarske, kao i našem učešću u domaćoj vlade, Nacionalnom savetu mađarske nacionalne manjine, kao i Savezu vojvođanskih Mađara, ne samo da čuvamo i upravljamo našim postojećim institucijama, nego osnivamo i nove. Otvaramo ovu zgradu sedišta, sa kojom proširujemo ponudu vojvođanske i opšte mađarske kulture, budući da smo neotuđivi deo celokupne mađarske nacije, rekao je dr Balint Pastor.
Andraš Pataki / fotografija Arpada Gergelja
U svom govoru, Andraš Pataki je izrazio zahvalnost Atili Vidnjanskiju na zalaganju za osnivanje i aktivnosti Kulturne fondacije „Híd”. U svom govoru, podsetio je na zajednički rad sa Ištvanom Pastorom i izrazio radost što je i njegov sin, dr Balint Pastor, bio prisutan na ceremoniji svečane primopredaje.
Atila Vidnjanski je uzeo reč i u svom govoru kratko podsetio na protekle događaje. Podelio je sa prisutnima svoja nezaboravna iskustva u Vojvodini i pohvalio rad Johana Višera. Skrenuo je pažnju na činjenicu da su sva odvojena područja matične zemlje sastavni deo kulturne cirkulacije.
– To je bio podsticaj za uspostavljanje programa „Déryné”, u formi u kojem smo ga otvorili na samom početku, budući da je bilo moguće prijaviti se i iz zajednica izvan matične zemlje. Nemoguće je izraziti kakav je uticaj programa „Déryné” u Zakarpatskoj oblasti, na primer. Ovaj program ima neverovatan uticaj na opstanak. Što se tiče Johana Višera, dugo sam prijatelj sa njim. Od jednostavnog i ljubaznog glumca, izrastao je u ozbiljnu osobu koja radi za mađarske zajednice i kulturu, nekoga kome možete verovati i koga vredi podržati. Ovo poverenje je rezultiralo osnivanjem ovog sedišta, a naravno da ćemo pomoći i da se ono popuni odgovarajućim sadržajem, rekao je Atila Vidnjanski.
Atila Vidnjanski / fotografija Arpada Gergelja
Nakon svečanih govora, publika je mogla da pogleda jedan prigodan kulturni program, a zatim je ovaj događaj završen svečanim posluženjem.
(fotografija Arpada Gergelja)
Nyitókép: (fotografija Arpada Gergelja)
