Rezultati i vizija

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

Fondacija „Prosperitati”, vojvođanski stub programa ekonomskog razvoja koji je vlada Mađarske pokrenula 2016. godine radi očuvanja mađarskih manjinskih zajednica izvan matične zemlje, ove godine slavi desetu godišnjicu svoga postojanja. Na konferenciji za novinare u Subotici, učesnici su sumirali dosadašnje rezultate programa i izložili okvire za naredne godine. Na ovom događaju su bili prisutni Zita Nađ, upraviteljka Fondacije „Prosperitati“, Balint Juhas, predsednik pokrajinske skupštine, Peter Kiš-Parciu, zamenik državnog sekretara za regionalni i prekogranični ekonomski razvoj ministarstva spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske, Ester Čalokezi, generalna konzulka Mađarske u Subotici, kao i članovi upravnog odbora i načelnici odeljenja Fondacije „Prosperitati”.

Ovaj svečani događaj otvorila je Zita Nađ, koja je podsetila prisutne na okolnosti pri pokretanju fondacije, kao i na najvažnije prekretnice u protekloj deceniji. Istakla je da je kada su objavljeni prvi konkursi, u mađarskoj zajednici u Vojvodini vladao osećaj iščekivanja i nade, ali da danas već možemo govoriti o konkretnim rezultatima.

– Danas je deseta godišnjica Fondacije „Prosperitati”. „Samo oni koji su videli odakle smo krenuli mogu zaista znati koliko smo daleko stigli”, davno je napisao Mor Jokai, ali ovo se može odnositi i na Fondaciju „Prosperitati”. Deset godina nakon što je internet buknuo raspisivanjem prvog kruga konkursa, vojvođanski Mađari su bili oduševljeni, osećali su da se nešto posebno desilo. Verovali su i konkurisali su, i to je samo po sebi bio jedan ogroman korak unapred. Danas možemo govoriti o 16.074 uspešnih prijava, a nastavljamo dalje. Tokom protekle decenije, naša fondacija je konstantno radila na pružanju opipljive pomoći vojvođanskim Mađarima kao ispružena ruka vlade Mađarske. Sve ovo ne bi bilo moguće bez podrške ministarstva spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske, naglasila je upraviteljka fondacije.

Na konferenciji za novinare govorio je i Balint Juhas, predsednik pokrajinske skupštine i predsednik izvršnog odbora Saveza vojvođanskih Mađara, koji je ranije obavljao funkciju upravitelja Fondacije „Prosperitati”. U svom govoru je naglasio da ovaj jubilej prevazilazi institucionalne okvire. Dodao je da uspeh ovog programa pokazuje i činjenica da ima uspešno prijavljenih na konkurse sa skoro cele teritorije Vojvodine, a da ove subvencije nisu samo ojačale preduzetnike, već i porodice i radna mesta.

– Možemo reći da danas ne slavimo samo rođendan, već i jednu sudbonosnu deceniju. Slavimo svedočanstvo jedne zajednice zarad njenog opstanka, istaknut primer lojalnosti, deceniju kada smo izveli mađarsku zajednicu u Vojvodini iz nesloge i opasnosti od erozije do jedinstva. Jedne zajednice koja je danas već poznata i priznata kao jedna izuzetna zajednica među mađarskim zajednicama izvan matične zemlje u Karpatskom basenu, i koja postiže rezultate iznad svojih mogućnosti, uvek pokazujući jedinstvo. A verujem da su program ekonomskog razvoja, kao i sama Fondacija „Prosperitati”, odigrali značajnu ulogu u pri ovome, rekao je Balint Juhas.

Predsednik pokrajinske skupštine istakao je da su u proteklih deset godina podnosioci konkursnih prijava kod Fondacije „Prosperitati” ostvarili napredak u rasponu od najmanje 20-30 godina. Dodao je da smo u proteklih deset godina uspeli da iz zaostatka stvorimo prednost i da smo uspeli da dokažemo da je zaista dobro biti jedan od pripadnika vojvođanskih Mađara.

– Ovo je zahtevalo naporan rad sa strane Saveza vojvođanskih Mađara tokom proteklih 15 godina, kao i istorijsko pomirenje koje je postignuto na inicijativu pokojnog Ištvana Pastora, na kome se sada može graditi ekonomska saradnja. Gde ekonomsko osnaživanje ne predstavlja pretnju, već priliku za Vojvodinu i Srbiju, kao i za sve narode koji ovde žive. SVM je, udružujući snage sa celom vojvođanskom mađarskom zajednicom, zajedno sa vama, napisala novo poglavlje u knjizi sudbine vojvođanske mađarske zajednice. Pomenuo sam predsednika Ištvana Pastora i zahvalnost pre svega dugujem njemu, ali naravno zahvalnost ide i vladi Mađarske, jer bez slušanja sa razumevanjem, i to ne samo slušanja, već i razmatranja i uzimanja u obzir prioriteta zajednica izvan granica matične zemlje, ništa ne bi bilo od ekonomskog razvoja. Zahvalnost ide državnom sekretaru Leventeu Mađaru, koji se prvi uključio u ovu priču na takav način da je ona postala priča o uspehu. Zahvalnost ide i Peteru Kiš-Parciuu i Ester Čalokezi, jer smo u operativnom smislu, pri rešavanju svakodnevnih poslova, najviše sarađivali sa njima kako bismo ovu mogućnost obezbedili. Zahvalnost ide i zajednici Fondacije „Prosperitati”. Osamdeset kolega i profesionalaca je ovde radilo u proteklih deset godina. Zahvalnost zaslužuju i naši stručnjaci. Trista stručnjaka je učestvovalo u radu Fondacije „Prosperitati” u proteklih deset godina, u samoj realizaciji programa ekonomskog razvoja, istakao je on.

Balint Juhas je naglasio da je funkcionisanje programa bilo transparentno u celosti, a to jasno potvrđuju i brojke. Rekao je da skoro deset hiljada pojedinačnih podnosilaca konkursnih prijava i oko šesnaest hiljada uspešnih projekata dokazuju da je Fondacija „Prosperitati” zaista doprla do cele mađarske zajednice u Vojvodini. Dodao je da je bilo uspešnih konkursa iz 190 naselja i 40 opština, što je, kako je rekao, ogromno dostignuće i jasno potvrđuje rad celog tima Fondacije „Prosperitati”, kao i uključenih stručnjaka. Takođe je istakao da, zahvaljujući ovim subvencijama, uspešno prijavljeni na ove konkurse obezbeđuju egzistenciju za oko 15 hiljada zaposlenih, a ako tome dodamo i pojedinačne podnosioce prijava, njihove zaposlene i 1.300 porodica koje su konkurisale na kupovinu seoskih kuća, onda je program direktno dopreo do približno 70 hiljada vojvođanskih Mađara, pomažući im da ostanu u zemlji. Prema rečima Balinta Juhasa, razvoj broja preduzetnika takođe dokazuje uspeh ovog programa. Dok je u Srbiji broj preduzetnika opao za 17 procenata na nivou cele države, za to vreme je u Vojvodini zabeležen porast od sedam posto. Sumirajući svoje misli je naglasio da se posle deset godina može konstatovati da je ovaj program ispunio svoju svrhu, pružajući oslonac svima onima koji nisu bili sigurni šta im donosi budućnost, kao i onima koji su hteli da naprave dom za sebe, da se bave preduzetništvom ili poljoprivredom, a ovaj program ima sve veći značaj i kao podrška povratnicima u našu zemlju.

– II Nacrt strategije regionalnog i ekonomskog razvoja mađarskih zajednica u Vojvodini pokazuje da postoji budućnost i perspektiva za Fondaciju „Prosperitati” i ekonomski razvoj. Da bi ovo bilo uspešno, suštinski nam je potrebno snažno političko zastupanje interesa vojvođanskih Mađara, a to se može ostvariti kroz Savez vojvođanskih Mađara, kao i kroz jednu razumnu i prijemčivu nacionalnu vladu Mađarske, na čiji sto možemo staviti našu strategiju finalizovanu nakon javne rasprave, jer verujem da s pravom možemo verovati da će, ako Mađarska bude imala nacionalnu vladu, nastavak imati isti uspeh kao što je to imala i ova prethodna decenija, dodao je Balint Juhas.

Peter Kiš-Parciu, zamenik državnog sekretara za regionalni i prekogranični ekonomski razvoj ministarstva spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske, podsetio se početaka pokretanja programa ekonomskog razvoja Vojvodine. On je naveo da je uz učešće Fondacije „Prosperitati” u Vojvodini realizovana investicija vredna skoro pola milijarde evra. Dodao je da uticaj ovog programa daleko prevazilazi pojedinačne subvencije.

– Kada je vlada Mađarske odobrila strategiju ekonomskog razvoja koju je predložio Savez vojvođanskih Mađara, počeli smo sa razvojem ovog programa. Međutim, pošto je ovo bila jedna pionirska inicijativa, pošto ranije nije bilo primera za sličnu, pa je bio veliki izazov napraviti sistem koji bi bio u skladu sa zakonima i očekivanjima Evropske unije, Mađarske i Srbije, a istovremeno bi bio funkcionalan i na duži rok, bez slabih tačaka, a služio bi interesima korisnika. Pošto su svi radili za isti cilj i bili izuzetno posvećeni, uveren sam da smo uspeli da stvorimo jedan zaista funkcionalan i uspešan program. Sada to možemo jasno reći iz perspektive od deset godina. Danas slavimo ne samo godišnjicu, već i opipljive rezultate programa, jer godišnjica uvek pruža priliku da se sagleda dosadašnji rad i da se postavi pravac za ubuduće. Uz učešće Fondacije „Prosperitati”, u regionu su realizovane investicije u vrednosti od skoro pola milijarde evra. Možemo govoriti o više od 16 hiljada prijava na konkurse, a tome možemo dodati i mnoge zaposlene i dobavljače koji su takođe imali koristi od efekata ovog programa, tako da je stvarni broj ljudi koji su imali koristi mnogo veći. Možemo reći da smo stigli do svakog kutka Vojvodine i svakog mesta gde je postojala stvarna potreba za ovim programom, naglasio je Peter Kiš-Parciu.

Zamenik državnog sekretara ministarstva spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske, zadužen za regionalni i prekogranični ekonomski razvoj, takođe je napomenuo da je završena nova strategija za narednih sedam godina, koja, na osnovu stečenog iskustva, ocrtava okvire za dalji napredak.

– Istovremeno, gledamo i u budućnost, pred nama je još deset godina. Završena je nova strategija, koja se odnosi na narednih sedam godina, i koja će biti ključni element i naredne decenije. Ova strategija obuhvata sve što smo do sada postigli: sumira stečeno iskustvo i izvedene zaključke, realno procenjuje trenutnu situaciju, a takođe postavlja ciljeve koje realno možemo postići u narednih sedam godina, objasnio je.
Peter Kiš-Parciu je evocirao usppmenu i na bivšeg predsednika Saveza vojvođanskih Mađara, Ištvana Pastora, predsednika Saveza vojvođanskih Mađara.

– Naš rad prati budno oko pokojnog predsednika Ištvana Pastora, i verujem da on i danas vodi ruke mnogih od nas. Njegov uticaj doseže daleko izvan granica, a taj uticaj se osetio, a i dan-danas se oseća i u matici. Sve što ćemo raditi u budućnosti u mnogim slučajevima će se vraćati na usmerenja koje je on postavio. Prethodnu desetogodišnju strategiju odobrila je vlada Mađarske, a sada je i nova strategija završena. Da bismo nastavili ovim putem, potrebna nam je vlada koja će je odobriti. Pre deset godina, Mađarska je imala nacionalno opredeljenu vladu, a Mađarska i sad ima nacionalnu vladu, ali neću otkriti nikakvu veliku tajnu ako kažem da se danas u Mađarskoj vodi ozbiljna borba, čiji je ulog hoće li zemlja nastaviti da ima nacionalno opredeljenu vladu. Mi naravno verujemo da hoće, naglasio je.

Prema rečima Petera Kiš-Parciua, u Evropi su na vlasti političke snage koje pokušavaju da nametnu ljudima veštačke ideologije i teže da nacionalnu kulturu i nacionalni identitet potisnu u drugi plan. Zamenik državnog sekretara je dodao da Mađari u izvan matične zemlje tačno znaju koliki je napor potreban da bi ostali Mađari u svojoj domovini i sačuvali mađarsku kulturu.

– To ne važi nužno za Mađare u matici, jer tamo živimo u lagodnijoj situaciji, ne moramo svaki dan da razmišljamo šta da činimo da bismo ostali Mađari. To je negde po svojoj prirodi dato, ali se i to menja. Danas možemo reći da nije sasvim jasno da li možemo ostati Mađari u Evropi. Za to moramo da vodimo i naše razne bitke, pre svega protiv ovih ideologija koje su nam nametnute. U ovoj borbi možemo se u velikoj meri osloniti i na snagu koju predstavljaju mađarske zajednice izvan granice matične zemlje, jer su one akumulirale značajno iskustvo u pogledu toga šta znači ostati pripadnik mađarske zajednice. Snagu crpimo iz organizovanosti, posvećenosti i volje za delovanjem koju je mađarska zajednica u Vojvodini iskazala u proteklih deset godina. Poenta je da se možemo osloniti jedni na druge, a takođe treba povremeno da crpimo snagu iz mađarskih zajednica izvan granica matične države. Ako dobijemo još jedan mandat, onda i mađarske zajednice izvan granica matične zemlje, kao i mađarska zajednica u Vojvodini mogu da računaju na nas i ubuduće, naglasio je on.